Huti nastavljaju napade na Izrael, mogući novi problemi u snabdevanju naftom

Huti u Jemenu, koje podržava Iran, nastavili su napade na Izrael, uključujući se prvi put u američko-izraelski rat sa Iranom.

To je stvorilo strah od otvaranja još jednog fronta na Bliskom istoku, koji bi mogao dodatno da ugrozi globalno snabdevanje naftom.

Grupa, koja kontroliše veliki deo severozapadnog Jemena od 2014. i čija vlast nije međunarodno priznata, navela je u subotu da je ispalila balističke rakete „ciljajući osetljiva vojna mesta u Izraelu" kao odgovor na napade na Iran, Liban, Irak i Palestinske teritorije.

Dan kasnije objavili su da su izveli niz napada „krstarećim raketama i dronovima" na „nekoliko ključnih vojnih objekata" u Izraelu.

Izraelske odbrambene snage navele su u subotu da su presrele jednu raketu iz Jemena.

Ovi napadi mogu da zadaju glavobolju Izraelu, ali malo je verovatno da će predstavljati značajniji izazov za izraelsku vojsku, piše Pol Adams, spoljnopolitički BBC dopisnik.

„Međutim, ako Huti odluče da napadnu brodove u Crvenom moru, posledice bi mogle da budu dramatične", dodaje.

Deo nafte preusmeren je preko Crvenog mora posle početka napada na Iran i zatvaranja Ormuskog moreuza, uskog morskog kanal širine 33 kilometra, kroz koji je prolazilo oko 20 odsto svetske nafte za izvoz.

Kada su Huti napali brodove u Crvenom moru 2024. godine, kao odgovor na rat Izraela u Gazi, morski saobraćaj se prepolovio.

Sada se širi strah da bi Huti mogli ponovo da usmere projektile ka moreuzu Bab El Mandeb, koji se nalazi u južnom delu Crvenog mora, između Jemena i Roga Afrike.

Ponavljanje takvog scenarija, uz zatvoreni Ormuski moreuz, značilo bi odsecanje dva ključna morska puta za dopremanje nafte i energije.

Huti nisu najavili napade na Crveno more, ali su rekli da će nastaviti da ciljaju Izrael dok traje američko-izraelska vojna intervencija na Bliskom istoku.

Oni bi međutim mogli da napadnu energetsku i vojnu strukturu i u drugim Zemljama Zaliva, kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, što su činili i ranije.

Ova oružana grupa iz redova lokalne šiitske muslimanske manjine - zaidi, sebe smatra delom „Osovine otpora" protiv Izraela, Amerike i šireg Zapada koju predvodi Iran - uz Hamas i Hezbolah.

Kada su napali brodove u Crvenom moru 2024, Amerika i Velika Britanija bombardovali su stotine meta i ubili visokorangirane zvaničnike Huta, posle čega je došlo do prekida vatre.

Dalje uključivanje Huta u rat moglo bi da destabilizuje i Jemen, u kome je situacija relativno mirna poslednjih godina.

Međunarodno priznata vlada Jemena osudila je „česte pokušaje Irane da se Jemen" i druge države na Bliskom istoku uvuku u konflikt posredstvom „terorističkih" grupa.

• Jemen: Ko su Huti i zašto napadaju brodove
• Šta treba da znate o cenama goriva u Srbiji i na Balkanu
• Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube

Amerika očekuje pregovore, ali i dovodi vojsku

Dok se prate naredni potezi Huta, rat se ne smiruje.

Pogođeno je više velikih infrastrukturnih objekata u Zemljama zaliva, među kojima su fabrike aluminijuma u Abu Dabiju i Bahreinu, dok je radarski sistem na aerodrom u Kuvajtu dosta oštećen.

Izrael je intenzivirao vojnu akciju u Libanu, u kome je od početka rata milion ljudi raseljeno.

U poslednjim izraelskim napadima poginulo je troje novinara, kada je izraelski projektil pogodio kola u kome su bili medijski radnici, prenose lokalni mediji.

Izrael je potvrdio da je ubio Alija Šoeiba, reportera Al Manar televizije, koju vodi Hezbolah, optužujući ga da je bio operativac ove grupe, koji se predstavljao kao novinar.

Iz Amerike stižu suprotstavljeni signali - dok zvaničnici najavljuju pregovore sa Iranom, na Bliski istok je stigao ratni brod sa oko 3.500 vojnika.

Vašington post prenosi da se Pentagon sprema za kopnenu akciju u Iranu, ali da nije sigurno da će je američki predsednik Donald Tramp i odobriti.

Stiv Vitkof, specijalni izvestilac Donalda Trampa, rekao je ranije da se Amerika nada sastancima sa Iranom ove nedelje.

„Imamo dogovor u 15 tačaka na stolu, koji je kod Irana već neko vreme.

„Očekujemo odgovor od njih", rekao je Vitkof.

Državni sekretar Mark Rubio prethodno je rekao da je američka administracija „veoma uverena da je na pragu ostvarenja" sopstvenih ciljeva.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Amerika očekuje odgovor Irana „svakog časa, rat se neće odužiti": Marko Rubio
• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
• Jesu li Trampove neizgovorene reči uticale na cenu nafte