Čekajući Venecijansku komisiju: Da li će vlast pod pritiskom EU promeniti tek usvojene Mrdićeve zakone?

Mesec i po dana pošto je Skupština usvojila izmene pet pravosudnih zakona u Srbiju dolazi delegacija Venecijanske komisije, stručnog tela Saveta Evrope, kako bi obavili razgovore u sklopu pripreme hitnog mišljenja o zakonima. Kako je saopšteno, članovi delegacije će razgovarati sa narodnim poslanicima, kako vlasti, tako i opozicije, piše Insajder.

Venecijanska komisije će svoje mišljenje o izmena pet pravosudnih zakona objaviti u junu, a profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić nema sumnje da će stručnjaci Venecijanske komisije doći do istih zaključaka do kojih su došli domaći pravni stručnjaci.

„Neke odredbe tih zakona su potpuno jasno neustavne, dok su druge neadekvatne. Pritom su zakoni sporni i sa aspekta razloga za njihovo usvajanje. Jer ako je cilj bio da se ubrzaju sudski postupci, kako će se to tačno izvesti ako vi ukidate sudove ili smanjujete broj tužilaca u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal? Ti zakoni su obična farsa, sve je urađeno kako bi se struji u tužilaštvu predvođenoj Nenadom Stefanovićem dao primat u odnosu na struju koju predvodi Zagorka Dolovac. U tom smislu, verujem da će i delegati imati iste zaključke. Međutim, veliko je pitanje kako će izgledati njihovi predlozi i da li će EU na osnovu tog mišljanja odlučiti da izvrši dodatni pritisak na vlast da ih promeni. Iskreno, nisam baš veliki optimista“, kaže Rakić Vodinelić.

Venecijanska komisija je telo Saveta Evrope, koje po sebi nema preveliki uticaj na evrointegracije. Međutim, u praksi EU je uzimala mišljenje Venecijanske komisije kao kriterijum za ocenjivanje ispunjenosti određenih obaveza.

Ipak, za razliku od nekih prethodnih zakona iz oblasti pravosuđa, kod Mrdićevih zakona se mišljenje Venecijanske komisije pribavlja tek pošto su zakoni usvojeni. I ne samo što su stupili na snagu, već su nedavno proizveli i prvu opipljivu posledicu, time što je broj tužilaca u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal smanjen sa 20 na 16.

Spremo: Šteta već načinjena

Jovana Spremo, koordinatorka pregovaračkog poglavlja 23 Nacionalnog konventa za EU, navodi da sam dolazak izvestilaca Venecijanske komisije govori za sebe. Ipak, ona navodi da je pitanje da li će zakoni biti promenjeni nakon objavljivanja mišljenja Komisije od sekundarnog značaja, te da je šteta već načinjena.

„Od 10. marta četvoro tužilaca TOK-a su vraćena u matična tužilaštva, a rukovodstvo Tužilaštva za visokotehnološki kriminal je vraćeno pod ingerenciju Višeg tužilaštva u Beogradu. Ovo nije administrativna, već strukturalna promena koja može imati ozbiljne posledice po pravnu sigurnost građana i po predmete od javnog značaja koji se nalaze pred TOK-om i to već danas, a ne u junu. Vlasti je možda i bilo dovoljno upravo to – šest meseci primene zakona koji menja odnose u tužilaštvu. Sve što posle toga bude usledilo kao reakcija na mišljenje Venecijanske komisije biće tehničke prirode, a ne suštinska reforma ili povratak na pređašnje stanje“, ističe Spremo.

Usvajanju Mrdićevih zakona izostajala je makar i formalna javna rasprava, baš zbog toga što je zakon predložio narodni poslanik, a ne Vlada Srbije. Ipak, nakon što su zakoni usvojeni, iz Evropske unije su stigle jasne poruke da je potrebno odložiti primenu zakona, i u skorijem periodu ih izmeniti.

Ovakva reakcija EU prouzrokovana je time što su Mrdićevi zakoni, prema tumačenjima domaće pravne struke, nastojali da obesmisle dosta odredbi koje su u pravni sistem uvedene posle izmena Ustava iz 2022. godine. Podsetimo, Ustav u delu pravosuđa je i izmenjen u sklopu pregovaračkog poglavlja 23.

Posle oštre reakcije iz Brisela, predstavnici vlasti su i zvanično zatražili mišljenje Venecijanske komisije. U naknadnim izjavama, i predsednica Skupštine Ana Brnabić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su izrazili spremnost da se ide u izmene tek usvojenih zakona, ako mišljenje iz Strazbura bude negativno.

Majić: Ponašanje vlasti neozbiljno i neodgovorno

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, ističe da je teško proceniti da li će uključivanje Venecijanske komisije u ceo proces rezultovati izmenama zakona.

„Ponašanje vlasti kada je pravosuđe u pitanju je u toj meri neozbiljno i neodgovorno, i usklađeno sa dnevnopolitičkim potrebama da je teško pretpostaviti šta će da se desi. Kada su ovi zakoni usvojeni, predsednik je slavodobitno rekao da su to prvi zakoni koji su usvojeni mimo uticaja spolja. Sada ispada da su to prvi zakoni kod kojih se, makar verbalno, razmatra menjanje iako su tek stupili na snagu“, kaže Majić.

On navodi da je veliko pitanje da li u aktuelnim okolnostima EU može da izvrši pritisak na vlast da promeni zakone.

„Proces evrointegracija je već na tako niskim granama, pa je veliko pitanje šta još tu može da se dogodi. Pritom u tom kontekstu je i pitanje koliko ti zakoni odskaču od ostalih problema. Nemamo mi problem samo sa Mrdićevim zakonima, već i probleme otvorenog nepoštovanja Ustava i nefunkcionisanja institucija. Ovo je, plašim se, samo još jedan kamičak u toj slici“, ističe Majić.

Mrdićevi zakoni se, podsetimo, odnose na izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji državnih organa za borbu protiv visokotehnološlog kriminala, Zakona o javnm tužilaštvu i Zakona o sudijama.