Dogovor Amerike i Irana o primirju i otvaranju Ormuskog moreuza

Najoštrija pretnja američkog predsednika Donalda Trampa od početka rata protiv Irana nije se ostvarila, svet je odahnuo - bar nakratko - a cene nafte su počele da padaju.

Amerika i Iran postigli su dogovor o dvonedeljnom primirju i otvaranju Ormuskog moreuza, ključne plovidbene rute za prevoz ogromnih količina nafte i tečnog prirodnog gasa, koji je Iran efikasno blokirao od početka rata 28. februara.

„Cela civilizacija će biti uništena" ako Iran ne prihvati ultimatum do 8. aprila u dva sata ujutru po srednjevropskom vremenu, poručio je Tramp 7. aprila.

Vreme je proticalo, a svet je sa zebnjom gledao u sat u nadi da se Trampova pretnja, jedna u nizu poslednjih 10-15 dana, neće ostvariti.

Manje od dva sata uoči isteka Trampovog roka, pakistanski premijer Šehbaz Šarif, koji je posredovao u pregovorima, izjavio je da je primirje stupilo na snagu odmah.

Iako je rečeno da se primirje odnosi na ceo Bliski istok, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je to negirao.

Odmah posle vesti o primirju prijavljeni su napadi u više zemalja Persijskog zaliva.

Sporazum je postignut pošto se čitava Trampova administracija našla pod velikim političkim pritiskom u Americi, ali i sa svih strana sveta, da pronađe izlaz iz situacije u koju je, postavljanjem ultimatuma Iranu i pretnjom uništenjem cele civilizacije, sama izazvala.

Od početka rata do 30. marta u Iranu je poginulo više od 2.100 civila, prema podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija.

• Kapetan Srđan Janković za BBC: 'Kako smo prošli kroz Ormuski moreuz'
• Šta je Ormuski moreuz i zašto je toliko važan za svet
• Bab el-Mandeb: Druga ključna brodska ruta na Bliskom istoku koja može da bude blokirana

Šta je poznato o sporazumu o primirju?

Tramp je rekao da je pristao da „obustavi bombardovanje i napade na Iran na dve nedelje“ ako Teheran pristane da ponovo otvori Ormuski moreuz, vitalnu brodsku rutu za naftu i druge izvozne proizvode iz Zaliva.

U objavi na njegovom mreži Istina (Truth Social), Tramp je napisao da je pristao na privremeni prekid vatre jer smo „već ispunili i premašili sve vojne ciljeve“.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči kaže da će Teheran pristati na kraj borbe „ako se napadi na Iran zaustave“.

Obe strane su proglasile „pobedu".

Iran je pristao da u naredne dve nedelje dozvoli slobodnu plovidbu brodovima kroz Ormuski moreuz, a njihov prolaz koordiniraće iranska vojska.

Iran je od početka rata 28. februara efikasno blokirao Ormuski moreuz, dozvoljavajući prolaz tek onim brodovima koje smatra „prijateljskim", odnosno iz zemalja koje nisu saveznice SAD i Izraela.

Prvi put od početka rata, kroz moreuz je 3. aprila prošao i francuski brod.

Iran je objavio plan od 10 tačaka, koji, između ostalog, uključuje potpuni prekid rata u Iranu, Iraku, Libanu i Jemenu; „punu posvećenost“ ukidanju sankcija Iranu; oslobađanje iranskih sredstava i zamrznute imovine u SAD; i „punu isplatu nadoknade za troškove rekonstrukcije“ Iranu.

„Iran se u potpunosti obavezuje da će se odreći posedovanjabilo kakvog nuklearnog oružja.

„Iranska pobeda na terenu bi takođe bila konsolidovana u političkim pregovorima“, saopštio je Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Teherana.

Pakistanski premijer je objavio i da će prekid vatre stupiti na snagu i u Libanu, u kojem Izrael tvrdi da se bori protiv vojno-političke grupe Hezbolah koju podržava Iran.

Izraelsko rukovodstvo je izjavilo da neće napustiti Liban dok ne bude uklonjena pretnja Hezbolaha.

Nema naznaka od Izraela da je pristao da obustavi operacije u Libanu.

Pakistan je pozvao zaraćene strane da se sastanu u Islamabadu 10. aprila „kako bi dalje pregovarali o konačnom sporazumu za rešavanje svih sporova“.

• Šest invazija Izraela na Liban
• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
• Idemo li ka Trećem svetskom ratu ili su strahovi preuveličani

Šta kaže Izrael?

