Amerika najavljuje blokadu iranskih luka, posle neuspelih pregovora u Pakistanu

Okončanje mirovnih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana bez postignutog sporazuma u pakistanskoj prestonici Islamabadu dovelo je u pitanje postizanje trajnog mira između ove dve zemlje.

Pred pregovore, zvaničnici pakistanske vlade odavali su optimistične signale, ističući da za razliku od mnogih drugih, oni uživaju poverenje obe strane.

Šef američke delegacije potpredsednik Džej Di Vens takođe je bio dobro raspoložen, ali je posle pregovora održanih u noći između subote i nedelje najavio da pregovori nisu uspeli da dovedu do sporazuma.

Međutim, fundamentalna neslaganja oko iranskog nuklearnog programa, između ostalih tačaka razdora, navodno su doveli do neuspeha pregovora.

Pomorska blokada je 'čin piraterije': Iran

Po završetku pregovora, Donald Tramp je najavio da će SAD početi „BLOKADU svih brodova koji probaju da uđu ili izađu iz Ormuskog moreuza".

U objavi na društvenoj mreži Istina (Truth Social), Tramp je napisao da će SAD početi da blokiraju brodove koji ulaze i izlaze iz iranskih luka od 10 sati (15 sati po srednjevropskom vremenu) u ponedeljak.

Centralna američka komanda (Centcom) potom je saopštila da će blokada biti „nepristrasna" prema brodovima koji napuštaju ili ulaze u iranske luke, kao i u Zaliv i Omanski zaliv.

Međutim, Centcom je takođe rekao da američke snage neće ometati brodove koji koriste luke koje nisu iranske.

Uprkos tome, cena nafte je ponovo premašila 100 dolara po barelu.

Iranske oružane snage su zapretile da će uzvratiti, nazivajući pretnje Vašingtona nezakonitim i činom piraterije.

U saopštenju koje je objavila državna novinska agencija IRIB, Iran kaže da će nastaviti da kontroliše Ormuski moreuz, čak i posle završetka rata, i da brodovi povezani sa neprijateljem nemaju pravo da prolaze kroz iranske teritorijalne vode.

U upozorenju drugim zemljama Zaliva, iranska vojska kaže da je bezbednost luka u regionu „ili za sve ili ni za koga“ i ako SAD ciljaju iranske, „nijedna luka u Persijskom zalivu i Omanskom moru neće biti bezbedna“.

https://www.youtube.com/watch?v=8jfixnUtMEE

Deo konteksta

Glavna međunarodna dopisnica BBC-ja Lis Duset ističe da su pregovori u Islamabadu bili na najvišem nivou razgovara između Irana i Sjedinjenih Država još od Revolucije iz 1979. godine.

„Ne možete obaviti ovu vrstu diplomatije za jedan dan“, kaže Duset, dodavši da su znaci postojali pred sam početak razgovara da ovo neće biti brz proces.

Američki predsednik Donald Tramp uporno je koristio oštar rečnik, kaže Duset.

„'Iran je poražen. Iran mora da se preda.'“

Vens je odražavao ovo govoreći da Teheran mora da pristane na njihove uslove.

To je zato što je, ako gledate brojke, Iran pretrpeo značajne vojne gubitke i mnogi od njihovih vrhovnih vođa su bili ubijeni.

Ali malo je verovatno da će Iran pristati na ultimatume i on nije došao u Islamabad spreman da se preda, ističe Duset.

„Iran nije došao u Islamabad misleći da je izgubio rat, štaviše stigao je misleći da ga dobija. On veruje da ima jake adute u rukama.

„On i dalje uzvraća udarce i uspeo je da pretvori Ormuski moreuz u oružje.“

I šta sada?

Hoće li se obe strane vratiti u vlastite prestonice i dati više vremena i diplomatiji?

Nikolas Hopton, bivši britanski ambasador u Iranu, veruje da se u onome što se desilo u Islamabadu mogu prepoznati neki pozitivni znaci.

„Čini se da su obe strane pristupile problemu na konstruktivan način“, kaže Hopton.

