Respiratorna oboljenja i virusne infekcije u granicama sezonskog proseka u Požarevcu

Na osnovu podataka iz prethodnih dana, za sada nema pokazatelja koji bi ukazivali na povećanje broja obolelih od virusnih infekcija, rekla je za Boom93, epidemiolog,  dr Nadežda Stanković, i dodaje da su respiratorne infekcije i dalje prisutne, ali u obimu koji je uobičajen za ovaj period godine i ne prelazi brojke koje bi mogle da izazovu zabrinutost ili ukažu na dostizanje epidemijskog praga.

Registrovano je uobičajeno sezonsko javljanje respiratornih infekcija, a prisutni su i „stomačni virusi“. Doktorka  navodi da trenutno nema podataka zdravstvenih ustanova koji bi ukazivali na pogoršanje epidemiološke situacije.

Respiratone infekcije

Akutne respiratorne infekcije su najčešće infekcije savremenog čoveka, pri čemu odrasli obole u proseku tri do pet puta godišnje, a deca još češće. Njihovoj pojavi doprinose boravak u zatvorenim prostorijama sa nedovoljno svežeg vazduha, poput škola, vrtića, kancelarija i sredstava javnog prevoza.

Najčešće ih izazivaju virusi, ređe bakterije, a među virusima su najzastupljeniji virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi i adenovirusi. Simptomi uključuju kijavicu, kašalj, curenje iz nosa, povišenu temperaturu, bolove u mišićima i grlu, glavobolju i malaksalost, uz trajanje od dva do sedam dana.

Najčešće se javljaju kao prehlada (akutni nazofaringitis), dok ređe mogu zahvatiti sinuse, grlo, uši ili donje disajne puteve, što dovodi do bronhitisa ili upale pluća.

Lečenje se zasniva na simptomatskoj terapiji – lekovima za temperaturu i bol, preparatima za kašalj i nos, uz odmor i unos tečnosti. Antibiotici ne deluju na viruse i koriste se samo po preporuci lekara.

Prevencija uključuje redovno pranje ruku, higijenu pri kijanju i kašljanju, provetravanje prostorija i izbegavanje gužvi. Prenose se direktnim kontaktom i preko kontaminiranih predmeta.

Alergije 

Ovih dana merenja u Požarevcu su pokazala povećanu koncentraciju polena duda i borova. 

Sezonske alergije na polen drveća, trave i korova predstavljaju značajan javnozdravstveni problem širom sveta. Procene pokazuju da od alergija danas pati gotovo 30 odsto svetske populacije. One se mogu javiti u bilo kom životnom dobu, što ranije nije bilo toliko izraženo.

Kijanje, otežano disanje, svrab očiju, nosa i grla, kao i umor, neki su od simptoma koji pogađaju mnoge tokom prolećnih i letnjih meseci i značajno narušavaju kvalitet života.

Razumevanje uzroka i posledica ključno je za prevenciju, pravovremeno lečenje i prilagođavanje svakodnevnog života sve izraženijem prisustvu sezonskih alergena, ukazuju stručnjaci za Forbes Srbija.

Polenska kijavica (alergijski rinitis) je alergijska reakcija sluzokože nosa i grla, najčešće izazvana polenom, grinjama, dlakama životinja i buđi. Nastaje kada imuni sistem pogrešno reaguje na ove inače bezopasne supstance, što dovodi do oslobađanja histamina i pojave simptoma poput kijanja, curenja i zapušenosti nosa, kao i suznih očiju.

Lečenje se zasniva na tri pristupa: izbegavanje alergena, farmakoterapija i imunoterapija. Najčešće se koriste antihistaminici i, po potrebi, kortikosteroidi, uz preporuku lekara. Potpuno izbegavanje alergena često nije moguće, pa se savetuju i zaštitne mere poput maski i smanjenja izloženosti polenu.