Dunav pod pritiskom otpada i zagađenja: Građanske patrole ukazuju na ekološke probleme

Međunarodni dan reka obeležava se svake godine 14. marta kako bi se podigla svest o značaju reka i vodenih tokova za život ljudi, kao i o potrebi njihove zaštite i održivog upravljanja.

Reke su ključne za život, poljoprivredu, energiju, transport i biodiverzitet. Na Balkanu posebno značajne su Dunav, Sava, Ibar, Tisa, Drava, Vardar i Neretva. Dunav, druga najduža reka u Evropi, povezuje centralnu i istočnu Evropu sa Crnim morem, snabdeva ljude vodom i energijom, dok hidroelektrane Đerdap 1 i 2 predstavljaju neke od najvećih evropskih elektrana.

Vodu iz Dunava svakodnevno koristi veliki broj ljudi, što dodatno potvrđuje njegov značaj za život i razvoj regiona.

O stanju na reci Dunav i "Dunavskim izviđačima", razgovarali smo sa Nikolom Koljom Krstićem, koordinatorom Pokreta "Tvrđava" iz Smedereva.

Građanska patrola na Dunavu pod nazivom „Dunavski izviđači“ osnovana je 2025. godine sa ciljem otkrivanja svih vidova ekološkog kriminala na Dunavu, ali i vraćanja građana na reku. Kako objašnjava  Nikola Krstić, patrole se organizuju redovno, a u njima učestvuju i građani koji se prijavljuju da zajedno sa aktivistima obilaze Dunav čamcem po ustaljenim rutama.

„Pokušavamo da sa jedne strane podignemo svest građana o potencijalima Dunava koji protiče kroz naš grad, a da sa druge strane delujemo kao korektivni i kontrolni faktor ekološkoj vodnoj inspekciji“, navodi Krstić.

Ogromne količine otpada i zapušeni rukavci

Tokom patrola, aktivisti se najčešće susreću sa velikim količinama otpada koji se zadržava duž obala i u rukavcima reke.

„Najčešći problem su ogromne količine raznih vrsta otpada, pre svega plastike i plutajućih stabala koje voda nanosi iz gornjeg sliva, posebno nakon poplavnih talasa. Neretko se dešava da stablo zakrči neki od dunavskih rukavaca, a na to se nakači ogromna količina plastičnog i drugog otpada, pa se formira čep veličine 50 metara. To sprečava prirodne migracije riba, a utiče negativno i na ceo ekosistem, posebno na Smederevskoj adi, koja je doslovno ekološka oaza“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, otpad na Dunavu se ne uklanja sistematski.

„Otpada je mnogo i naša iskustva su da se taj otpad ne čisti sistematski, već ga voda donese i voda odnese dalje. To stvara probleme u donjem toku Dunava“, kaže Krstić.

Industrija i kanalizacija dodatno zagađuju reku

Dodatni problem predstavljaju i industrijska postrojenja na obali reke, kao i kanalizacije koje se direktno izlivaju u Dunav.

„Veliki problem predstavljaju industrijska postrojenja na reci, kao i kanalizacije čiji se sadržaj ispušta direktno u Dunav, pa merenja stalno prikazuju povećanu koncentraciju fekalnih bakterija u vodi. Pokret Tvrđava je do sada ukazivao na dva problema sa industrijom u slivu Dunava kod Smedereva. Prvi se tiče nelegalnog skladišta tečnog naftnog gasa koje je izgrađeno bez potrebnih dozvola 2013. godine u samom koritu reke, a drugi nelegalna deponija otpadne šljake iz Železare koja se skladišti na 100 metara od Dunava kod Kovinskog mosta. Na tom mestu se planira i nova kineska rafinerija nafte koja bi dodatno negativno uticala na životnu sredinu“, ističe on.

Građani, kako kaže, mogu da pomognu očuvanju reka pre svega odgovornijim odnosom prema otpadu, ali i uključivanjem u volonterske akcije čišćenja koje se redovno organizuju.

Ograničena saradnja sa institucijama

Saradnja sa institucijama, međutim, nije jednostavna.

„Nisu otvorene, jer se u Srbiji sve gleda kroz prizmu politike, čak i ovakve stvari koje se tiču očuvanja naših reka. Svaka kritika se shvata kao napad na vlast, a sa druge strane vlast ne radi ništa da bi na te kritike reagovala“, navodi Krstić.

Ipak, određeni rezultati su već postignuti. Tokom leta 2025. godine aktivisti su utvrdili da je zapušen važan rukavac Dunava na Smederevskoj adi, takozvani Mrtvi Dunavac, nakon čega su podneli prijavu Republičkoj vodnoj inspekciji.

„Inspektor nam se javio i sa nama čamcem otišao na mesto problema gde smo konstatovali problem. Nakon toga je dao nalog nadležnim institucijama da se problem reši i kanal očisti. Problem je što su to ad hok rešenja i ne prođe mnogo vremena, a kanali se opet zapuše čim se poveća vodostaj“, kaže on.

Prvi rezultati građanskih patrola

Kako dodaje, važan rezultat projekta je i veće interesovanje građana za reku.

„Najvažnija stvar je što smo za godinu dana uspeli da Dunavom provozamo 40 porodica, od kojih je većina prvi put videla Smederevo sa vode. Na taj način se podiže svest o reci koja je žila kucavica našeg grada“, navodi Krstić.

Najveći ekološki izazovi za Dunav u Srbiji, prema njegovim rečima, i dalje su otpadne vode koje se direktno ulivaju u reku i velike količine otpada koje dolaze iz gornjih tokova.

Mladi sve manje povezani sa rekom

Interesovanje mladih za volontiranje postoji, ali nije veliko.

„Mladi pokazuju određeno interesovanje. Ono nije veliko iz razloga što novije generacije nemaju povezanost sa rekom koju smo imali mi kada smo se sa porodicama neprestano vozili čamcem“, objašnjava Krstić.

On dodaje da je poslednjih deset godina regulativa za posedovanje i upravljanje čamcima značajno pooštrena, što je dodatno smanjilo broj ljudi na reci.

„Čamac je postao luksuz, a da bi se njime upravljalo potreban je niz dozvola, od registracije čamca do polaganja vozačkog ispita, polaganja plivačke veštine, uredne plovne dozvole i papirologije motora, prateća oprema na čamcu poput prsluka, prve pomoći i slično. Neke od tih stvari su važne i korisne, a neke su čist birokratski namet koji građani ne mogu da plate“, navodi on.

Plan: „Moravska patrola“

U narednom periodu Pokret „Tvrđava“ planira da sličnu inicijativu pokrene i na Velikoj Moravi.

„Planiramo da Dunavske izviđače pokrenemo i na Velikoj Moravi, sa imenom ‘Moravska patrola’, jer imamo informacije da se na slivu Morave vrši kontinuirani ekološki kriminal, počev od nelegalne eksploatacije šljunka, pa preko nelegalnog ribolova i lova, do nelegalne seče šuma“, zaključuje Krstić.