Šta zaista izaziva migrenu

Otprilike dva puta nedeljno deluje mi kao da u levoj strani moje glave postoji previše prostora između mozga i lobanje.

Kada se nagnem, taj prostor se ispuni tupim bolom i osećam pritisak kao da je ispunjen tečnošću.

Bol se širi iza očne jabučice, gde me probada, a zatim se spušta sve do vilice.

Kada žmurim, ponekad osećam peckanje i zujanje u glavi.

U drugim prilikama pulsira i udara, kao da kuca i traži da izađe.

Što duže pustim da se bol osnaži pre nego što popijem lek, to će duže biti potrebno da se smiri, i veća je verovatnoća da će se vratiti čim dejstvo leka popusti.

To je migrena.

Više od 1,2 milijarde ljudi širom sveta može da se poistoveti sa nekim od mojih iskustava - ovo neurološko stanje drugi je najčešći uzrok invaliditeta u svetu.

Ipak, iako je toliko rasprostranjena i iscrpljujuća, migrena je i dalje u velikoj meri zagonetka.

Postoji mnogo pitanja na koja još nema odgovora - o tome šta je zapravo migrena, šta je uzrokuje i šta se može da se učini da se pacijenti izleče.

„Rekao bih da je to verovatno jedan od neuroloških poremećaja - ili poremećaja uopšte - o kojem se najmanje zna", kaže Gregori Djusej, šef katedre za bihejvioralne i neurološke nauke na Teksaškom univerzitetu u Dalasu, u Americi.

Sada istraživači počinju da otkrivaju šta uzrokuje migrenu.

Nedavno su čak uspeli i da posmatraju jedan napad u realnom vremenu u vidu električnih signala u mozgu pacijenta.

Proučavanjem gena, krvnih sudova i „molekularnog koktela" koji kruži u glavama pacijenata, naučnici se postepeno približavaju objašnjenju zašto se migrena javlja, kako može da se leči i zašto je migrena, koja je mnogo više od dosadne i neprijatne glavobolje, hronično iskustvo koje pogađa ceo organizam.

Pogledajte video: Šta se dešava u vašem mozgu kada imate migrenu

Zašto je migrena toliko teška za proučavanje

Još od 18. i 19. veka, migrena je često bila označavana kao „ženski hir".

Iako žene čine tri četvrtine ljudi koji pate od migrene, ova vekovna stigma je sputavala istraživanje migrene, što je značilo i nedovoljno sredstava u te svrhe.

„Ljudi su to smatrali bolešću histerije", kaže Tešamae Monteit, šefica odeljenja za glavobolje u okviru Univerzitetskog zdravstvenog sistema Majamija u SAD.

Čak i danas, vrlo mali broj univerziteta ima dobre centre za istraživanje migrene, a u ovu oblast se ulaže znatno manje nego u neka druga neurološka stanja.

Ipak, psihološki, fizički i ekonomski teret migrene je vrlo stvaran, kaže Monteit.

Kako je migrena najčešća u najproduktivnijem periodu života, između sredine dvadesetih i sredine pedesetih, ljudi koji pate od migrene češće izostaju sa posla, gube radno mesto ili ranije odlaze u penziju.

Podaci iz Ujedinjenog Kraljevstva (UK) pokazuju da 44-godišnji čovek koji pati od migrene državu godišnje košta dodatnih 19.823 funte (oko 22.600 evra ili 2,6 miliona dinara) u odnosu na neke ljude koji nemaju migrene, što znači da migrena košta privredu oko 12 milijardi funti (oko 13,6 milijardi evra) svake godine.

Jedan od izazova u proučavanju migrene jeste izuzetno širok spektar simptoma.

Ja sam, kao i većina ljudi koji pate od migrene, žena u reproduktivnoj dobi.

Napadi su sastavni deo mog života tokom menstruacije.

Glavobolja obično zahvata levu stranu i pogoršava se pri kretanju.

