Objava, komentar, lajk - i kazna: Partneri Srbija upozoravaju na mogući novi zakon koji proširuje prekršaje u digitalni prostor

Organizacija Partneri Srbija upozorava da bi predložene izmene Zakona o javnom redu i miru mogle da prošire pojedine prekršaje na digitalni prostor i otvore mogućnost za selektivno kažnjavanje, cenzuru i dodatni pritisak na kritičke glasove na društvenim mrežama.

Izvršna direktorka organizacije Ana Toskić gostujući u emisiji „3D” na Insajder TV kaže da nacrt izmena nije zvanično objavljen, niti je o njemu pokrenuta javna rasprava.

„Mi smo u januaru saznali kroz medijske natpise da je zaštitnik građana pripremio nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom redu i miru, ali taj nacrt nikada nismo zvanično videli, niti je bio objavljen. Došli smo do njega putem novinarskih kontakata”, rekla je Toskić.

Ona je navela da ostaje nejasno zašto inicijativa dolazi upravo od institucije zaštitnika građana.

„Postavlja se osnovno pitanje zašto jedna takva inicijativa dolazi sada i zašto dolazi od jednog nezavisnog državnog organa koji u svom mandatu ima da štiti i unapređuje prava i slobode građana i da li ovakav predlog vodi ka tom cilju”, rekla je Toskić.

Govoreći o predloženim rešenjima, Toskić je ocenila da se „izjednačava režim u offline i online prostoru”, iako, kako kaže, digitalni prostor funkcioniše drugačije.

„Imate neke oblike prekršaja, kao što je neprimereno drsko ponašanje, koje ima svoju fizičku manifestaciju u javnom prostoru. Ako govorimo o online prostoru, postavlja se pitanje kako se ono manifestuje – da li pišemo velikim slovima i stavljamo veliki broj uzvičnika”, navela je ona.

Dodala je da u digitalnom prostoru postoje drugačiji mehanizmi zaštite korisnika, poput blokiranja i nepracenja naloga, što nije moguće na isti način u fizičkom prostoru.

Prema njenim rečima, problematična je i odredba koja bi teret dokazivanja prebacila na građane u slučajevima kada tvrde da neko drugi stoji iza objave sa njihovog naloga.

„Predloženo je da, ukoliko je neko napisao nešto sa vašeg naloga, a vi tvrdite da to niste bili vi, morate da dokažete ko jeste bio. To bi podrazumevalo da ta osoba da izjavu i overi je kod notara. U vremenu hakerskih napada i preuzimanja naloga očekuje se od građana da dokazuju svoju nevinost, što je suprotno osnovnim principima postupka”, rekla je Toskić.

"Preširoke i vrednosno neodređene formulacije"

Ona je upozorila i na, kako je rekla, „preširoke i vrednosno neodređene formulacije” poput „drskog ponašanja” ili ugrožavanja „javnog morala”.

„Javni moral je koncept koji nije definisan i vrlo je podložan subjektivnom tumačenju. Može imati različito značenje u različitim zajednicama, pa čak i unutar jednog društva”, rekla je Toskić.

Govoreći o stanju digitalnih sloboda u Srbiji, Toskić je podsetila da je Freedom House od 2022. godine Srbiju svrstao među države sa ograničeno slobodnim online prostorom.

„Freedom House tu ocenu vezuje za odgovor države na građanske proteste, koji je uključivao privođenja, policijska zadržavanja i pritvore zbog onoga što je neko napisao na društvenim mrežama”, rekla je ona.

Dodala je da postoje problemi i sa selektivnom primenom postojećih propisa.

„Institucije vrlo promptno reaguju kada su meta pretnji državni zvaničnici, ali ne reaguju kada se iste stvari dešavaju novinarima, posebno novinarkama, aktivistima ili građanima”, navela je Toskić.

Govoreći o predloženim kaznama, Toskić je izdvojila odredbu koja predviđa strože sankcije za uvrede izvršene „u grupi od tri ili više lica”.

„Možemo da zamislimo situaciju u realnom prostoru gde tri ili više osoba fizički napadaju nekoga. Ali kako se to dešava u online prostoru? To su pitanja na koja nismo dobili odgovor”, rekla je ona.

Potrebne procedure i mehanizmi zaštite

Toskić je ocenila da regulacija digitalnog prostora treba da bude usmerena na procedure i mehanizme zaštite korisnika, a ne na široko definisanje sadržaja.

„Ne uređuje se sadržaj, uređuju se procedure. Moramo da imamo mehanizme da prijavimo sadržaje i zaštitimo građane, a ne da ulazimo u procenu da li nešto vređa nečiji moral ili je neprimereno ponašanje”, rekla je Toskić.

Ona je navela i da građani Srbije nemaju iste mehanizme zaštite kakvi postoje u Evropskoj uniji kroz Zakon o digitalnim uslugama.

„Građani Evropske unije imaju mogućnost da prijave sadržaj platformama, ali i da ulože žalbu ako nisu zadovoljni odlukom platforme. Srbija bi trebalo da usvoji propise usklađene sa Zakonom o digitalnim uslugama”, rekla je Toskić.

Na kraju razgovora istakla je da je potreban širi društveni dijalog o regulaciji digitalnog prostora i uticaju novih tehnologija.

„Hajde da razgovaramo o procedurama i mehanizmima zaštite prava građana, a ne o normama koje mogu dovesti do ograničavanja slobode izražavanja”, zaključila je Toskić.