Četiri moguća scenarija ishoda američkog rata protiv Irana

Veruje se da je u toku razgovor o drugoj rundi pregovora o primirju s Iranom, nakon što je delegacija iz Pakistana stigla u iransku prestonicu Teheran.

Dvonedeljno primirje i dalje je na snazi nakon što se više od dvadeset sati američko-iranskih pregovora kojima je domaćin bio Pakistan okončalo 12. aprila bez napretka.

Samo dan posle razgovora koji nisu doneli rezultate, predsednik SAD Donald Tramp najavio je novu strategiju prema Iranu, predloživši blokadu Ormuskog moreuza, strateškog prolaza ključnog za međunarodnu trgovinu naftom.

Kako da shvatimo ovaj prvobitni neuspeh u postizanju dogovora i mogućnosti daljih razgovora?

Da li se Iran i Amerika kreću ka kontrolisanoj eskalaciji ili čak neizbežnom poniranju u širi sukob?

Ovo su četiri potencijalna scenarija za ono što bi moglo dalje da se dešava.

1. Krhko primirje kao 'taktički predah'

Posle više nedelja borbi, izgledalo je kao da primirje Amerike i Irana izražava spremnost da se zauzda kriza.

Međutim, od samog starta, primirje su pratile značajne nejasnoće.

Razlike u tumačenju uslova, među kojima geografski raspon, tipovi pokrivenih ciljeva, pa čak i definicija „kršenja primirja“, doveli su do toga da neki posmatrači dožive sporazum više kao taktički predah nego kao održivi okvir.

„Šanse za postizanje sporazuma bile su ravne nuli od samog starta, čim je započeo sukob“, kaže Behnam Ben Taleblu, viši stručni saradnik vašingtonske stručne grupe Fondacija za odbranu demokratija.

„To je skup načela, stavova i politika oko kojih se Amerika i Islamska Republika nisu slagale godinama i, na kratke staze, rat ne samo da nije uspeo da smanji te razlike, već ih je samo pojačao“, rekao je on za BBC na persijskom.

U međuvremenu, suprotstavljene izjave zvaničnika obe strane samo su doprinele krhkosti ove situacije.

I dok zvaničnici Islamske Republike govore o stalnim kršenjima primirja, SAD i Izrael iznose ograničenije tumačenje vlastitih obaveza.

Ovo razmimoilaženje u verzijama praktično je produbilo nepoverenje i bacilo sumnju na trajnost primirja.

Ako napori oko povratka za pregovarački sto ne budu proizveli rezultate, primirje teško da će biti nešto više od sredstva za kupovinu vremena, omogućivši stranama da predahnu, oporave se i pregrupišu, preispitaju pozicije i pripreme se za sledeću fazu.

Ovaj scenario postaje održiviji ako jedna strana zaključi da dobija malo toga od aktuelne situacije i da je neophodno značajno pojačavanje pritiska.

Amerika bi, na primer, kao mogućnost mogla da uzme u obzir gađanje kritične infrastrukture - elektrana, mostova ili energetskih pogona.

Iako bi takvi udari mogli da iznedre značajan kratkoročni pritisak, doneli bi dalekosežne humanitarne i ekonomske posledice i mogli bi da izazovu snažniji odgovor Irana.

Istovremeno, Izrael, kao igrač koji ostaje krajnje skeptičan prema pregovorima, najverovatnije bi postao uticajan akter.

„Izrael bi mogao da pribegne delima kao što su atentati na iranske pojedince i ličnosti, među njima čak i one uključene u pregovore“, rekao je Hamid Reza Azizi, istraživač međunarodnih odnosa.

„Trampova blokada Ormuskog moreuza povećava rizik od konfrontacije, čak i bez stvarne namere strana“, dodao je on.

Iako ne može da se isključi mogućnost eskalacije, njena potencijalna cena, kao što je izazivanje šireg regionalnog sukoba i svetskog ekonomskog pritiska, mogu da učine ovaj scenario manje verovatnim, makar na kratke staze.

• Je li američka blokada iranskih luka 'kockanje'
• Šta je Ormuski moreuz i zašto je toliko važan za svet
• Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana

2. 'Rat iz senke'

Jedan od scenarija, možda čak verovatniji, jeste povratak na oblik sukoba koji može da bude opisan kao „kontrolisana eskalacija“.

Ovo bi značilo da sukob ne dostiže stepen potpunog rata, ali i da se strane potpuno ne uzdržavaju od vojne akcije.

To bi moglo da znači nastavak svedenih napada na infrastrukturu, vojne ciljeve ili čak linije snabdevanja.

Uloga posrednih aktera tada bi postala značajnija.

Pojačane aktivnosti grupa privrženih Iranu u Iraku ili u Crvenom moru, zajedno sa jačim američkim pritiskom na ove mreže, mogao bi da proširi geografski raspon sukoba bez direktnog pojačavanja njegovog intenziteta.

Neki analitičari opisuju ovaj scenario kao „rat iz senke“.

„Obe strane žele da koriste opcije i poluge pritiska da izvrše uticaj na drugog bez ulaska u potpuni rat“, rekao je Hamid Reza Azizi za BBC na persijskom.

„Ako primirje bude bilo prekršeno, verovatnoća da Iran preduzme nove akcije putem njegovih savezničkih snaga, pogotovo u Jemenu, procenjuje se kao veoma visoka“, dodaje on.

