Kritika filma “Don’t Look Up”: Satira o nedoraslim predstavnicima vlasti i srozanim medijima

Možda zato što publika ovde prepoznaje globalni trend inauguracije nekompetentnih ljudi, koji zasednu na položaje od kojih zavisi funkcionisanje države, pa kad naiđe opasnost (u Makajevoj priči bukvalno je ugrožen opstanak naše planete), oni, takvi nestručni i nedorasli, ne veruju stvarnim ekspertima i tada dolazi do opasnih konflikata i posledica, kaže filmski kritičar Goran Jovanović.

Adam Makaj je novim filmom udario u gotovo sve neuralgične tačke savremenog sveta. Ogromna kometa preti našoj planeti uništenjem i ta činjenica je pravi indikator koji će pokazati u čijim su rukama poluge sveta, koliko su ti ljudi zaista dorasli svojim kvalitetima i odgovornošću položajima na kojima se nalaze.

Naravno, sve je jasno, a odgovori su tragično tužni. Nekompetencija, kukavičluk, šarlatanstvo i neozbiljnost, želja za jeftinim političkim poenima, alavost i demagogija bogataša koji bi i nagoveštenu katastrofu želeli da iskoriste za još veći profit, očajna i srozana medijska slika gde televizije petparačkim sadržajima, bednom zabavom i idiotskim humorom i zapažanjima prepotentnih i preplaćenih voditelja dodatno zaglupljuju već sluđene mase, ismevanje i maltretiranje stručnjaka, to je, summa summarum slika Amerike u filmu  Don’t Look Up.

Zapravo, da bi čak i veoma inteligentan gledalac pohvatao koga je i šta Makaj u svom žestokom satirom nabijenom filmu, potkačio i pokopao, trebalo bi najmanje dva gledanja.

Leonardo Dikaprio kao dr Randal Mindi i Dženifer Lorens u liku naučnice Kejt Dibijaski, koja je prva ugledala razornu kometu (ona po njoj i dobije ime) i ustanovila da su Zemlji odbrojani dani, neće naići na dobrodošlicu u Beloj kući.

Tamo je predsednica Džejni Orlean (Meril Strip), zajedno sa svojim politički nekorektnim i idiotskim sinom Džejsonom (igra ga Džona Hil), okružena ne baš sposobnim saradnicima i administracijom, a spremna uglavnom da se šali na temu kraja sveta, jer ‘’koliko smo ih već preživeli’’.

Sličan tretman dvoje naučnika imaće i u izuzetno gledanom televizijskom programu The Daily Rip, koji vode popularni voditelji Džek Bremer (Tajler Peri) i  Bri Evanti (igra je Kejt Blanšet). Oni, naučnici, će čak biti poslednji sagovornici dok se neke nabeđene pevačice,  influenserke i glupače sa instagrama ispričaju o svojim tobožnjim karijerama i ljubavnim aferama.

Jedva suzdržavajući paniku koju potiskuju ksanaksom, a u nekim trenucima pucajući po šavovima, kroz razne medije Randal i Dibijaski uspevaju da nateraju odgovorne da nešto preduzmu. Izvesni Piter Išervel (još jedno sjajno izdanje glumca Marka Rajlensa), bogataš koji je svoju imperiju izgradio na pametnim telefonima, kompjuterima i nanotehnologiji, u činjenici da kometa stiže, vidi svoju računicu da dodatno zaradi, usput obećavajući da će svet pretrpeti najmanju moguću štetu. Za to vreme predsednica kreće u novu političku kampanju pod nazivom ‘’Ne gledaj gore!’’

Iako je ovo u suštini film katastrofe, mnoštvo duhovitih situacija i lucidnih i smešnih minjona čine Makajevo delo veoma zanimljivim, od kojih je potez jednog pukovnika iz Bele kuće koji pristiglim naučnicima naplaćuje grickalice (koje su, u stvari, besplatne) jedan od najboljih  i veoma znakovitih detalja.

Tu su, u virtuoznim montažnim talasima, i autorovi lamenti nad lepotom sveta, koji smo praktično svojom pohlepom i neodgovornošću uništili i pre nego ga kometa dokrajči. Slabiji delovi filma i gotovo nepotrebni u priči jesu ljubavni izleti dvoje glavnih junaka. Mindija, koji je oženjen i ima suprugu i odraslu decu, će smuvati televizijska voditeljka Bri, dok Kejt završi sa mladićem Julom (Timoti Šalame).

U filmu The Big Short iz 2015. godine (kod nas prikazivan kao Opklada veka), do sada svom najznačajnijem ostvarenju, Adam Makaj (dobitnik Oskara za najbolji adaptirani scenario) je raskrinkavao lažne, fingirane finansijske krize koje su određenim grupacijama donosile enormno bogatstvo a siromašne i zadužene građane vodile u bankrot.

Ponovo društveno-kritički nastrojen, Makaj nam je krajem prošle godine doneo Don’t Look Up, jedan od najinteresantnijih filmova, koji je postao velika i značajna tema gotovo u svim socijalnim sferama, iako  kritičari baš i nisu složni u oceni njegovog kvaliteta.

Nama je bio zabavan i veoma subverzivan.