Pre nego što dobijem glavobolju, imam izraženu osetljivost na mirise, a ponekad osećam utrnuće ili ukočenost u levom ramenu i ruci.

Ali drugi pacijenti imaju simptome kao što su mučnina i povraćanje, vrtoglavica, bolovi u stomaku, i pojačana osetljivost na svetlost i zvuk.

Više od polovine pacijenata oseća ekstreman umor, dok neki imaju želju za određenom hranom.

Pojedini kažu da u ranim fazama napada prekomerno zevaju.

Oko 25 odsto pacijenata ima migrenu sa aurom, vizije svetlog, treperavog, blještavog svetla, zamućenja ili osećaj gledanja kroz napuklo staklo.

„Čitav napad migrene je veoma složen", kaže Djusje.

„Nije u pitanju samo bol, to je čitav niz stvari koji se dešavaju pre nego što glavobolja uopšte počne".

Okidači za koje se smatra da pokreću napad su takođe raznovrsni - nedostatak sna i gladovanje kod mene sigurno izazivaju glavobolju, ali drugi pacijenti kao okidače navode čokoladu, stare sireve, kafu, i belo vino.

Stres je izgleda kod većine pacijenata snažno povezan sa migrenom, a zanimljivo je da je okidač i nagli prestanak stresa, zbog čega su napadi tokom vikenda tipični.

• Šta stres čini telu i kako može da bude koristan
• 'Budim se umorna': Zašto neki ljudi ne mogu da se naspavaju
• Kakva je veza creva i mozga i zašto je toliko važna

Migrene i terminoogija

Stručnjaci više ne koriste izraz „migrene", što bi značilo da su glavobolje glavni medicinski uzrok.

Pozivaju da se koristi izraz migrenski poremećaj.

„Napade migrene" opisuju kao pogoršanje osnovne bolesti koje može da se manifestuje različitim simptomima, među kojima je glavobolja.

Epizodična migrena znači manje od 15 glavobolja mesečno.

Hronična migrena znači više od 15 glavobolja mesečno.

Okidači i simptomi

Iako su naučnici dugo bili zbunjeni ogromnim brojem različitih okidača, sada sve više istraživanja ukazuje da bi mnogi od ovih okidača zapravo mogli da budu samo manifestacija ranih simptoma.

U tim veoma ranim fazama napada, pacijent može nesvesno da traži određenu hranu, na primer čokoladu ili sir.

To znači da je lako povezati konzumiranje te hrane sa okidačem napada, ali napad je možda već počeo, objašnjava Debi Hej, profesorka farmakologije i toksikologije na Univerzitetu Otaga u Danidinu na Novom Zelandu.

Ja sam se oduvek pitala da li je parfem odgovoran za moj napad migrene.

Pa ipak, parfem stavljam svakog dana, i shvatila sam da njegov miris toliko primećujem - u pokušaju da ga okrivim za napad - samo onih dana kada napad zaista i dobijem.

Ako ne dobijem napad migrene, ne obraćam previše pažjnu na to kako mirišem.

„Pa, to je klasičan primer, i uzročno pripisivanje je verovatno pogrešno", kaže Piter Goudsbi, profesor neurologije na Kraljevom koledžu u Londonu.

„Šta ako ste, zapravo pre pojave znakova napada osetljiviji na mirise, pa primećujete mirise koje inače ne biste?".

Goudsbi je analizirao snimke mozga pacijenata koji pate od migrene i koji veruju da im svetlost izaziva napad, i uporedio ih sa pacijentima koji svetlost ne smatraju okidačem.

Samo je prva grupa imala pojačanu aktivnost u delu mozga zaduženom za vid neposredno pre migrene, što ukazuje da su u tom trenutku bili biološki pripremljeni da budu osetljiviji na svetlost od drugih.

„Bez sumnje, nešto se dešava na biološkom nivou", kaže Goudsbi.

Ali potraga za tim osnovnim biološkim mehanizmom traje dugo.

