Krhko primirje brine Irance: BBC urednica u zemlji koja ratuje sa SAD

Na ravnicama severozapadnog Irana, podno snežnih planinskih venaca, vidljivi su prvi znaci proleća.

Krhko primirje donelo je živost - više je saobraćaja na putevima, a sve više Iranaca se vraća kući u zemlju posle višenedeljnog rata koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana.

„Mesec dana sam proveo u Turskoj sa sinom“, kaže sedokosi bankar dok stojimo u redu na turskom graničnom prelazu, gde su zbog snega dodatno opale temperature.

„U mom gradu na severu, izraelski i američki vazdušni napadi uglavnom su bili usmereni na vojne ciljeve, a ne na kuće i civilnu infrastrukturu“, kaže on, sumirajući pet nedelja rata.

Sukobi su privremeno zaustavljeni dvonedeljnim primirjem, koje ističe za nedelju dana.

„Malo sam uplašena“, priznala je starija žena sa maramom na glavi, a lice joj se naboralo od brige.

Tužno je govorila o patnji mladih Iranaca - od raketa i bombi koje su pale na prepune stambene četvrti, do pretnji iranskih paravojnih snaga Basidž, čiji pripadnici tumaraju ulicama.

„Sve je u Božjim rukama“, promrmljala je, podižući pogled.

Drugi su govorili o vremenskom pritisku.

„Naravno, prekid vatre neće opstati“, izjavila je mlada žena u jarkocrvenoj jakni i pletenoj kapi.

„Iran nikada neće odustati od kontrole nad Ormuskim moreuzom“, dodala je.

Kasnije, dok smo prolazili kroz tursku carinu i ulazili u Islamsku Republiku Iran, jedan čovek pored nas je povisio glas: „Tramp nikada neće ostaviti Iran na miru, želi da nas proguta!“.

Na dugom putu ka Teheranu, jedinom mogućem, jer su aerodromi i dalje zatvoreni, teško je ne misliti na američkog predsednika i vrhovnog komandanta SAD.

Te misli nameću se same, baš kao što je nemoguće ne primetiti svaki oštećeni most, svetlucajući na prolećnom suncu.

Tramp je pojačao upozorenje da bi mogao da uništi svaki most u Iranu.

„Mogli bismo da srušimo svaki njihov most za jedan sat, ali ne želimo da to uradimo“, rekao je za Foks njuz.

Na ovom dvanaestočasovnom putovanju ka prestonici, vozila su prinuđena da koriste obilazne, krivudave seoske puteve, jer je nedavno pogođen glavni most na pravcu koji povezuje Tabriz i Teheran preko Zandžana.

Ciljanje civilne infrastrukture naišlo je rastuće kritike i upozorenja o kršenju međunarodnog humanitarnog prava i moguće ratne zločine.

SAD i Izrael tvrde da gađaju samo vojne ciljeve.

I mi vidimo te ciljeve, poput sravnjene kasarne Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) na obodu Tabriza.

Ogromna zastava je prebačena preko i stubova koji vire iz ruševina poput betonskih zuba.

U ovom regionu su pogođene i druge vojne i policijske baze, kao i fabrike.

Trampova apokaliptična pretnja od 7. aprila da će „čitava civilizacija večeras umreti“ pada mi na pamet kada smo se zaustavili u restoranu pored puta - karavan-saraju starom stotinama godina, putničkoj gostionici sa svodnim kamenim plafonima i vitražima - tek nagoveštaju bogate iranske hiljadugodišnje civilizacije.

Današnji Iran vidi se na svakom koraku gde se zaustavimo: neke žene nose velove i marame, dok druge, svih generacija - hodaju nepokrivene glave.

To je nasleđe protesta Žensko pravo na život iz 2022/23.

Žene sada odbijaju da vrate vreme unazad, iako su stroga pravila o „skromnosti“ i strogim kaznama i dalje na snazi u ovoj zemlji.

Ali postoje prioriteti za iransku teokratiju u ovom trenutku.

Novi transparenti se protežu duž auto-puteva sa portretima trojice vrhovnih vođa od revolucije 1979. godine: ajatolaha Ruholaha Homeinija, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u prvim trenucima ovog rata 28. februara i njegovog naslednika, sina Modžtabe Hamneija, za koga se navodi da je teško ranjen u istom tom napadu i koji od tada nije viđen u javnosti.

