Film
21 činjenica o domaćem i svetskom filmu u 2021. godini
Foto: Youtube/printscreen
U svom novogodišnjem tekstu naš filmski kritičar Goran Jovanović, brojeći do 21, osvrće se na godinu za nama, koja je donela mnogo toga lepog domaćem filmu a i strani blokbasteri su se razmahali (naročito oni dugo čuvani), što je sve, i dalje u pandemijskim okolnostima, bioskopima vratilo dah i publiku u dvorane. Tu je i presek festivalskih zbivanja, to jest osvrt na najkvalitetnija autorska ostvarenja.
- Prvi veći uspeh u 2021. godini zabeležio je domaći film Kelti, debitantsko celovečernje igrano ostvarenje Milice Tomović, učešćem u programu ’’Panorama’’ Berlinskog festivala. Ovaj odličan film o devedesetim godinama kroz prizmu rođendanske proslave u jednoj napaćenoj beogradskoj porodici, kasnije je prikazan i nagrađivan u Sarajevu, Kijevu, na FAF-u… Nakon prikazivanja na Festivalu autorskog filma Kelti su krenuli u domaće bioskope.
- Mnoge čudne stvari događale su se oko filma Dara iz Jasenovca, prema scenariju Nataše Drakulić i u režiji Predraga Antonijevića. Velika i značajna tema ljudskog stradanja (Srba, Jevreja, Roma…) u logoru Jasenovac u vreme NDH, nažalost, nije dobila dostojan i pristojan estetski odgovor jer je zatajio na umetničkom planu. Film je prikazan na RTS umesto da ide u bioskope, iako je premijera više puta najavljivana pa otkazivana. Rat na IMDb poprimio je skandalozne razmere, uz ponovno bujanje nacionalističkih strasti, jer su pristalice filma nabijale najveće ocene, a protivnici ga ocrnjivali i davali najniže. Film je od strane Filmskog centra Srbije isforsiran da bude srpski kandidat za Oskara, uz još jednu aferu. U uspehe filma može se računati njegovo kakvo-takvo prisustvo u američkim bioskopima i to što je napravio pionirski korak u obradi ove teme, a bolji filmovi će svakako doći. Lordan Zafranović je praktično optužio scenaristkinju i ekipu filma za plagijat, jer smatra da je mnogo toga ukradeno iz scenarija Arsena Diklića za budući film Djeca Kozare.
- Na Berlinskom festivalu trijumfovao je značajni autor rumunske kinematografije Radu Žude sa kontroverznim filmom Baksuzni seks ili luda pornografija, pokazujući kako naši susedi dobrih 15 godina i duže pomeraju estetske granice, prave sjajne društveno-angažovane, snažne i provokativne filmove. I za njih bivaju nagrađivani na najznačajnijim filmskim festivalima u svetu.
- Na 93. dodeli Oskara pobedio je film nezavisne produkcije Zemlja nomada Kloi Žao o beskućnicima u Americi. Najbolji glumac postao je Entoni Hopkins za ulogu u ostvarenju Otac, a glumica Frensis Mekdormand za rolu u pobedničkom filmu. Ne lezi vraže, ali Kloi Žao je tokom ove godine ušla u carstvo velikih budžeta i u bioskope isporučila film Eternals.
- U maju je održan FEST koji je otvorio britanski film australijskog reditelja Sajmona Stouna Veliko iskopavanje. Odlično su na festivalu prošli domaći filmovi Oaza Ivana Ikića, koji je posle postao i srpski kandidat za Oskara, i ostvarenje Lihvar u režiji Nemanje Ćeranića. Oba ova filma trijumfalno su prošli kroz niz domaćih festivala, uz nezapažene rezultate u bioskopima.
- U Kanu, koji je pomeren za jul mesec, trijumfovao je bizarni, teški, robusni film Titan, povremeno nepodnošljivih i teških slika, koji ipak, u svojoj drugoj polovini nekako dođe do emocije gledalaca. Delo je potpisala francuska rediteljka Julija Dukorno. Film je podelio gledaoce i kritičare, od ocene da je nepodnošljiv do hvalospeva za kontinuiranu neobičnost i sugestivan i snažan ulazak u kompleksan svet glavne junakinje i njenog života u znaku violencije.