Međutim, ovaj scenario nije bez određenih rizika.

Kako napetosti budu rasle, raste i opasnost od preračunavanja, a čak i ako nijedna strana ne bude imala nameru da dovede do eskalacije, jedna pogrešna procena mogla bi da raspiri sukob do nekontrolisanih razmera.

• Primirje Amerike i Irana: Delimična pobeda Trampa, ali po visokoj ceni
• Primirje na Bliskom istoku kao privremeni predah za civile, ali koliko će potrajati: BBC urednik
• Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju

3. Nastavlja se tiha diplomatija

Uprkos neuspehu pregovora u Pakistanu, još se ne može zaključiti da je diplomatija iscrpla sve opcije ili da pregovori više ne dolaze u obzir.

Pakistan, kao domaćin ovih pregovora, najverovatnije će u narednim danima nastaviti napore u ohrabrivanju Teherana i Vašingtona da postignu sporazum prosleđujući poruke između njih.

Bela kuća u međuvremenu kaže da se indirektni razgovori nastavljaju.

Istovremeno, neki tradicionalni posrednici, kao što su Katar, Oman, pa čak i Saudijska Arabija i Egipat, mogli bi da postanu aktivni u reakciji na zabrinutost oko mogućnosti da se sukob otme kontroli, služeći kao kanali komunikacije i želeći da spreče naglu eskalaciju krize.

Međutim, ključna poenta je da bilo kakav napredak duž ovog puta zavisi od sužavanja fundamentalnog jaza između dve strane.

Američki predlog u 15 tačaka i iranski protivpredlog u 10 tačaka sugerišu da obe strane i dalje nastupaju sa pozicija koje prioritet stavljaju na nametanje vlastitih okvira pre nego na postizanje kompromisa.

Stoga, dok je nova runda pregovora i dalje moguća, očekivati rapidan i sveobuhvatni dogovor deluje nerealno, makar na kratke staze.

• Kapetan Srđan Janković za BBC: 'Kako smo prošli kroz Ormuski moreuz'
• Bab el-Mandeb: Druga ključna brodska ruta na Bliskom istoku koja može da bude blokirana

4. Svedena pomorska blokada

Tramp je rekao da mornarica ove zemlje namerava da uvede pomorsku blokadu Iranu, sprečavajući svakom brodu ili naftnom tankeru da prođe kroz Ormuski moreuz.

Zapretio je i da će presresti u međunarodnim vodama bilo koje brod koji plati tranzitnu putarinu Iranu da bi prošao kroz moreuz, što je strategija čiji je cilj da ostavi Iran bez prihoda od nafte, ugušivši njegovu privredu i istovremeno udarivši na najznačajnijeg američkog rivala, Kinu, kao primarnog kupca iranske nafte.

„Pomorska blokada luka Islamske Republike mogla bi da bude izuzetno efikasna ako se primeni dovoljno obaveštajnih, nadzornih i izviđačkih sredstava (ISR)“, rekao je Behnam Ben Taleblu istakavši dugačku iransku obalu.

„Praktični ishod takve mere bio bi da se vladi uskrati sposobnosti da izvozi ključnu robu.“

Ali drugi analitičari ističu značajne troškove koje bi jedna takva politika mogla da predstavlja po SAD, približivši njene vojne snage Iranu i čineći ih ranjive na napade.

Štaviše, da bi plan bio efikasan, pomorske snage bi morale da budu razmeštene blizu iranskih granica na duži vremenski period, što bi mnogo koštalo.

Održavanje jedne takve politike takođe bi moglo da poveća svetsku cenu nafte i energenata, istovremeno pojačavši verovatnoću intervencije Huta u ometanju moreuza Bab al-Mandab, zbog čega bi nafta dodatno mogla da poskupi.

Strukturalna nestabilnost - novi poredak u regionu?

Na kraju, ono što proističe iz ovih scenarija je da je region ušao u fazu u kojoj je granica između rata i mira nejasnija nego ikad.

Neuspeh pakistanskih pregovora ne nagoveštava kraj diplomatije, niti obeležava definitivni početak šireg rata.

Umesto toga, on ukazuje na nastavak situacije u sivoj zoni.

„Iako bi obe strane volele da se ovaj sukob privede kraju, to ne deluje verovatno na kratke staze“, rekao je Hamid Reza Azizi.

U aktuelnom okruženju, taktičke odluke, bezbednosna pitanja, pa čak i manji razvoji događaja na terenu mogu imati prekomerne efekte na celokupnu putanju krize.

Ovo je navelo mnoge analitičare da govore o „strukturalnoj nestabilnosti“ u regionu, o stanju u kom pravila igre nisu do kraja definisana a njihov ishod je nepredvidiv.

U takvim okolnostima, možda je najtačniji opis da su Iran i SAD ušli u fazu u kojoj se rat i pregovori odvijaju paralelno.

Obe strane nastavljaju da se oslanjaju na vojna sredstva, dok istovremeno ostavljaju diplomatske kanale delimično otvorenim.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.

Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Idemo li ka Trećem svetskom ratu ili su strahovi preuveličani
• Tri scenarija za kopnene operacije Amerike u Iranu, svaki je visokorizičan
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza
• Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik
• 'Više mi nisi sestra': Svađe u iranskim porodicama zbog rata