Ipak, veruje se da to igra ulogu u oblikovanju nove političke i bezbednosne doktrine posle ovog razornog rata, kao i u istorijskim naporima na najvišem nivou da se prevaziđu dugogodišnji sukobi oko iranskog nuklearnog programa uz nova, ključna pitanja, kao što je iranska kontrola strateški važnog Ormuskog moreuza.

Pojavili su se novi detalji šta se dešavalo iza zatvorenih vrata tokom dugosatnih pregovora, kada se američka delegacija, koju je predvodio potpredsednik Džej Di Vens, sastala licem u lice u Pakistanu sa velikim brojem iranskih zvaničnika, predvođenih predsednikom parlamenta Mohamedom Bagerom Galibafom.

On je povezan sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC) i smatra se pragmatičarem - čak i ako nije jedini, ili glavni donosilac odluka.

Od tog nedeljnog jutra, kada se Vens ukrcao na avion u zoru i poručio da je izneo „konačnu i najbolju ponudu“ Sjedinjenih Država uz pristup „uzmi ili ostavi“, i on i Tramp dali su niz intervjua koji nude nijansiraniju sliku i naglašavaju da diplomatija ipak nije mrtva.

• Amerika i Iran bez dogovora o prekidu rata

Ismail Bagei, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, prekinuo je 15. aprila tišinu Teherana i govorio o čemu se razgovaralo u Islamabadu, što odražava deo onoga što Teheran želi da postigne - „potpuni kraj rata, ukidanje sankcija i nadoknadu štete od američko-izraelskih napada na Iran“.

Izveštaji iz Vašingtona u međuvremenu su jasno istakli američke „crvene linije“ - Iran ne sme da obogaćuje uranijum ključan za pravljenje nuklearnog orućja, mora da demontira nuklearna postrojenja, da uništi sve količine visoko obogaćenog uranijuma, da omogući slobodnu plovidbu Ormuskim moreuzom i okonča finansiranje vernih grupa i posrednika u regionu, među kojima su palestinski Hamas i libanski Hezbolah.

Izvori kažu da je Teheran odbio zahtev za 20-godišnji moratorijum na nuklearno obogaćivanje i predložio petogodišnju pauzu koju je predstavio pre izbijanja rata.

Protivi se i zahtevu da preda zalihe od oko 440 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, zadržavajući se na ranijem ustupku da ga razblaži sa nivoa od 60 odsto obogaćenja - što je blizu nivoa pogodnog za izradu oružja.

I uprkos Trampovoj blokadi vitalnih iranskih naftnih tankera i drugih brodova kroz uski Ormuski moreuz, Teheran ne pokazuje znake popuštanja, iako Trampove izjave i dalje ukazuju na njegovo pogrešno uverenje da će Iran uskoro kapitulirati pod rastućim vojnim i ekonomskim pritiskom.

Ali Abdulahi, komandant najviše iranske operativne komande, podigao je ulog, preteći da će zaustaviti „svaki izvoz ili uvoz u Persijskom zalivu, Omanskom moru i Crvenom moru“.

Dok smo žurili ka Teheranu, komandant pakistanske vojske, feldmaršal Asim Munir, sleteo je u prestonicu kako bi pokušao da ubrza napore za posredovanje i smanji razlike oko ovih i drugih pitanja.

Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće, potvrdila je da su u toku razgovori o drugoj rundi razgovora SAD i Irana, za koju se očekuje da će ponovo biti održana u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana.

Priča se o mogućem produženju primirja, trenutno oročenog na dve nedelje.

Iz Vašingtona stižu procene da bi otvoreni oružani sukob ili barem njegov najintenzivniji deo za sada mogao da bude okončan.

Unutar Irana, međutim, oseća se stav „živimo dan po dan“, uprkos dubokim podelama oko budućeg pravca zemlje.

Tek je sredina aprila.

Iranci su poslednjih meseci preživeli ugušene proteste u kojima je režim ubio više hiljada ljudi, prošli su i kroz spoljne sukobe koji nikada nisu u potpunosti okončani, uz periodične restrikcije i prekide interneta u zemlji.

Mnogi se sada pitaju da li bi eventualni sporazum, ako do njega uopšte dođe, konačno mogao dovesti do ukidanja sankcija i doneti promene koje dugo priželjkuju.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Četiri moguća scenarija ishoda američkog rata protiv Irana
• Je li američka blokada iranskih luka 'kockanje'
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza
• 'Više mi nisi sestra': Svađe u iranskim porodicama zbog rata
• BBC sa čovekom iza moćne iranske lego propagande