Heroji našeg grada: Ko je Aleksandar Radojević?

Njegov sugrađanin, Kostolčanin Milan Čeković, napisao je tekst o Radojeviću, koji prenosimo u celosti:

KO JE TAJ ALEKSANDAR RADOJEVIĆ?

On je nekako drugačiji Aleksandar.

Otac dvojice mladih stručnjaka koji već plene svojim znanjem u oblastima medicine i elektrotehnike, ali i građanskom hrabrošću.

Suprug koji najviše vremena provodi sa svojom suprugom, a ne sa pivskom flašom ili kockarskim društvom.

Toliko su povezani da zajedno osvajaju planinske vrhove, prelaze maratone i polumaratone, a kada dođe vreme za pobunu, deluju na terenu. Kod nas je nekako uvek bilo vreme za pobunu.

Nesumnjivo, reč je o ljudima čvrstog karaktera, koji umeju da trpe kada boli, kada je teško, kada je hladno, kada ima pritisaka i kada je nešto daaaleko.

Aleksandar Radojević je onaj dosadni lik koji se suprotstavlja anomijia i spreman je da dobije tužbu i pretnju otkazom, pa i poruke poput: „Naći ću načina da mu naštetim“, od strane odlazećih lokalnih moćnika.

To je čovek kojeg susretnu nekakvi bezbednjaci i u pristojnom razgovoru mu skrenu pažnju na to da toliko toga znaju o njemu, pa i da je promenio termin treninga.

Ali znaju i to da nije lopov, da je odličan radnik, da je sjajan otac i suprug, tako da Aci ne ostaje ništa drugo nego da bude slobodan.

Aleksandar Radojević je hrabar zato što reaguje na nepravdu koja ga tera ne da povije rep, nego da juriša.

Tabarola?

Kakvi...

Jednostavno, pravdoljubiv čovek koji treperi kada vidi nepravdu. Kao neki idealista i jurišnik, uzavri sve u njemu i ima nezaustavljivu potrebu da ne dozvoli šibicarima da neometano vladaju.

Uz njega su njegovi sinovi i žena, potpuno terenski.

To je porodica na licu mesta, baš nekako urbana slika mog zavičaja koji urbano posustaje.

Kako bih vam rekao najjednostavnije, to je ekipa aktivista koja se ne smežura u pretoplom stanu, gledajući sa strane šta će biti, nego bira stranu i reaguje kada je vrelo, hladno, čupavo...

E, zbog ovoga i mnogo čega drugog, na izborni dan taj Aleksandar Radojević je u stanju da, kao član izborne komisije i zaposleni u javnom preduzeću, bez ikakvih kalkulacija ide ka smislu, redu i poretku, kao neki usamljeni jahač koji dolazi iz daljine i rešava stvar.

XXXL Kostolčanin, toliko je Kostolčanin da ga je Kostolac, u toj letargiji, malo (na sreću, samo malo) načeo u mentalnom smislu i poturio mu katkad neosnovani pesimizam (a Suzana brižno tome kumuje), pa ne veruje mojim optimističkim scenarijima koji su, ipak, u korelaciji sa UniverzUmom, kao plod neke moje kilometraže i pesničke intuicije.

Dobro, dobro, to je onaj deo na kojem bi trebalo da poradi moj Aleksandar, kao i ostatak Srbije.

Dakle, par obuka, malo dodatnog čitanja i, što se mene tiče, ako će neko da bude aktivan i prvi borac, samim tim i moj željeni izbor za prvog čoveka GO Kostolac, onda je to Aleksandar.

Tužno je za Srbiju što on odavno nije neko ko sa pozicije državne funkcije brine o javnim resursima. Taj bi nesumnjivo bio veran čuvar vatre.

Klin se klinom izbija, pa zašto, bar na lokalu, da se Aleksandar Aleksandrom ne izbije?

No, kako god bilo, Aleksandar je moj prijatelj, a to je mandat za sva vremena i, samim tim, mi smo uvek pobednici.

Dakle, retko sjajan Čovek, a dupla Devica, što znači da zadire u detalj detalja. Taman nam takav treba nakon minule epohe površnosti.