Dr Jovica Stankov: Ne uzimajte ljubimca ako niste spremni da brinete o njemu

Briga o kućnim ljubimcima ne podrazumeva samo hranu i šetnju, već i redovnu preventivu, pravilnu ishranu i odgovorno ponašanje vlasnika. Prema rečima veterinara dr Jovice Stankova, u prolećnom periodu pojavljuje se više bolesti kod životinja, a mnoge od njih mogu se sprečiti pravovremenom vakcinacijom i brigom o zdravlju ljubimaca.

„Bolesti koje se pojavljuju kod ljubimaca su štenećak kod pasa i mačija kuga kod mačaka. Treba vakcinisati pse i mačke.“, kaže dr Stankov.

Kada je reč o simptomima ova dva stanja, naš sagovornik navodi da su oni slični:

„Životinje u početku neće da jedu, a posle tri do četiri dana dobijaju krvave prolive. Kod kuge dijareja je boje trule višnje i napada prednje partije creva“, navodi Stankov.

Štenećak, kako dodaje, može da ima više oblika i ozbiljne posledice.

„Štenećaka ima tri oblika: crevni, plućni i nervni. Crevni oblik prate povraćanje i dijareja, plućni je upala pluća, a kod nervnog oblika pas ne može da se kreće, krmeljaju mu oči, ima nevoljne radnje i nevoljno laje“, kaže on.

Krpeljska groznica sve češća u Požarevcu

Tokom proleća posebno je aktuelna krpeljska groznica, koja se sve češće javlja i u Požarevcu.

„Kada se krpelj ubode u kožu životinje, on izluči dve vrste parazita koji parazitiraju u krvi i razbijaju crvena krvna zrnca“, objašnjava Stankov.

Simptomi su, dodaje, lako uočljivi.

„Životinja neće da jede, odbija hranu, može da ima mokraću boje piva, a oči i desni mogu da požute.“

Kod mačaka je u proleće najčešća mačija kuga.

„Životinja neće da jede, balavi i povraća, povlači se u tamne prostorije. Može da dobije upalu pluća, da teško diše i da ima temperaturu. Kada ode na nerve, životinja stalno kuka i mjauče i tada je već kraj“, kaže veterinar.

Problemi kod papagaja zbog promene temperature

Kod pernatih ljubimaca, posebno papagaja, najčešći problem predstavljaju nagle temperaturne promene.

„Problem je kada ih ljudi izbacuju napolje. Ako je velika razlika u temperaturi, mogu da dobiju belu ili žutu dijareju i tada su obavezni antibiotici“, kaže Stankov.

Papagaji potiču iz tropskih predela i navikli su na stabilnu temperaturu.

„Sobna temperatura je jedno, a ako je napolju toplo tokom dana, a uveče naglo zahladni, ta razlika može da bude opasna.“

Pokvarena hrana čest uzrok problema

Veterinar upozorava i na čestu grešku vlasnika – ostavljanje hrane ljubimcima tokom celog dana.

„Nesreća je kada vlasnici ostavljaju previše hrane. Za sat vremena treba im skloniti hranu jer se na toplom brzo kvari. Manje će im faliti ako su malo gladni nego da pojedu pokvarenu hranu“, kaže Stankov.

Kod pasa i mačaka klimatske i sezonske promene mogu izazvati i upalu želuca.

„Velike oscilacije temperature mogu da pokrenu heliko bakteriju kod pasa. Čim životinja neće da jede, treba odmah kod veterinara“, objašnjava on.

Preventiva često zavisi od vlasnika

Prema njegovim rečima, briga o preventivnoj zaštiti razlikuje se od vlasnika do vlasnika.

„Oni koji drže ljubimce u kući, poput maltezera ili pekinezera, uglavnom vode računa. Ovi koji su u dvorištu često se zaborave“, kaže Stankov.

Preparati protiv parazita trebalo bi da se daju redovno.

„U principu bi trebalo na četiri meseca dva puta davati preparate protiv parazita. Postoje i preparati koji deluju preko krvi i štite od krpelja, buva i vašaka oko dva meseca, ali su skuplji – oko 1.500 dinara.“

Napuštene životinje veliki problem

Dr Stankov upozorava da je problem napuštenih životinja u našem kraju veoma ozbiljan.

„Veliki je problem, posebno pasa. Navika naših ljudi je – dok mu treba, treba, a kad mu ne treba pusti ga na ulicu“, kaže on.

Često se, dodaje, napuštene životinje dovode i iz okolnih sela u grad.

„Svest naših ljudi je na jako niskom nivou. Ne treba uzimati životinju ako nećeš da je neguješ. Dete se izigra sa kučetom, pa ga posle pusti na ulicu. Psi i mačke nisu igračke, to su živa stvorenja.“

On navodi da bi edukacija vlasnika bila jedno od mogućih rešenja.

„U Nemačkoj, ako hoćeš da imaš ljubimca, moraš da ideš na obuku da naučiš koje su potrebe tih životinja i kako da postupaš s njima.“

Simptomi trovanja i najčešće greške vlasnika

Simptomi trovanja kod životinja najčešće su gubitak apetita, povraćanje i dijareja.

„Po boji dijareje može da se prepozna koji je otrov u pitanju. Ljudi često koriste hemiju u poljoprivredi i stavljaju je na ribu, meso ili drugu hranu.“

Među najčešćim greškama vlasnika je i nepravilno hranjenje.

„Ne treba davati hranu sa stola. Pas sedi pored vlasnika i dobije ono što vlasnik jede, a to može da izazove upalu želuca.“

Ishrana i nega ljubimaca

Kada je reč o ishrani, način hranjenja zavisi od starosti psa.

„Štenci jedu tri do četiri puta dnevno do sedam ili osam meseci. Posle ide dva puta dnevno, a sa godinu dana može jednom dnevno.“

I nega je važan deo brige o ljubimcima.

„Treba ih češljati da se dlaka ne ućeba. Pas se može kupati, ali ne prečesto – na 15 do 20 dana. Psi nemaju znojne žlezde, ali se prljaju od prašine.“

Dodaje i da su vitamini važni za zdravlje životinja.

„Ako pas jede samo granule, nema dovoljno vitamina. Kod pernatih životinja u kavezu obavezni su vitamini, a treba im davati i jabuku, šargarepu i sipinu kost za minerale.“

Koliko košta briga o ljubimcu

Prema proceni veterinara, mesečna ishrana psa može značajno da varira u zavisnosti od rase.

„Ishrana jednog prosečnog psa je između tri i pet hiljada dinara, dok kod većih rasa može da bude i do deset hiljada.“

Troškovi lečenja takođe mogu biti visoki.

„Samo jedan pregled psa i lečenje je minimum hiljadu dinara, a ako se razboli, troškovi mogu da pređu pet ili šest hiljada.“

Na kraju, dr Stankov ima jasnu poruku za vlasnike.

„Ne uzimajte ljubimca ako nećete da ga negujete. Treba da ga šetate, kupate, češljate i da vodite računa o higijeni i ishrani.“