• Četiri načina da ublažite glavobolju
• Da li koka-kola i pomfrit zaista pomažu protiv migrene
• Šta sve treba da znate o moždanom udaru

Genetsko poreklo migrene

Studije na blizancima pokazuju da postoji snažna genetska komponenta i da ako su vaši roditelji ili bake i deke imali migrenu, statistički je veća verovatnoća da ćete i vi naslediti ovo neurološko stanje

Procenjuje se da nasleđeni geni imaju ulogu kod 30 do 60 ljudi koji pate od migrene, dok su kod ostatka u pitanju kumulativni spoljni činioci, kao što su životne okolnosti, okruženje i ponašanje, kaže Dejl Nuholt, genetičar na Tehnološkom univerzitetu Kvinslenda u Australiji.

Niholt ispituje hiljade ljudi da bi pronašao konkretne gene, ali potraga je, kako kaže, „složenija nego što očekivali".

Analizirao je 2022. gene 100.000 ljudi koji pate od migrene i uporedio ih sa 770.000 ljudi koji nemaju taj problem.

Identifikovao je 123 „rizična jednonukleotidna polimorfizma", sitne razlike u DNK kodu koji su bili povezani sa migrenom.

Sada sprovodi novo istraživanje na 300.000 pacijenata koji pate od migrene, u nadi da će ih otkriti još, jer procenjuje da ih postoji „verovatno hiljade".

Međutim, njegova analiza je već pokazala da su neki genetski markeri koji su uključeni u migrenu izgleda usko povezani sa depresijom i dijabetesom, kao i sa veličinom različitih struktura mozga.

Niholt pretpostavlja da postoji „konstelacija" načina na koje ovi isti genski klasteri mogu da se ispolje kao različita stanja, u zavisnosti od toga kako utiču na mozak.

Međutim, tim još nije uspeo da precizno identifikuje gene na način koji bi bio koristan za razvoj lekova.

Krvni sudovi i mozak

Zbog pulsirajuće prirode glavobolje koju imaju mnogi pacijenti, dugo se sumnjalo da napad migrene nastaje kada se krvni sudovi koji vode ka mozgu prošire i izazovu nagli dotok krvi.

Međutim, naučnici nikada nisu uspeli da nedvosmisleno potvrde vezu protoka krvi i početka napada migrene.

„Ne može da bude tako jednostavno kao 'krvni sud ima taj određeni zadatak'", kaže Dusor.

„Možete svim ljudima na svetu da date lek koji širi krvne sudove, i neće svi dobiti migrenu".

Ali, to ne znači da krvni sudovi nemaju veze sa migrenom.

Mnogi rizični geni koje je Niholt otkrio u genetskom ispitivanju su geni koji učestvuju u regulaciji vena.

Tokom napada krvni sudovi se zaista abnormalno šire, i lekovi zapravo mogu da pomognu da se suze i ublaže bol migrene.

Dakle, iako su definitivno uključeni u napad migrene, krvni sudovi možda nisu njen uzrok.

Njihov uticaj na migrenu može da bude posledica skrivenih činilaca, kao što su nepravilno oslobađanje molekula koji izazivaju bol u zidovima vena ili drugih signala koji se iz vena šalju u mozak, objašnjava Djusej.

Moguće je i da je širenje krvnih sudova samo simptom, a ne uzrok migrene.

„Migrena se nalazi na granici između onoga što ljudi zovu neurologija i psihijatrija", kaže Goudsbi.

Naučnici njegove škole mišljenja pronalaze veze između migrene i stanja kao što su epileptični napadi i moždani udar.

„Izazov kod stanja u kojima je uključen centralni nervni sistem jeste kako razdvojiti njegove delove", kaže Goudsi - od ćelijskih gradivnih elemenata mozga, preko njegove strukture, do načina na koji električni impulsi prolaze kroz neurone.

Stvaranje moždanih talasa

Vodeća teorija naučnika koji istražuju ulogu mozga u migreni jeste da napad predstavlja spor, abnormalan električni talas koji se širi moždanom korom, poznat kao šireća kortikalna depresija.