- Druga polovina godine donela je veliki i značajan oporavak domaćim bioskopima, uprkos tome što su i dalje vladala ograničenja zbog pandemije. Posebno su na to uticala tri filma domaće produkcije: Toma, Južni vetar 2: Ubrzanje i Nečista krv: Greh predaka. Prva dva su napravila veličanstvene rezultate i gledani su masovno. Film Toma, biopik o pevaču i boemu Tomi Zdravkoviću, sa ukupno milion i nešto više gledalaca dirao je u emocije publike kao sjajno ostvarena melodrama. Napaćenim i od korone veoma ugroženim bioskopima, finansijska injekcija, koja je stigla kroz ove hitove, mnogo je značila. Naravno i producentima i distributerima.
- Neki dugo čuvani svetski hitovi konačno su dočekali izlazak, među njima i najnoviji film o Džejmsu Bondu No Time to Die. Najavljeno je da je to poslednji film u kome će agenta 007 tumačiti Danijel Krejg.
- Fanovi Dine bili su mahom zadovoljni onim što je u najnovijoj verziji isporučio lucidni i sposobni reditelj Deni Vilnev.
- Na Međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu prikazan je najnoviji film Srđana Dragojevića Nebesa. Odmah nakon toga videla ga je publika Dunav Film Festa u Smederevu. U pitanju je jedno novo poglavlje u opusu uglednog reditelja, ali su utisci kritike bili podeljeni. Ima se o čemu razmišljati nakon gledanja ovog Dragojevićevog filma, što su ustanovili i neki domaći i strani kritičari, ali publika nije pohrlila u bioskope da ga pogleda. Nije isključeno da će njegova vrednost porasti u vremenu koje dolazi.
- U Nišu su krajem avgusta, ponovo u Tvrđavi, održani ’’Filmski susreti’’ gde je Gran pri ’’Naisa’’ poneo glumac Nenad Jezdić za ulogu u filmu Vikend sa ćaletom. Milan Marić je za naslovnu ulogu u Tomi dobio ’’Cara Konstantina’’, a za lik Silvane u istom filmu, u režiji Dragana Bjelogrlića, nagradu ’’Carica Teodora’’ ponela je Tamara Dragičević. Senku na lepe festivalske događaje bacio je incident u kome je Dragan Bjelogrlić u hotelu ’’Ambasador’’ fizički napao reditelja Predraga Antonijevića.
- Na festivalu u Veneciji pobedio je francuski film Događaj u režiji Odri Divan, koji govori o ilegalnom pobačaju mlade žene 60-ih godina prošlog veka. Nema šta, velike pobede francuskih filmova na najznačajnijim festivalima. Ali, možda je najveći benefit Venecijanskog festivala bio što je prikazao najnovije delo Pola Šredera Brojač karata i pokazao kako veliki majstor iz ere Novog Holivuda, nakon Iskušenika, ponovo drži visok rediteljski nivo i pravi izvrsne filmove.
- Jednu jako uspešnu godinu po srpsku kinematografiju krunisala je pobeda filma Strahinja Banović reditelja Stefana Arsenijevića u Karlovim Varima. Ovaj film će svečano otvoriti predstojeći 50. FEST.
- Posle 18 godina pauze novi film predstavio je slavni dramski pisac, scenarista i reditelj Dušan Kovačević. Iako ne dostiže vrednosti slavnog Balkanskog špijuna, koji je režirao sa Božidarom Nikolićem, pa čak ni Profesionalca, novi Kovačevićev film Nije loše biti čovek, iako pomalo staromodno režiran, najtoplije je ostvarenje u njegovom filmskom opusu, među onima koje potpisuje kao reditelj.
- Film bosanskohercegovačke rediteljke Jasmile Žbanić Quo vadis, Aida? trijumfovao je na dodeli Evropskih filmskih nagrada. Glumica Jasna Đuričić, koja je na briljantan način donela tragičnu ulogu Aide, postala je najbolja evropska glumica, što je fantastičan uspeh ove srpske glumice. Film govori o stradanju muslimanskog stanovništva u Srebrenici od strane srpskih formacija kojima je komandovao Ratko Mladić i nastavlja forsiranje agende ratno-političkih drama Jasmile Žbanić, započetih još sa filmom Grbavica, o silovanim Muslimankama, što se nastavlja i u filmu Za one koji ne mogu da govore. Od strane nekih nevladinih organizacija RTS je prozvan zbog toga što ovaj film ignoriše i (za sada) ne želi da ga prikaže u svom programu.
