Moj grad

„Zeleni kompas“: Požarevac treba da razvija održive modele poljoprivrede

Foto:Ilustracija/Pixabay

Foto:Ilustracija/Pixabay

Lokalne samouprave u Srbiji uglavnom finansiraju klasične investicione mere u poljoprivredi, pre svega ulaganja u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, dok su mere usmerene na očuvanje zemljišta, vode, biodiverziteta i održive proizvodnje znatno manje zastupljene. To pokazuju analize opštine Mionica, opštine Rekovac i grada Požarevca, sprovedene u okviru projekta „Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije“.

U okviru projekta objavljene su analize i preporuke za unapređenje programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju u ove tri lokalne samouprave. Istraživanja Centra za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj ukazuju na potrebu prelaska sa modela podrške usmerenih pretežno na investicije u fizičku imovinu ka praksama koje istovremeno podržavaju proizvodnju i zaštitu prirodnih resursa.

U analizi programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju grada Požarevca navedeno je da su aktivnosti koje imaju direktan uticaj na životnu sredinu, poput upravljanja otpadom, tretmana otpadnih voda i energetske efikasnosti, prisutne u okviru investicionih mera, ali da nisu izdvojene kao poseban prioritet.

U dokumentu se ističe da poljoprivredno zemljište predstavlja jedan od najznačajnijih razvojnih resursa ove lokalne samouprave, ali da su kvalitet zemljišta i vodni potencijali izloženi rizicima usled degradacije i nedovoljne primene održivih praksi.

Kao najrelevantnije intervencije izdvojeni su upravljanje otpadom i stajnjakom, uz preporuku povećanja podrške za izgradnju objekata za tretman stajnjaka i otpadnih voda na gazdinstvima, sa ciljem smanjenja zagađenja i bolje zaštite prirodnih resursa.

Preporučeno je i povećanje investicija u sisteme za navodnjavanje radi racionalnijeg korišćenja vode i zaštite proizvodnje od ekstremnih vremenskih uslova.

Dokument posebno naglašava potrebu da se postojeća mera „Održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta“ transformiše iz pretežno savetodavne podrške u funkcionalnu agroekološku meru, sa konkretnim obavezama korisnika i jasnim efektima na zaštitu resursa. Kao primer navodi se primena pokrovnih useva na najmanje 30 odsto površina, poštovanje plodoreda i racionalna primena đubriva.

Celu analizu za grad Požarevac možete pogledati OVDE.