Zašto zvučimo drugačije na stranom jeziku

Ako govorite više od jednog jezika, verovatno ste već primetili da vam glas ne zvuči isto na svakom.

U mom slučaju, ja to jasno čujem - moj ton je viši na engleskom, mekši i odmereniji na francuskom, a življi i brži na španskom.

Kao da svaki jezik izvlači na videlo neku drugu stranu moje ličnosti.

Lingvisti kažu da ne umišljamo.

Naše telo, mozak, pa čak i identitet prilagođavaju se „ulozi“ koju svaki jezik traži od nas da igramo.

„To vam je kao gluma: preuzimamo svojstva govorne zajednice i izgrađujemo drugu verziju sebe na tom jeziku.

„I dalje smo to mi, ali nismo do kraja isti“, kaže Ana Paula Petriu Fereira Engelbert, profesorka sa Federalnog tehnološkog univerziteta u Parani, u Brazilu.

Ana Paula je istraživala u sklopu doktorata zašto se naši glasovi menjaju od jezika do jezika, i da li je promena stvarna ili samo doživljena.

Različiti jezici dolaze sa različitim kulturološkim zvucima, objašnjava.

„Nemački, na primer, koristi zvukove proizvedene pozadi u vokalnom traktu, zbog čega zvuči grublje.

Francuski je više spreda, sa zaokruženim samoglasnicima, zbog čega govornici prave to dobro poznato pućenje", ilustruje profesorka.

Kako se glasovi menjaju?

Kako zvučimo i kako nas drugi čuju rezultat je mešavine biologije, kulture i konteksta.

Glas započinje glasnicama, potom se pojačava u vokalnom traktu, oblikuje se jezikom, usnama i ustima, i konačno izlazi kao govor.

„Sve se kontroliše u centralnom nervnom sistemu i na to utiče emocija.

„Ako smo uzbuđeni, anksiozni ili tužni, glas se menja“, kaže Renata Azevedo, terapeutkinja za govor i profesorka na Federalnom univerzitetu u Sao Paulu.

Trag ostavljaju i obrazovanje, regija i kultura.

„Svaki jezik ima jedinstvene glasove. Engleski, na primer, ima foneme koji ne postoje u portugalskom, i obrnuto", dodaje,

Prozodija, obrasci ritma, visina glasa i melodije, takođe se razlikuje.

„Razgovor za italijanskim stolom tokom večere ume da bude mnogo glasniji nego za japanskim.

„Čak i u okviru jedne kulture, ličnost čini razliku - koliko brzo govorimo, koliko projektujemo, da li gestikuliramo“, kaže Azevedo.

Naše glasove dodatno oblikuju kontekst i kulturna identifikacija, dodaje Engelbert.

„Kad govorimo strani jezik, obično je kontekst specifičan, što se odražava na to kako zvučimo“, kaže ona.

„U mom slučaju, engleski obično govorim za potrebe posla, tako da usvajam vokalne karakteristike koje ne bih koristila sa porodicom.

„Svrha, okruženje i društvena uloga takođe oblikuju kako zvučimo", dodajemo.

Da bi to testirala, snimila je Brazilce kako govore portugalski i engleski u SAD, dok su čitali tekst i govorili slobodno.

Razlike su bile očigledne.

Na portugalskom su učesnici, naročito žene, obično umekšavali glasove, govoreći blago i tečno.

Na engleskom, glasovi bi im se spuštali niže i postajali tvrđi.

Neke žene su čak preuzele razvučen, gotovo šapćući efekat na kraju rečenica, vokalni ukras sličan onome što često može da se čuje u američkom engleskom.

Potom je pustila snimak bilingvalnim slušaocima, koji su dosledno primećivali promene.

Opisali su glasove kao više, dublje, mekše i tvrđe, ali su im i dodeljivali osobine ličnosti: uzbuđen, rezervisan, samouveren, nesiguran.

Za Engelbert, to dokazuje da je promena nešto više od obične subjektivnosti.

Ona je merljiva, primetna i kulturološki markirana: njena brazilska bilingvalna kohorta bi mogla da prilagođava vlastite engleske glasove tako da odgovaraju osobinama povezanim sa američkim govornicima, dublji, snažniji, asertivniji.

Ali je ovo relativno nedovoljno istraženo polje, a mnoga pitanja o tome kako ljudi apsorbuju ritam, intonaciju i ekspresivnost u drugom jeziku su bez odgovora, ističe ona.

Odrastanje kao bilingval

Čak i ljudi koji su odrasli govoreći više jezika iskazuju slične blage vokalne razlike između njih.

Ali Engelbert tvrdi da definicija bilingvalizma varira.

„Studije iz 1990-ih, na primer, pokazale su da katalansko-španski bilingvali iskazuju manje vokalnih promena između jezika, ali je dominantan jezik onaj na kome se osećaju najsamouverenije.“

Oni koji nauče drugi jezik kasnije, kao tinejdžeri ili kao odrasli, obično iskazuju veće promene između maternjeg i novih jezika, naročito ispočetka.

„Kad tek počinjete, vaš glas vrši očiglednija prilagođavanja, menjajući ritam, visinu i intonaciju.

„Kako tečnost govora raste i počinjete da se opuštate, te razlike se smanjuju“, kaže Azevedo.

Kontekst je takođe važan.

„Što ste više izloženi jeziku, prilagođavanje prirodnije, i lakše je vašoj 'drugoj verziji' da se na novom jeziku iskaže samouverenije i tečnije“, kaže ona.

Pogledajte čoveka koji priča više od 30 jezika

Više od gramatike i rečnika

Učenje jezika nikad nisu samo reči i pravila.

Vežba, izloženost pravim razgovorima, slušanje govornika na njihovom maternjem jeziku i učestvovanje u kulturi preko muzike, filmova i književnosti ubrzavaju tečnost i izglađuju te vokalne promene.

„Što se više prepuštamo kulturi, prirodnije preuzimamo ritam i zvuk jezika, bilo putem govora, književnosti, hrane ili muzike“, kaže Azevedo.

Ona ističe i važnost zapažanja finih detalja u govoru.

„Mnoge prozodijske i ekspresivne nijanse se ne uče na formalnim časovima, ali čine veliku razliku po tome koliko tečno i razumljivo zvučimo.“

A što se akcenata tiče, oni nikada u potpunosti ne nestaju što je u redu.

„Možete da ga ublažite, ali vaš akcenat je takođe deo onoga ko ste i odraz vašeg porekla i identiteta“, zaključuje Azevedo.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Na nekim jezicima matematika je jednostavnija
• Od „bolu me noge" do „dis' ti poš'o" - različitosti obogaćuju srpski jezik
• Oroti izvorski da ta cjal svjat razbere: Govori izvorski da te ceo svet razume
• Kako jezik utiče na naše snalaženje u vremenu i prostoru
• Jezik s kraja sveta
• Najseksi akcenti na svetu