- Filmski centar Srbije puno je kroz svoje konkurse pomogao realizaciji brojnih domaćih filmova, od kojih su neki postali veoma uspešni. Ipak neke stvari su dostigle nivo bruke i blamaže i teške štete po našu kinematografiju. Čudne stvari se događaju već duže vreme sa projektom Košare u režiji Balše Đoga, kome će, po svemu sudeći, ovo započeto ali ne i dovršeno delo biti oteto i predato nekom drugom reditelju. Đogo je zaštito projekat u Agenciji za autorska prava, ali pitaju se i producenti, kojima je već legao ogroman novac sa raznih strana, a verovatno i FCS. Potpuno je neizvesno kako će se ta priča završiti i da li će filma uopšte na kraju biti. Novi skandal je nedavnog datuma, kada je poništena odluka Komisije za dodelu sredstava eminentnim rediteljima, gde su konkurisali Goran Marković, Srđan Dragojević i Želimir Žilnik. Naknadno je zasedao UO FCS gde je većinom glasova poništena pozitivna odluka Komisije (koju je upravo oformio Filmski centar Srbije) da se sredstva pomenutim rediteljima dodele. Posle otkrivanja afere počele su da pljušte ostavke članova UO. Trojica autora žalila su se Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije.
- Godinu 2021. pamtićemo i po dva ostvarenja koja potpisuje veteran Ridli Skot. Poslednji dvoboj bio je očito za sladoksuce koji vole spektakularne istorijske zahvate velikog reditelja, dok je modernija publika hrlila da gleda Gučijeve. Prvi film je doživeo debakl u svetskim bioskopima, dok je drugi, sa Adamom Drajverom (koji igra i u Poslednjem dvoboju), Lejdi Gagom, Al Paćinom i Džeremi Ajronsom naišao na lep prijem i o filmu se dosta govorilo.
- Beskrajan niz iz Marvelove holivudske kuhinje nastavio je i Spajdermen: Put bez povratka. Granica se spustila do klinačkih razmera, pa je to sada više film za decu, ali ima i odraslih fanova koji ne propuštaju nova ostvarenja iz ove franšize. Film je veliki hit i u Srbiji.
- Stigao je i najnoviji Matriks i to posle 18 godina. Nekada su ovaj serijal radili Leri i Endi Vačovski. Oboje su promenili pol i postali Lana i Lili. Lana Vačovski je isporučila najnoviji nastavak, ali Matriks 4 nije baš slavno delo. Reakcije su mlake, osim od onih zagriženih poštovalaca ove franšize. Njima je to gotivno.
- Film koji je u zabavnom i umetničkom pogledu obeležio kraj godine svakako je delo Licorice Pizza Pola Tomasa Andersona. Slatka nostalgija vezana za jednu naizgled neostvarivu ljubavnu priču i more pop-kulturnih, društveno-političkih i tehnoloških referenci iz 1973. godine, prosto opčinjava a hemija koja postoji među glumačkim partnerima Kuperom Hofmanom i Alanom Hejm je neverovatna. Film je već počeo da sabira nagrade, ali pravo je pitanje koliko će uzeti Zlatnih globusa i Oskara.
- A film o kome se u ovim prazničnim danima najviše priča dolazi iz rediteljske kuhinje Adama Makaja i zove se Don’t Look Up. Dvoje naučnika (Leonardo Dikaprio i Dženifer Lorens) otkrivaju da je zbog komete koja se nezaustavljivo kreće prema zemlji, našoj planeti ostalo nešto više od šest meseci. Kako ubediti vlasti i medije da je sutuacija nikad ozbiljnija i da je kraj sveta gotovo izvestan, njihova je teška muka, jer baš ih i ne uzimaju za ozbiljno. Sjajna satira koja seče levo i desno, gore i dole, usput nas odlično zabavljajući, iako je tema mračna.
Komentari