Argentina usvojila izmene zakona kojima se umanjuje zaštita glečera

Argentinski kongres usvojio je izmene zakona kojima se olakšava rudarenje u područjima gde se nalaze glečeri, što po mišljenju aktivista slabi zaštitu ključnih izvora vode.

Pionirski Zakon o glečerima, usvojen 2010, zabranjivao je rudarenje i istraživačke radove u regionu glečera, zaštitivši ih kao izvore vode.

Izmenama zakona omogućeno je regionalnim upravama da donose odluku o tome koje područje glečera treba da bude zaštićeno.

Do sada je to radio argentinski Institut za nauku o snegu, ledu i životnoj sredini (Lanigla).

Predsednik Havijer Milej, koji je podržao izmene zakona, rekao je da one „omogućavaju provincijama da iskoriste sopstvene resurse" i dozvoljavaju rudarenje na mestima „gde nema šta da se zaštiti".

Argentinski senat je već usvojio izmene u februaru 2026, tako da je usvajanje u nižem domu bilo poslednja velika prepreka.

Protivnici reformi tvrde da će na ovaj način ključni izvor - voda - biti u opasnosti.

„Bez vode ne možemo čak ni da razmišljamo o rastu i razvoju", rekla je kongresmenka Natalija de la Sota.

Članica Kongresa Nensi Pikon Martinez, koja je podržala izmene, kaže da je rudarska industrija predstavljena kao „čudovište".

„Zakon štiti glečere, bez obzira na to koliko bi neki ljudi hteli da mislimo suprotno", rekla je.

Od sada glečeri i periglacijalna područja, koja nisu pokrivena ledom ali su zamrznuta bar jedan deo godine, biće zaštićena kao deo nacionalne baze dok regionalni lideri ne dokažu da ne služe kao „strateške" vodne rezerve.

U Argentini postoji 16.968 glečera, koji snabdevaju vodom 36 vodotokova u 12 provincija, gde živi sedam miliona ljudi.

Voda koja se topi iz glečera umanjuje posledice suša, posebno u polusušnim provincijama poput Mendoze, koje su sve učestalije zbog klimatskih promena.

Guverneri iz provincija bogatih mineralima podržali su izmene zakona navodeći da Zakon o glečerima iz 2010. stoji na putu „promocije održivog ekonomskog razvoja provincija i države bez ugrožavanje budućih generacija".

Organizacija Grinpis kritikovala je izmene jer se njima tvrdi da nisu svi glečeri i periglacijalna područja strateški izvori vode.

„Primarna uloga svih glečera i periglacijalnih područja jeste da budu rezervoari sveže vode", rekla je Agostina Rosi Sera, biološkinja koja radi sa Grinpisom.

„Pored toga što su izvori vode jer sadrže vodu u sebi, periglacijalna područja prolaze kroz postepeno otapanje koje hrani reke i potoke u našoj zemlji", objasnila je.

„Veliki delovi naše države, posebno oni koji su jedva čekali izmene ovog zakona, jesu sušna ili polusušna područja, u kojima manjka vode", dodala je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• UN proglasile 2025. godinom očuvanja glečera: Evo kako da ih bezbedno posetite
• Izgubljeni svetovi koji niču iz glečera
• Najveći ledeni breg na svetu nasukao se na udaljeno britansko ostrvo
• Otopljeni glečeri mogli bi da oslobode tone bakterija
• Džinovi vredni više milijardi dolara koji se otapaju