Evropa ima kerozina za još šest nedelja

Evropi je „ostalo možda još šest nedelja mlaznog goriva“, upozorio je Fatih Mirol izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Zalihe bi dostigle prekretnicu u junu ako Evropa ne bi bila u stanju da zameni barem polovinu uvoza sa Bliskog istoka, navodi se u izveštaju organizacije ove nedelje.

Ormuski moreuz, ključnu rutu za mlazno gorivo iz Zaliva, Iran efikasno blokira više od šest nedelja kao odgovor na napade SAD i Izraela, što je dovelo do naglog rasta cene i izazvalo strah od nestašice.

Moglo bi doći do otkazivanja letova ako zalihe ostanu blokirane, rekao je Mirol za agenciju AP.

U mesečnom izveštaju o tržištu nafte, agencija - koja savetuje 32 zemlje članice o snabdevanju energijom i bezbednosti - saopštila je da je izvoz iz Zaliva najveći izvor mlaznog goriva za globalno tržište.

Rafinerije u drugim velikim zemljama izvoznicama, kao što su Južna Koreja, Indija i Kina, bile su i same u velikoj meri zavisne od uvoza sirove nafte sa Bliskog istoka.

Kao rezultat toga, kriza je „dovela do neočekivanog poremećaja funkcionisanja tržišta avionskog goriva“, stoji u saopštenju.

U prošlosti, Evropa se oslanjala na Bliski istok za oko 75 odsto uvoza mlaznog goriva, primetila je IEA.

Trenutno, evropske zemlje se bore da zamene zalihe iz Zaliva uvozom iz drugih zemalja.

Analitičari kažu da nove količine mlaznog goriva dolaze iz SAD i Nigerije.

IEA je saopštila da je poslednjih nedelja došlo do značajnog ubrzanja izvoza američkog mlaznog goriva.

Međutim, u izveštaju je upozorila da čak i ako su sve ove pošiljke namenjene Evropi, one bi nadoknadile samo nešto više od polovine izgubljenih zaliha.

Analizirajući različite scenarije, ističe se da ako Evropa ne bude zamenila više od 50 odsto uvoza sa Bliskog istoka, „mogu da dođe do nestašice na nekim aerodromima, što će rezultirati otkazivanjem letova i manjom potražnjom“.

Čak i ako bi se nadoknadile tri četvrtine zaliha, ista situacija bi mogla da se desi, ali nešto kasnije, ne pre avgusta.

Amar Kan, šef odeljenja za određivanje cena mlaznog goriva za Evropu u kompaniji Argus Media, veruje da čak i ako se isporuke iz zemalja Zaliva nastave u bliskoj budućnosti, i dalje bi moglo doći do nestašice uoči letnjeg turističkog špica.

„Nije sigurno, ali ipak, sve je verovatnije da će doći do nestašice u određenom obimu u nekim delovima Evrope.

„Naravno, mesta aerodroma kao što je londonski Hitrou će verovatno imati prioritet u odnosu na druge manje centre“, rekao je.

• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana
• Kapetan Srđan Janković za BBC: 'Kako smo prošli kroz Ormuski moreuz'

Mnoge avio-kompanije širom sveta morale su da preduzmu hitne mere kako bi se suprotstavile rastućim cenama goriva, koji obično čine 20-40 odsto njihovih operativnih troškova.

Referentna cena kerozina u Evropi dostigla je rekordnih 1.838 dolara početkom aprila, u poređenju sa 831 dolarom pre početka rata.

Ranije ove nedelje, Evropska komisija je saopštila da „nema dokaza o nestašici goriva“ u EU, ali je priznala da bi moglo da bude problema sa snabdevanjem „u bliskoj budućnosti“.

Portparol EK je na konferenciji za novinare rekao da su isporuke sirove nafte rafinerijama EU „stabilne i da trenutno nema potrebe za dodatnim puštanjem zaliha“.

Komisija je saopštila da se grupe za koordinaciju nafte i gasa sastaju nedeljno i da će predsednik EK sledeće nedelje objaviti energetske mere.

Trgovinska organizacija za evropske aerodrome, Međunarodni savet aerodroma, napisala je pismo Komisiji upozoravajući da bi kontinent mogao da se suoči sa nestašicom mlaznog goriva ako se Ormuski moreuz ponovo ne otvori u sledeće tri nedelje.

Industrijska grupa „Avio-kompanije za Evropu“ pozvala je EU da razjasni pravila o nadoknadi štete putnicima kako bi se osiguralo da se nestašica goriva ili zatvaranje vazdušnog prostora koji su rezultat sukoba tretiraju kao „vanredne okolnosti“.

To bi značilo da kada dovedu do otkazivanja letova, avio-kompanije ne moraju da isplaćuju značajne nadoknade.

U izveštaju o poslovanju ranije, kompanija Izi džet je saopštila da je u martu imala dodatnih 28 miliona evra troškova za gorivo zbog sukoba na Bliskom istoku.

To se dogodilo uprkos tome što je avio-kompanija obezbedila više od tri četvrtine mlaznog goriva po fiksnoj ceni pre nego što su troškovi porasli zbog trenutnog sukoba - proces poznat kao hedžing.

Navedeno je da je sukob izazvao „kratkoročnu neizvesnost oko troškova goriva i potražnje kupaca“.

Holandska avio-kompanija KLM saopštila je da će otkazati 160 letova u Evropi u sledećem mesecu zbog rastućih troškova goriva.

Tvrde je da je to manje od jedan odsto evropskih letova KLM-a.

Dodatno izveštavanje: Oliver Smit

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Bab el-Mandeb: Druga ključna brodska ruta na Bliskom istoku koja može da bude blokirana
• Amerika i Iran bez dogovora o prekidu rata
• Cene goriva u Srbiji i na Balkanu: Šta treba da znate
• Talas napada Izraela na Liban, Iran zatvorio Ormuski moreuz, primirje samo na papiru
• Četiri moguća scenarija ishoda američkog rata protiv Irana