Posle Trampove objave o postizanju dogovora o primirju, u Izraelu su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost, a izraelska vojska je saopštila da presreće rakete lansirane iz Irana.

U noći između 7. i 8. aprila, začulo se nekoliko jakih eksplozija u Jerusalimu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da „Izrael podržava odluku predsednika Trampa da obustavi napade na Iran na dve nedelje, pod uslovom da Iran odmah otvori moreuz i obustavi sve napade na SAD, Izrael i zemlje u regionu.“

U saopštenju se dodaje da „prekid vatre ne uključuje Liban“, u kojima se vode borbe izraelske vojske i Hezbolaha.

Izrael je poslao i kopnene snage u južni deo Libana.

Nije jasno koliko je Netanjahu bio uključen u Trampovo donošenje odluka.

Ključni događaji od 28. februara

28. februar - Početak američko-izraelskih napada na Iran. U prvom napadu, ubijen je dosadašnji vrhovni verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei. Iran od tada uzvraća, gađajući Izrael, ali i susedne zemlje: Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Katar, Saudijsku Arabiju, Irak i Oman. Na meti iranskih raketa i dronova su najviše američke vojne baze u regionu, kao i rafinerije i postrojenja za desalinizaciju vode.

28. februar - Pogođena je škola u Iranu, kada je ubijeno 168 ljudi, uglavnom dece. BBC tim za utvrđivanje činjenica zaključio je da je Amerika kriva za napad, jer je škola pogođena raketom 'tomahavk' koju ne poseduju ni Izrael ni Iran. Više o napadu pročitajte OVDE.

Početak marta - Izrael je pokrenuo napade i na Liban, tvrdeći da gađa položaje vojno-političke grupe Hezbolah koja je prethodno ispalila rakete ka ovoj zemlji. Naređena je evakuacija više od 700.000 ljudi.

7. i 8. mart - Izraelske snage pogodile su veliku rafineriju u Teheranu, izazvavši veliko zagađenje vazduha i pojavu crne kiše. Više o tome pročitajte OVDE.

8. mart - Modžtaba Hamnei, sin Alija Hamneija, imenovan je za novog vrhovnog vođu Irana. Ko je Modžtaba Hamnei pročitajte u posebnom tekstu.

9. mart - Prvi put od početka rusko-ukrajinskog rata 2022. godine, cena nafte po barelu premašila je 100 dolara na svetskom tržištu, a u jednom trenutku bila je 120 dolara.

10. i 11. mart - Iran je planirao da minira Ormuski moreuz, ali je američka vojna komanda iznela tvrdnju da je potopila 16 iranskih brodova koji su imali zadatak da postave mine.

11. mart - Iranski zvaničnici potvrdili su da je i Modžtaba Hamnei ranjen, ali lakše, i da je na „sigurnoj lokaciji".

11. i 12. mart - Saopšteno je da je od 28. februara, u Ormuskom moreuzu, kao i drugim pomorskim putevima u regionu pogođeno najmanje 13 trgovačkih brodova.

11. mart - Međunarodna agencija za energetiku pustila je „najveće količine nafte u istoriji" - 400 miliona barela - u nameri da 'smiri' tržište.

11. mart - Španija je objavila da povlači ambasadora iz Izraela, samo nekoliko dana posle odbijanja podrške te zemlje američko-izraelskoj vojnoj akciji protiv Irana.

12. mart - Američki vojni zvaničnici rekli su Kongresu da je prva nedelja rata sa Iranom koštala SAD oko 11,3 milijardi dolara (oko 9,8 milijardi evra).

13. mart - Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je da je novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei „verovatno unakažen" u napadu 28. februara.

17. mart - Ostavka Džoa Kenta na mesto šefa američke službe za borbu protiv terorizma. U obrazloženju ostavke usprotivio se ratu protiv Irana i rekao je da Teheran nije predstavljao direktnu pretnju pod SAD.

17. mart - U izraelskom vazdušnom napadu ubijen je Ali Laridžani, šef iranske službe bezbednosti, po mnogima drugi čovek Irana posle ajatolaha, i mozga svih iranskih strategija.

18. mart - Izrael je gađao najveće gasno polje na svetu, iranski Južni Pars. U znak odmazde, Iran je napao katarski Ras Lafan, što je dovelo do naglog porasta cena gasa širom Evrope. Tramp je izjavio da nije bio obavešten da će Izrael napasti iransko gasno postrojenje, a posle njegovog zahteva Izrael je prihvatio da više ne udara na energetska postrojenja Irana.