„Razgovarali su jedan izuzetno dug deo dana. I način na koji su razgovori vođeni omogućio je tehnički detaljne rasprave, baš kao i uopštenija saopštenja.“

On kaže da uprkos „maksimalističkim“ zahtevima koje su iznele obe strane u Islamabadu i jaza između njih koji je još veoma širok, obe strane deluju kao da očekuju da će se dalji pregovori nastaviti.

„Ovaj sporazum – ako ga bude bilo na kraju – najverovatnije će imati nove elemente i biće složeniji čak i od sporazuma iz 2015. godine“, kaže on, pozivajući se na sporazum koji je sa Iranom postigao bivši američki predsednik Barak Obama.

Kasra Nadži, specijalni dopisnik BBC njuza na persijskom, takođe sugeriše da „nije sve izgubljeno“.

„Šef iranske delegacije na pregovorima, Muhamed Bager Galibaf, objavio je tvit u kom je okrivio američku stranu za to što nije uspela da 'stekne poverenje iranske delegacije tokom ove runde pregovora', što ukazuje na mogućnost još razgovora“, piše Nadži.

I zaista, BBC je saznao da su se indirektni razgovori nastavili između iranske i američke delegacije preko Pakistana uprkos tome što su se formalni pregovori okončali.

„Ni Amerika, ni Iranci ovo još nisu zvanično potvrdili i, kao i proteklih godina, uvek je teško razumeti prirodu bilo kakvih razgovara vođenih preko posrednika“, kaže BBC-jev Azadeh Moširi u Islamabadu.

„Ali to bi moglo da sugeriše da posredovanje i razgovori preko zadnjih kanala nisu do kraja zatvoreni.“

Tramp bi mogao da zauzme strpljiviji, strateškiji pristup, kažu neki eksperti, koji sugerišu da Iran nastavlja da ima prednost nad Amerikom – naročito uz produženo narušavanje svetske trgovine, opstanak iranskog vođstva i njegovih posrednika, i postojanje njegovih zaliha obogaćenog uranijuma.

Novinska agencija Tasnim navela je izvor koji kaže: „Iranu se ne žuri da pregovara.“

Ovaj izvor je dodao da je „lopta sada na američkom terenu“.

Kao što to kaže dopisnica BBC-ja z Južne Azije Azadeh Moširi:

„Najveća lekcija ovde je da sirova sila nije dovela Irance u položaj u kom osećaju da moraju da prave ustupke.“

Trampova najava o pomorskoj blokadi Irana posle neuspeha pregovora – slična je onoj viđenoj pred svrgavanje bivšeg venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura u januaru.

Možda ukazujući na ovo, tokom vikenda, dok su pregovori još bili u toku, viši američki vojni zvaničnik izdao je saopštenje o uspostavljanju bezbednog pomorskog koridora – putem aktivnog raščišćavanja rute – da bi si odblokirao Ormuski moreuz.

Nije jasno da li ovo može da se desi ili će se desiti u sadejstvu sa nastavkom američkog bombardovanja Irana.

Na kraju, američki predsednik bi trebalo da bude svestan dve stvari, kaže BBC glavna međunarodna dopisnica Lis Duset.

„Pod jedan, povratak ratu bio bi veoma nepopularan kod kuće.“

Tramp će biti svestan domaćeg uticaja bilo kakvog produženog svetskog sukoba – naročito ako troškovi života nastave da rastu kako se bliže izbori sredine mandata u novembru.

Najnoviji indeks potrošačkih cena (CPI) – koji meri visinu potrošačke korpe i usluga – najveći za skoro dve godine, otrežnjujući je pokazatelj onoga što bi moglo da sledi.

„Pod dva, on neće funkcionisati“, dodaje Duset.

„Iran će uzvratiti udarac.“

Dodatno izveštavanje: BBC njuz

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Amerika i Iran bez dogovora o prekidu rata
• Diplomatija visokih uloga: Kako je Pakistan postao domaćin pregovora Amerike i Irana
• Kako je Ormuski moreuz postao najmoćnije oružje Irana
• Talas napada Izraela na Liban, Iran zatvorio Ormuski moreuz, primirje samo na papiru
• Šest razloga zašto će svetska kriza trajati duže od rata na Bliskom istoku
• Istorijski razgovori Vensa i Galibafa moraju da premoste duboko nepoverenje