Tramp tvrdi da sa Iranom razgovara o okončanju rata na Bliskom istoku, Vučić u iznenadnoj poseti Emiratima

Rat na Bliskom istoku mogao bi da izazove energetsku krizu goru od one iz 1970-ih i uporedivu sa početnim uticajima ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, rekao je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju.

„Mnogi od nas se sećaju dve uzastopne krize u snabdevanju naftom 1970-ih... u to vreme, u svakoj od kriza, svet je gubio oko pet miliona barela dnevno, obe zajedno, 10 miliona barela dnevno“, rekao je Birol.

„Do danas smo gubili 11 miliona barela dnevno, dakle više nego dva velika naftna šoka zajedno.“

Nijedna zemlja, nastavio je, „neće biti imuna“ na posledice krize na snabdevanje energentima, jer prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG) kroz Ormuski moreuz, vitalni kanal, i dalje su pogođene delimičnom iranskom blokadom.

Iranski Savet odbrane saopštio je da je „jedini način da zemlje koje nisu neprijateljske“ prođu kroz Ormuski moreuz „koordinacija sa Iranom“.

„Svaki pokušaj neprijatelja da napadne iranske obale ili ostrva“ dovešće do toga da „svi pristupni putevi“ u Zalivu i priobalnim područjima budu „minirani raznim vrstama pomorskih mina, uključujući plutajuće mine koje se mogu postaviti sa obale“, saopštili su iz Saveta.

Američki predsednik objavio je u ponedeljak da vodi „produktivne razgovore“ sa Iranom o „kompletnom i potpunom rešenju“ sukoba na Bliskom istoku.

„Na osnovu detaljnih i konstruktivnih razgovora, koji će se nastaviti tokom nedelje, naložio sam Ministarstvu rata da odloži sve vojne udare na iranske elektrane i energetsku infrastrukturu za period od pet dana, u zavisnosti od uspeha tekućih sastanaka", napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth social.

Iranska novinska agencija Fars, koja je povezana sa Iranskim revolucionarnom gardom (IRGC), citirala je neimenovani iranski izvor koji je rekao da „nema direktnog ni indirektnog kontakta sa Trampom“.

Izvor kaže da je nakon što je „čuo da će naši ciljevi uključivati sve elektrane u zapadnoj Aziji, on odustao“.

Ranije je zapretio da će SAD „uništiti" iranske elektrane ako Ormuski moreuz, vitalna brodska ruta za naftu, ne bude otvoren pre roka od 48 sati, koji ističe 23. marta oko ponoći, po Centralnoevropskom vremenu.

Američka vojska kaže da je sposobnost Irana da ugrozi Ormuski moreuz „oslabljena“ pošto su SAD ove nedelje bombardovale podzemni objekat u kojem je Iran skladištio krstareće rakete i drugo oružje.

Izrael je tokom vikenda i 23. marta nastavio napade na Iran, a Saudijska Arabija, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) su objavili da su presreli raketne napade.

Paralelno, izraelska vojska je saopštila da će proširiti kopnenu ofanzivu u Libanu i da očekuje da će se suočiti sa „još nekoliko nedelja borbi“ protiv Irana i Hezbolaha, libanske vojno-političke snage, koju Teheran godinama podržava.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Napadi na energetska postrojenja na Bliskom istoku potresli su svetska tržišta.

Cene nafte i gasa ponovo su naglo skočile i 23. marta bile su 113,40 dolara po barelu. Međutim, posle Trampove objave da je u razgovorima sa Iranom, cene su pale na 96 dolara po barelu.

Pomalo iznenađujuće, SAD su prošle nedelje privremeno ukinule sankcija na deo iranske nafte, dok se trude da ublaže negativne uticaje rata protiv Irana na energetska tržišta.

„Kratkoročno ovlašćenje“ će omogućiti da približno 140 miliona barela nafte uđe na svetska tržišta, rekao je ministar finansija Skot Besent u saopštenju.

Besent je rekao da će Iran imati „teškoća u pristupu“ bilo kakvoj finansijskoj dobiti od prodaje.

Neki analitičari smatraju da bi, ako Ormuski moreuz ostane zatvoren do kraja marta, cene nafte mogle da dostignu rekord i pređu 150 dolara po barelu.

Već zabeleženi rast verovatno će dovesti do daljeg povećanja cene benzina, kao i drugih derivata, poput avionskog goriva i ključnih komponenti za proizvodnju đubriva, kao što je urea.

Azijska tržišta glavni su potrošači nafte i gasa iz zemalja Persijskog zaliva.

Izraelski napadi na Liban, Iran raketama po jugu Izraela

Izrael je nastavio napade na Liban i Iran i tokom vikenda, a Iran je uzvratio udarima na jug Izraela u kojima je ranjeno više od 160 ljudi, najviše od početka američko-izraleksog rata protiv Teherana.

Izrael je gađao most Kašmija na jugu Libana, u blizini grada Tir, povećavajući strah libanskih vlasti da će uskoro pokrenuti kopnenu invaziju.

Posle napada Izraela na veliko gasno postrojenje Irana Južni Pars, i uzvratnog udara iranskih snaga na gasno polje u Kataru, izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da je prihvatio zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da više ne napadaju iransku infrastrukturu.