Ovaj talas privremeno potiskuje aktivnost mozga i aktivira obližnje nervne puteve bola, pokrećući alarm i upalnu reakciju.

Šireća kortikalna depresija u suštini „izbacuje čitav niz štetnih molekula u mozak", kaže Majkl Moskovic, profesor neurologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, u saveznoj američkoj državi Masačusetsu.

Ali zašto se ovaj talas uopšte javlja?

Kuda se širi? I kako ovaj električni talas uzrokuje toliko simptoma?

Sve to je još uvek teško utvrditi.

U martu 2025. godine, dok su pratili mozak 32-godišnje pacijentkinje tokom pripreme za operaciju, naučnici su prvi put zabeležili taj talas u realnom vremenu.

Registrovan je pomoću 95 elektroda koje su postavljene u njenu lobanju.

Širio se iz vizuelnog korteksa, što objašnjava zašto neki ljudi imaju osetljivost na svetlost i doživljavaju auru, kaže Moskovic, a zatim još oko 80 minuta kroz ostatak mozga.

Razlike u prirodi talasa pomažu da se objasni zašto neki ljudi doživljavaju samo auru, drugi dobiju auru pre glavobolje, a postoje i oni koji dobiju glavobolju pre aure - to sve zavisi od obrasca širenja talasa, objašnjava Moskovic.

Ipak, šireća kortikalna depresija ne objašnjava u potpunosti druge neurološke simptome koji se javljaju tokom napada migrene, kao što su umor, zevanje, moždana magla, i želja za određenom hranom.

Druga studija, takođe na jednom pacijentu, ukazuje da se mali region duboko u mozgu, koji se zove hipotalamus, neobično aktivira čak ceo dan pre napada migrene.

Hipotalamus je, između ostalog, uključen u reakcije na stres i ciklus spavanja i budnosti, koji su uobičajeni okidači migrene.

Međutim, potrebna su istraživanja na većem broju ljudi da bi se razumela njegova uloga.

Važno je naglasiti da ni vizuelni korteks ni hipotalamus nisu mesto gde nastaje bol migrene.

Glavobolja se oseća u nervnim vlaknima moždanih opni, debelom, želatinastom, troslojnom spoljašnjem omotaču mozga, i kroz veliki nervni čvor, poznat kao trigeminalni ganglion, koji povezuje opne sa granama za senzibilnost lica, gornje glave i očiju.

Zato osećam napad migrene iza očne duplje i sve do vilice.

Zbog toga neki naučnici veruju da bi ovaj omotač oko mozga mogao da bude i ključ za razumevanje migrene.

• „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
• Borba sa promenama vremena - „kao da mi neko steže obruč oko glave"
• Šta je uzrok glavobolje od crvenog vina, a nije količina

Moždane opne

Moždane opne obiluju imunim ćelijama čija uloga je da štite mozak, a kada se previše aktiviraju, molekuli koje oslobađaju mogu da pokrenu upalu koja može da utiče na neurone sa druge strane moždanih opni.

Djusej i drugi naučnici iznose hipotezu da preterano snažan odgovor ovih imunih ćelija može da pokrene napad migrene.

To bi moglo da objasni zašto su napadi statistički češći kod ljudi koji imaju alergijski rinitis i polensku alergiju, kao i zašto su, prema iskustvima pacijenata, češći tokom sezone alergija, jer alergeni poput polena mogu da aktiviraju ove imune ćelije.

Postoje i drugi nagoveštaji da moždane opne mogu da budu ključna vezu između spoljašnjih okidača i onoga što se zatim dešava u mozgu.

Duž ovog omotača nalaze se strukture koje otkrivaju promene kiselosti, koje mogu da budu uzrokovane fiziološkim promenama, upalom oko mozga ili električnim talasom koji potiskuje moždanu aktivnost.

Kada registruju da moždane opne postaju kiselije, šalju električne signale koji aktiviraju vlakna bola koja su uključena u napad migrene.

Drugi delovi moždanih opni slično reaguju na toplotu i hladnoću, što može da objasni zašto nekim pacijentima pomažu hladne obloge ili topli jastučići.

Hormonske promene takođe se često smatraju važnim činiocima.

Mnogi pacijenti prijavljuju napade na početku menstrualnog ciklusa, a istraživanja pokazuju da grupa molekula poznata kao prostaglandini može da ima snažan uticaj na širenje krvnih sudova u mozgu.

• Kako hormoni mogu da kontrolišu vaš um
• Može li magnezijum zaista da poboljša kvalitet sna
• Borite se sa moždanom maglom? Četiri saveta kako da je pobedite

'Molekularni koktel' migrene

Svi ovi različiti činioci su verovatno međusobno povezani.

„Mislim da možda postoji jedan zajednički imenilac, ali postoji više puteva koji vode do migrene", kaže Amina Pradan, direktorka Centra za kliničku farmakologiju na Univerzitetu Vašingotna u Sent Luisu u SAD.

„Verovatno čak i kod iste osobe postoji više načina da se razvije migrena, jer svako ima sopstveni 'koktel' činilaca'".

Potraga za standardnim, objektivnim molekularnim biomarkerom migrene i dalje traje, a jedan od najvećih pomaka poslednjih godina proistekao je iz istraživanja jednog takvog molekula.

Istraživači su otkrili neuobičajeno visoke nivoe neuromodulatora poznatih kao peptidi povezani sa genom kalcitonina (CGRP).

Ovi mali proteini deluju poput prigušivača jačine svetla - pojačavaju ili smanjuju aktivnost i osetljivost neurona.

Tokom napada čini se da njihovi nivoi rastu, ali takođe izgleda da su povišeni i kod ljudi koji pate od migrene čak i kada nemaju napad, pokazala su istraživanja Goudsbijevog tima.

Ovo otkriće dovelo je do razvoja novih lekova koji ciljaju CGRP da bi se napad ili zaustavio u začetku ili sprečio, što je već ublažilo bol velikom broju pacijenata u meri u kojoj prethodne terapije nisu uspele.

U studiji iz oktobra 2025. godine, koja je tokom godinu dana pratila više od 570 pacijenata koji su uzimali ovu terapiju, učestalost napada migrene se kod 70 odsto ispitanika smanjila za 75 odsto, a oko 23 odsto više nije imalo napade.

„Bilo bi sjajno kada bismo pronašli molekularni marker migrene, naročito kada počinjemo da primenjujemo terapija i želimo da utvrdimo ko će da reaguje, a ko ne", kaže Monteit.

Ipak, analize krvi kojima se otkriva CGRP uglavnom daju sliku o perifernim mehanizmima mozga, objašnjava Pradan.

Niko zapravo ne zna zašto se CGRP pojavljuju u tolikoj meri u tom delu mozga tokom napada.

Verovatno su samo mali deo mnogo veće slagalice, posebno jer se migrena sve više posmatra kao hronično stanje koje utiče na čitav organizam.

„Tu postoji mnogo prostora za nova istraživanja", kaže Pradan.

Iako ovo može da deluje obeshrabrujuće, i ne ublažava bol u mojoj glavi kada dobijam napade iz nedelje u nedelju, takođe me ohrabruje činjenica da nauka postepeno razotkriva zagonetku migrene.

I iako ne postoji univerzalno rešenje za sve, mogle bi da postoje mnoge opcije koje zajedno mogu da pomognu.

„Tek smo zagrebali površinu onoga što se dešava kod migrene", zaključuje Pradan.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Može li tehnologija da pomogne da se 'pokrene' mozak
• Holin, najbolji prijatelj našeg mozga
• Druga trudnoća menja ženski mozak: studija
• Kako sam promenila mozak za šest nedelja
• Nije bitno koliki vam je mozak, nego kako je povezan
• Svet postaje sve topliji - evo kako to utiče na naš mozak