Sudije, tužioci i advokati iz Požarevca podneli inicijativu za ocenu ustavnosti „Zakona o Generalštabu“

Reč je o zakonu usvojenom u novembru 2025. godine, poznatom u javnosti kao „lex specialis za Generalštab“.

Inicijativu su podneli: sudije Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković i Boško Mitrović, javni tužioci Višeg javnog tužilaštva Slobodan Kovačević i Ljubiša Vasić, kao i advokati Stefan Lazić, Dejan Lazić, Miloš Marjanović, Nenad Stojanović, Petar Lalić i Dušan Cvejić.

Podnosioci inicijative od Ustavnog suda traže da utvrdi da zakon nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

U podnesku se navodi da zakon uvodi posebne postupke za realizaciju konkretnog projekta na lokaciji nekadašnjeg Generalštaba, kao i da odstupa od opštih zakona koji uređuju planiranje, izgradnju i upravni postupak.

Gordana Vidojković, sudija Višeg suda u Požarevcu, za Boom93 je rekla da su svi građani i građanke pozvani da se priključe potpisivanju ove inicijative.

Sporne odredbe

Podnosioci inicijative posebno ukazuju na odredbe zakona koje se odnose na status objekata Generalštaba.

Kako se navodi u inicijativi, zakon predviđa da se ranija odluka o utvrđivanju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane za spomenik kulture oglašava ništavom, kao i da se ti objekti brišu iz registra kulturnih dobara.

Takođe, zakon propisuje da su svi akti, ugovori i memorandumi u vezi sa ovim projektom, doneti pre njegovog stupanja na snagu, punovažni i proizvode pravno dejstvo.

Razlozi za pokretanje postupka

U inicijativi se navodi više razloga zbog kojih se osporava ustavnost zakona.

Između ostalog, podnosioci smatraju da zakon nije opšti pravni akt, već da je donet za jedan konkretan projekat, čime se, kako tvrde, dovodi u pitanje načelo vladavine prava.

Takođe ukazuju na moguće kršenje načela podele vlasti, navodeći da Narodna skupština preuzima ulogu izvršne vlasti odlučujući o pitanjima koja su, prema važećim propisima, u nadležnosti Vlade i stručnih institucija.

U inicijativi se problematizuje i način donošenja zakona po hitnom postupku, kao i pitanje zaštite kulturnog nasleđa i poštovanja procedura u oblasti zaštite životne sredine.

Predlog Ustavnom sudu

Podnosioci predlažu da Ustavni sud utvrdi neustavnost zakona i da on prestane da važi danom objavljivanja odluke.

Uz to, zatraženo je i donošenje privremene mere kojom bi se obustavilo izvršenje svih akata i radnji preduzetih na osnovu tog zakona do donošenja konačne odluke.

Kako se navodi, takva mera je neophodna kako bi se sprečile moguće neotklonjive posledice, uključujući i eventualno rušenje objekata na predmetnoj lokaciji.

Reakcije na usvajanje Zakona

Usvajanje zakona izazvalo je reakcije dela stručne, pravne i političke javnosti.

Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je da predloženi zakon predstavlja „kombinaciju dva najopasnija oblika korupcije – ozakonjenje kršenja zakona i prilagođavanje opštih pravila skrivenim interesima u jednom konkretnom slučaju“.

Pravnici su takođe ukazivali na ozbiljne ustavnopravne probleme. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković ocenio je da sporni zakon „nije u suštini zakon, već upravni akt“, čime se, kako je naveo, krši načelo podele vlasti i vladavine prava.

Sličan stav iznela je i bivša predsednica Ustavnog suda Vida Petrović Škero, upozoravajući na odredbe koje, kako je ocenila, uvode retroaktivnost i mogu imati posledice po odgovornost u vezi sa skidanjem zaštite sa objekata Generalštaba.

Advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zakon je ocenio kao „varvarski akt“, ističući da zakonodavna vlast ne može da poništava odluke izvršne vlasti koje su donete u zakonitoj proceduri.

U političkoj sferi, narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta ocenio je da se radi o „rušenju države na mestu gde je ona nastala“, ukazujući na šire posledice koje zakon može imati po institucionalni poredak.

Kritike su dolazile i iz stručnih krugova arhitekata. Arhitekta Bojan Kovačević izjavio je da su tvrdnje o stanju objekata Generalštaba netačne i da „zgrade ne moraju da se ruše“, već da je moguće njihovo obnavljanje.

Sa druge strane, predstavnici vlasti isticali su da je donošenje posebnog zakona neophodno kako bi se omogućila realizacija projekta i rešio dugogodišnji problem zapuštenog kompleksa Generalštaba, kao i da ubrzani postupci imaju za cilj efikasniju realizaciju investicije.