Kao odgovor na napad na Južni Pars, Iran je 19. marta gađao i izraelsku rafineriju nafte u Haifi, a zvaničnici Izraela su rekli da nije bilo ozbiljne štete.

Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su izvele široke vazdušne napade u Teheranu, pogodivši desetine meta.

Iz Teherana su odgovorili da se neće suzdržavati, ako njegova energetska infrastruktura i dalje bude meta.

Velika Britanija je zbog situacije sa Ormuskim moreuzom promenila prvobitnu odluku i dozvolila Americi da koristi baze na njenoj teritoriji za napade na Iran.

Predsednik Srbije u Emiratima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 23. marta je došao u iznenadnu poseti Ujedinjenim Arapskim Emiratima, „osudivši napade na tu zemlju".

Srbija je solidarna „sa prijateljskim narodom Emirata u ovim teškim i zabrinjavajućim okolnostima", objavio je na Instagramu po dolasku u Emirate.

„U trenucima kada je Bliski istok suočen sa ozbiljnim iskušenjima, a posledice sukoba i nestabilnosti daleko prevazilaze granice regiona, važno je da jasno pokažemo podršku prijateljima, ali i odgovornost u traženju puta ka miru i stabilnosti", dodao je.

Dok cene energenata vrtoglavo rastu, Vučić je ranije poručio građanima da ne paniče, tvrdeći da država ima dovoljno rezervi nafte i gasa za narednih 90 dana.

Vlada Srbije je produžila privremenu zabranu izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.

Zabrana je važila do 19. marta, a sada je produžena do 2. aprila.

Zabrana se odnosi na dizel, benzin i sirovu naftu i važi za sve vidove transporta, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Odlučeno je i da iz rezervi bude pušteno 40.000 tona dizela, kao dodatna mera za zaštitu tržišta, dodala je.

Cene goriva i mere u zemljama bivše Jugoslavije

U nekim zemljama bivše Jugoslavije, poput Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, rastu cene goriva, iako su u obe države uvedena ograničenja i strože inspekcijske kontrole.

Cena dizela u BiH kreće su oko 3,30 konvertibilnih maraka (198 dinara) po litru, benzin 2,79 KM (167 dinara), a gas 1,49 KM (90 dinara) po litru.

U Hrvatskoj, evrodizel iznosi 1,55 (183 dinara) po litru, evrosuper 1,50 (177 dinara), a plavi benzin 89 centi (105 dinara) po litru.

Televizija N1 javlja da su pojedine benzinske stanice u BiH povećale cene iznad dozvoljenih marži zbog čega su reagovale inspekcijske službe.

Slovenija je ograničila kupovinu na Mol i Šel pumpama na 30 litara, kako bi se sprečio takozvani benzinski turizam, zbog povoljnijih cena od suseda.

Napadi na gasna polja u Iranu i Kataru

Od početka američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara, oštećeno je više od 40 energetskih postrojenja na Bliskom istoku, rekli su iz IAE.

Iran je blokirao prolaz kroz Ormuski moreuz, uski morski put, jedan od najznačajnijih za prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa.

Kroz ovaj moreuz, širok 34 kilometra, prevozi se 20 odsto celokupne svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Kako bi smirile uzburkana svetska tržišta, sedam najrazvijenijih zemalja (G7) su oslobodile rekordne količine nafte iz strateških rezervi.

Zbog blokade Ormuskog moreuza, cena nafte je u nekoliko navrata premašivala 100 dolara po barelu, što je najviše još od 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Ali nisu samo prevoz nafte i Ormuski moreuz izazvali potrese na svetskom energetskom tržištu, već i prošlonedeljni napadi na velika gasna polja u Iranu i Kataru.

Izrael je 18. marta pogodio iranski petrohemijski kompleks na gasnom polju Južni Pars, a nekoliko sati kasnije Katar je izvestio da je na industrijskom lokalitetu Ras Lafan načinjena „velika šteta“ posle napada Irana.

Tramp je izjavio da nije znao da će Izrael napasti iransku gasnu infrastrukturu Južni Pars, ali je rekao i da je napad Irana na katarski Ras Lafan bio „neopravdan i nepravedan“.

Poručio je Iranu i da će biti ​​„razneto" najveće gasno polje na svetu ako nastavi da gađa druge zemlje u regionu, posebno Katar.

Pogledajte video: Napad na iransko gasno polje Južni Pars

Posle napada na njegovo gasno polje, Iran je gađao katarski energetski kompleks Ras Lafan.

Napad je izazvao „veliku štetu“, ali nije bilo povređenih, kaže katarska državna naftna kompanija.

Ras Lafan je među lokacijama za koje je Iran saopštio da će biti njegova meta posle napada na njegovo postrojenje u gasnom polju Južni Pars.

Iranski Južni Pars je deo najvećeg svetskog polja prirodnog gasa, a i Katar i Iran posluju u tom području.

Katar takođe upravlja postrojenjima na gasnom polju, koje naziva Severna kupola.

Ali ova zemlja, koja proizvodi petinu svetskog tečnog prirodnog gasa, obustavila je proizvodnju ranije u martu zbog sukoba na Bliskom istoku.

Portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed el Ansari rekao je da napadi na energetsku infrastrukturu „predstavljaju pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti“.

Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana
• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
• Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope
• Kako rat na Bliskom istoku utiče na mene i na živote ljudi u Srbiji
• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana