Amerika očekuje odgovor Irana „svakog časa, rat se neće odužiti": Marko Rubio

Dok se napadi projektilima i dronovima širom Bliskog Istoka nastavljaju, neizvesnost oko navodnih mirovnih pregovora Amerike i Irana i dalje ne jenjava.

Iz Vašingtona ostaju pri tvrdnjama da je Teheran dobio predlog mirovnog plana u 15 tačaka, a odgovor se očekuje u petak, prenela je američka televizija CBS Njuz, partner BBC-ja u Americi.

„Nismo ga još dobili", ali bi to moglo da se dogodi „svakog časa", tvrdi američki državni sekretar Marko Rubio.

„U međuvremenu ćemo nastaviti sa našim operacijama", dodao je on posle sastanka sa zvaničnicima zemalja članica G7.

Rat se „neće produžiti", a Amerika može da postigne ciljeve „bez korišćenja kopnenih trupa", naglašava Rubio.

„Vrlo smo uvereni da smo na ivici postizanja ciljeva veoma brzo, govorimo o nedeljama, ne mesecima", tvrdi on.

Tokom petka pogođena su dva nuklearna postrojenja u Iranu - jedna u gradu Araku na severozapadu zemlje, a druga u okrugu Arkadan u centralnom Iranu, prenela je državna novinska agencija IRNA.

Nije bilo žrtava, niti je došlo do izlivanja radioaktivnog materijala, dodaje se.

Mete napada bile su i fabrike za preradu metala u Isfahanu u centralnom Iranu i provinciji Kuzestana na jugozapadu.

Izrael je sproveo napade na jugu Bejruta, prestonice Libana, ciljajući „terorističku infrastrukturu Hezbolaha", saopštili su iz izraelske vojske.

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je u četvrtak da će SAD postati „najgora noćna mora Iranu ako ne prestane na mir".

Ali, samo nekoliko sati kasnije je rekao da odlaže planove za početak uništavanja iranskih energetskih postrojenja za još 10 dana, tvrdeći da razgovori sa Teheranom „teku veoma dobro“.

To znači da je sada rok 6. april.

Niko iz Irana do sada nije potvrdio da se dijalog zaista vodi, već tvrde da nikakvog razgovora Teherana i Vašingtona nema.

Na sastanku Trampovog kabineta, njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof potvrdio je da su SAD poslale Iranu mirovni plan od 15 tačaka.

Teheran je ranije rekao da čeka da Vašington odgovori na njegove uslove za prekid vatre.

Tramp je prethodno izneo tvrdnju da su iranska mornarica i avijacija je „potpuno" zbrisane, a u američkim napadima je uništeno „gotovo 90 odsto" iranskih lansera raketa i „verovatno više od 90 odsto" projektila koje imaju.

U slučaju da Teheran ne pristane na uslove primirja, Amerika će „nastaviti da ih raznosi bez zadrške i pauze", poručio je.

Pogledajte: 'Nema pregovora' - izjava iranskog ministra spoljnih poslova Arakčija

Šta je predložio Vašington, a šta Teheran?

Amerika je preko posrednika Pakistana, dostavila Teheranu mirovni plan od 15 tačaka, prema kojem bi Iran, između ostalog, trebalo da demontira nuklearna postrojenja, a zauzvrat bi mu bile ukinute sankcija.

Tokom 12-dnevnog sukoba Izraela i Amerike protiv Irana u junu 2025, američke snage su gađale iranska nuklearna postrojenja moćnim bombama.

Tramp je tada tvrdio da je iranski nuklearni potencijal „uništen".

Izrael i Amerika uporno tvrde da Iran godinama nastoji da napravi nuklearno oružje i da stoga predstavlja pretnju, a iz Irana su odlučno uzvraćali da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski.

Mediji su preneli neke od tačaka američkog predloga:

• Civilna nuklearna saradnja
• Smanjenje iranskog nuklearnog programa, što bi nadzirala Međunarodna agencija za atomsku energiju
• Iran da se obaveže da će ograničiti broj raketa i njihovog dometa
• Slobodan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz
• Predaja obogaćenog uranijuma Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju
• Prestanak finansiranja Hamasa, Hezbolaha i Huta
• Ukidanje međunarodnih sankcija Iranu

Iran je odbacio ovaj predlog, nazivajući ga „maksimalističkim" i „nerealnim".

Umesto toga, Teheran je izneo svoje zahteve, koje je prenela državna televizija:

• potpuna obustava neprijateljske „agresije i ubijanja"
• utvrđivanje jasnih mehanizama za sprečavanje novog rata protiv Irana
• garancije da će Iranu biti isplaćena jasno definisana ratna odšteta
• obustavljanje svih ratova na svim frontovima širom Bliskog istoka
• međunarodno priznanje i garancije da će Iran imati pravo suvereniteta u Ormuskom moreuzu

• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
• Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci
• 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti

Napadi dronovima i raketama širom Bliskog Istoka

Na saudijsku prestonicu Rijad u petak je lansirano šest raketa, od koje su dve presretnute, a četiri su pale na nenaseljena područja i nije bilo žrtava, kazali su iz Ministarstva odbrane te zemlje.

Pogođena je i kuvajtska luka Šuvaik, „načinjena je materijalna šteta bez ljudskih žrtava", objavile su vlasti ove zemlje Persijskog zaliva.