18. mart - Izrael je ubio još jednu važnu političku figuru u iranskom rukovodstvu, ministra obaveštajnih poslova Ismaila Hatiba.

19. mart - Zvaničnici američkih obaveštajnih službi pred Kongresom su rekli da iranski režim „jeste oslabljen, ali nije poražen".

20. mart - Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pojavio se na konferenciji za novinare, demantujući glasine da je mrtav ili ranjen.

• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci
• 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti

21. mart - Tramp je zapretio Iranu da će, ako ne odblokira Ormuski moreuz u roku od 48 sati, SAD „uništiti njihove razne elektrane, počevši od najveće“.

23. mart - Tramp je rekao je naredio da se u narednih pet dana ne napadaju iranska energetska potrojenja zbog „veoma dobrih i produktivnih razgovora" u vezi sa „potpunim i totalnim rešavanjem“ neprijateljstava. Iranski zvaničnici su negirali da se vode bilo kakvi pregovori.

24. mart - Amerika je pripremila i preko posrednika Pakistana dostavila Iranu mirovni plan od 15 tačaka u kojem se, između ostalog, od Irana traži odricanje od nuklearnog programa i ograničavanje raketne prozvodnje, a zauzvrat će mu biti ukinute sankcije. Teheran je uzvratio sopstvenim uslovima, pre svega obustava svih napada na Iran, ali i širom Bliskog istoka, kao i da mu bude isplaćena ratna odšteta.

25. mart - Tramp je ponovo zapretio Iranu, rekavši da će SAD „postati njegova noćna mora" ako ne pristane na mirovni sporazum.

26. mart - Šef Bele kuće još jednom je ublažio izjavu, dajući novi rok za postizanje sporazuma - do 6. aprila, a Izrael saopštio da je ubio Alirezu Tangsirija, komandanta mornarice Iranske revolucionarne garde.

28. mart - Prvi put od početka američko-izraelskog rata protiv Irana, u sukob se uključuju i Huti, jemenska grupa koja podržava Iran.

30. mart - Iran je oborio američki borbeni avion F-18. Video o tome pogledajte OVDE.

3. april - Srđan Janković, srpski kapetan broda koji je plovio pod malteškom zastavom, za BBC na srpskom je podelio iskustvo prolaska kroz Ormuski moreuz u ratnim uslovima. Njegovu priču pročitajte OVDE.

Pogledajte: Put kroz Ormuski moreuz sa kapetanom Jankovićem

3. april - U američkom napadu most u izgradnji u Karadžu, zapadno od Teherana, preplovljen je. U napadu je ubijeno osam ljudi, a najmanje 100 je ranjeno.

3. april - Potvrđeno je da je u izraelsko-američkom napadu ubijen još jedan visoki iranski vojni oficir, general Madžid Kademi, šef obaveštajne službe Iranske Revolucionarne garde, najmoćnije snage u vojnom ustrojstvu zemlje.

4. i 5. april - Američke snage su sprovele složenu operaciju izbavljanja jednog od dvojice članova posade oborenog aviona duboko u teritoriji Irana. Jedan član posade je odmah spašen - više o ovoj operaciji možete da pročitate OVDE.

5. i 6. april - Tramp ponavlja pretnje Iranu: „Možemo da ga uništimo za jednu noć", „Vratićemo ih u Kameno doba" ako Teheran ne omogući slobodnu plovidbu Ormuskim moreuzom do 7. aprila u 20 sati (8. aprila do dva sata posle ponoći po srednjeevropskom vremenu).

7. april - Poslednja i najoštrija pretnja Trampa pred istek njegovog ultimatuma: „Cela civilizacija će umreti večeras" (ako Iran ne pristane na sporazum).

8. april - Pakistan, kao posrednik, objavljuje da je postignut sporazum o dvonedeljnom primirju. Amerika i Iran su potvrdili dogovor. Izrael tvrdi da se sporazum ne odnosi na Liban, gde sprovodi vazdušnu i kopnenu ofanzivu u borbi protiv Hezbolaha.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Ključne lekcije iz istorije: Da li je Iran Trampova Suecka kriza
• Tramp vodi rat po instinktu, a to ne daje rezultate: BBC urednik
• Mesec dana američko-izraelskog rata protiv Irana: Šta se sve desilo
• 'Više mi nisi sestra': Svađe u iranskim porodicama zbog rata
• CIA, helikopteri i potraga u planinama: Kako je američki oficir izvučen iz Irana
• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
• Tri scenarija za kopnene operacije Amerike u Iranu, svaki je visokorizičan