Svetski dan pčela: Pčelarstvo, apiterapija i izazovi malog gazdinstva

Zajedno sa suprugom pčelarstvom se bavi od 2013. godine, kada su osnovali porodično poljoprivredno gazdinstvo „Pčelinji darovi Živković“ i započeli ozbiljniju proizvodnju meda. Kako ističe, ljubav prema pčelarstvu delimično dolazi i iz porodice njenog supruga, koja se godinama bavila ovim poslom.

„To je bilo nešto prirodno, što se nadovezalo na porodičnu tradiciju“, kaže ona.

Od osnovnih pčelinjih proizvoda razvila je širok asortiman od oko 60 proizvoda, uključujući i apikozmetiku.

Apiterapija u Srbiji – potencijal i problemi

Iako se apiterapija, grana prirodne medicine koja koristi pčelinje proizvode u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja, sve više razvija u svetu, u Srbiji je, prema njenim rečima, još uvek nedovoljno regulisana i često pogrešno shvaćena.

„Ljudi često misle da je svaki pčelar i apiterapeut, ali to nije tačno. To je ozbiljna oblast koja zahteva medicinsko znanje“, upozorava Marija, ističući da su kontinuirana edukacija i stručno usavršavanje od presudnog značaja u ovoj oblasti. Kako navodi, u radu primenjuje i savremenije metode koje je upoznala tokom edukacija u Sloveniji, gde je apiterapija znatno razvijenija.

Posebno ukazuje na rizike neadekvatne primene pčelinjih proizvoda kod osoba sa hroničnim bolestima ili alergijama. Kako navodi, među delotvornijim metodama izdvaja se inhalacija propolisom, koja može doprineti olakšanju tegoba disajnih puteva, ali se mora primenjivati stručno i uz oprez.

Jedan od najosetljivijih segmenata njenog rada je apitoksinoterapija, primena pčelinjeg otrova u medicinske svrhe.

„To se radi isključivo uz oprez i, idealno, uz preporuku lekara“, naglašava ona. Pre svake primene potrebno je testiranje na alergiju, jer reakcije mogu biti ozbiljne.

Marija ističe i da je apiterapiju učila na Veterinarskom fakultetu, te da zbog toga posebno insistira na stručnoj i odgovornoj primeni i saradnji sa medicinskim osobljem.

Pčelarstvo i poslovanje kao gazdinstvo

Prednosti su subvencije po košnici i lokalni podsticaji za opremu, koji mogu pokriti i do 30 do 50 odsto troškova. Međutim, ograničenja dolaze u vidu nedostatka pristupa većim državnim i EU fondovima koji su dostupni firmama.

Jedan od najvećih problema sa kojima se pčelari suočavaju su klimatske promene i masovni gubici pčelinjih društava.

„Prošle godine smo i mi i mnogi drugi pčelari ostali bez velikog broja košnica zbog loših klimatskih uslova“, kaže Marija.

Subvencije od oko 1.000 dinara po košnici, kako navodi, pomažu, ali nisu dovoljne da pokriju realne troškove proizvodnje.

Izazovi i budućnost malog pčelarskog gazdinstva

Jedan od najvećih izazova u pčelarstvu, kako kaže Marija, jeste neizvesnost same proizvodnje i pitanje kakva će godina biti za pčele i med.

„Najveći strah je da li ćemo imati meda. Imam veliku želju da proširim ovu priču i da mi apiterapija i pčelarstvo jednog dana budu jedino zanimanje, ali je teško živeti sa tolikom neizvesnošću. Nikada ne znate šta će se desiti sa pčelama i da li će godina biti uspešna“, objašnjava ona.

Dodaje da veliki problem predstavljaju i visoki troškovi sertifikacije i kontrole kvaliteta proizvoda, koje mali proizvođači teško mogu da finansiraju.

„Da bi proizvod bio legalno na tržištu, potrebna su velika ulaganja pre same prodaje. Ako nemate novca za kontrole kvaliteta, vaš proizvod ostaje nevidljiv i mali broj ljudi može da čuje za vas“, kaže Marija.

Iako mašta o tome da jednog dana otvori svoju radnju sa pčelinjim proizvodima, Marija kaže da joj je trenutno najvažnije da zadrži neposredan odnos sa kupcima i kvalitet proizvoda.Mladima koji razmišljaju o pčelarstvu poručuje da je za ovaj posao, pored znanja, najvažnija ljubav i potpuna posvećenost.