Vojska Ujedinjenih Arapskih Emirata presrela je šest projktila i devet dronova koji su iz Irana poleteli ka toj zemlji.

U Bahreinu su saopštili da su presreli 12 dronova u petak.

Iz Islamske revolucionarne garde Irana (IRGC) su prethodno upozorili stanovništvo širom Bliskog Istoka da napuste područja u kojima su američke vojne snage smeštene.

Izrael tvrdi da je ubio još jednog visokog iranskog komandira

Izrael je 26. marta objavio da je ubio iranski mornarički komandant Ali Reza Tangsirija, koji je nadgledao blokadu Ormuskog moreuza, vitalnog pomorskog puta za prevoz nafte i tečnog gasa, koji potpuno kontroliše Iran.

„Ubistvo Tangsirija je još jedan je primer saradnje Izraela i Amerike", smatra izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Iran još nije komentarisao izraelske tvrdnje o Tangsiriju.

Ako se ova informacija ispostavi kao tačna to će biti još jedan u nizu visokopozicioniranih iranskih zvaničnika koji je ubijen od početka američko-izraelskih napada na Iran.

Prvog dana napada, 28. februara, u američko-izraelskom napadu ubijen je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei.

Još jedan težak udarac za Iran bilo je ubistvo Alija Laridžanija, jednog od najiskusnijih i najuticajnijih kreatora politike Teherana.

Potom je potvrđeno da su ubijeni i ministar obaveštajnih poslova Ismail Hatib, kao i ministar odbrane Aziz Nasirzade.

Uprkos svim ovim gubicima u vrhu rukovodstva, Iran i dalje pruža jak otpor Americi i Izraelu, napada zemlje u Perijskom zalivu u kojima Amerika ima vojne baze i koje su američki saveznici, a i uspešno blokira Ormuski moreuz.

Ormuski moreuz i cena nafte

Kroz Ormuski moreuz, uski morski kanal širine 33 kilometra, prolazi oko 20 odsto svetske nafte za izvoz, ali je transport onemogućen usled rata i zatvaranja tog važnog morskog puta.

Iran bi mogao da odluči da naplaćuje prolaz ovim morskim putem, ali to bi bilo „neprihvatljivo" i „razljutilo" bi ceo svet, tvrdi američki državni sekretar Marko Rubio.

Zemlje koje bi mogle da budu najpogođenije takvom odlukom Teherana „trebalo bi da urade nešto", smatra on.

Rubio je bio na sastanku u Francuskoj sa predstavnicima zemalja G7, koju čine Nemačka, Italija, Japan, Kanada, Amerika, Velika Britanija i Francuska.

Članice ove grupe su „neverovatno posvećene" umanjivanju uticaja rata u Iranu i pozivaju na „momentalnu obustavu napada na civile i civilnu infrastrukturu", kazao je Žan-Noel Baro, francuski šef diplomatije.

Dodao je da su spremni da učestvuju u osiguravanju „slobodne i bezbedne plovidbe brodova" kroz Ormuski moreuz.

Slaba prohodnost Ormuskog moreuza utiče na cene nafte širom sveta i utiče na privrede zemalja.

Ako dostigne 150 dolara po barelu, to će izazvati globalnu recesiju, rekao je prethodno Lari Fink, šef američkog finansijskog giganta Blekrok, za BBC.

Ako cene nafte ostanu visoke, to će imati „duboke implikacije“ po svetsku privredu, dodao je.

Blekrok je finansijski kolos, koji kontroliše imovinu vrednu 14 biliona dolara i jedan je od najvećih investitora u mnoge od najvećih svetskih kompanija.

Prethodno je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je da bi rat na Bliskom istoku mogao bi da izazove energetsku krizu goru od one iz 1970-ih i uporedivu sa početnim uticajima ruske invazije na Ukrajinu 2022.

„Mnogi od nas se sećaju dve uzastopne krize u snabdevanju naftom 1970-ih... u to vreme, u svakoj od kriza, svet je gubio oko pet miliona barela dnevno, obe zajedno, 10 miliona barela dnevno“, rekao je Birol.

„Do danas smo gubili 11 miliona barela dnevno, dakle više nego dva velika naftna šoka zajedno.“

Nijedna zemlja, nastavio je, „neće biti imuna“ na posledice krize na snabdevanje energentima, upozorio je.

• Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju
• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu

Pitanje slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz istaknuto je u planu od 15 tačaka za okončanje rata koji je Bela kuća poslala Iranu preko Pakistana.

Ali dok ne bude postignut dogovor, što se sada čini prilično daleko, Iran jasno stavlja do znanja da će nastaviti strogu kontrolu Ormuskog moreuza.

Iranski Savet odbrane saopštio je ranije da je „jedini način da zemlje koje nisu neprijateljske“ prođu kroz Ormuski moreuz „koordinacija sa Iranom“.

„Svaki pokušaj neprijatelja da napadne iranske obale ili ostrva“ dovešće do toga da „svi pristupni putevi“ u Zalivu i priobalnim područjima budu „minirani raznim vrstama pomorskih mina, među kojima i plutajuće mine koje mogu da se postave sa obale“, saopštili su iz Saveta.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana
• Jesu li Trampove neizgovorene reči uticale na cenu nafte
• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope
• 'Dubai nije izgrađen za rat': Kako sukob na Bliskom istoku utiče na 'poslovnu oazu' Emirata
• Kako rat na Bliskom istoku utiče na mene i na živote ljudi u Srbiji