Tramp preti Iranu „najgorom noćnom morom" ako ne pristane na uslove mira

Posle potpuno suprotnih signala iz Amerike i Irana o pregovorima i uslovima za sklapanje mira na Bliskom Istoku, vladi u Teheranu stigla je nova pretnja iz Bele kuće.

„Ako ne pristanu na mir, bićemo njihova najgora noćna mora", rekao je američki predsednik Donald Tramp tokom sastanka sa najbližim saradnicima u Vašingtonu.

Iranska mornarica i avijacija je „potpuno" zbrisana, a u američkim napadima je uništeno „gotovo 90 odsto" iranskih lansera raketa i „verovatno više od 90 odsto" projektila koje imaju, tvrdi Tramp.

U slučaju da Teheran ne pristane na uslove primirja, Amerika će „nastaviti da ih raznosi bez zadrške i pauze", dodao je.

Stiv Vitkof, njegov bliski saradnik i izaslanik za Bliski Istok, potvrdio je da je Vašington poslao Teheranu mirovni plan u 15 tačaka posredstvom pakistanske vlade.

Tramp je ponovo kritikovao NATO saveznike, a sada je kazao da „nisu uradili ništa da pomognu" tokom rata sa Iranom.

U toj alijansi već dugo „prepoznaju pretnju koju nosi iranski raketni program", a Amerika „umanjuje iranske kapacitete, i raketne i nuklearne", saopštio je nešto ranije generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

NATO članice bi trebalo da postignu „zajednički stav" sa Amerikom po pitanju rata u Iranu, smatra Jihan Vadepul, nemački šef diplomatije.

To mišljenje dele i Francuska i Velika Britanija, a predstavnici sve tri zemlje će o tome razgovarati u petak na G7 samitu u Parizu sa Markom Rubijom, američkim državnim sekretarom, tvrdi Vadepul.

Istovremeno se nastavljaju udari na Iran, Liban i Izrael.

Iz izraelske vojske saopštili su da su uspešno pogodili mete na jugu Libana koje se povezuju sa Hezbolahom, dok je posle raketnog napada na severu Izraela, u oblasti Naharija, poginulo jedno lice i 25 je ranjeno.

Ubijanje iranskog mornaričkog komandanta Alireze Tangsirija, koji je nadgledao blokadu Ormuskog moreuza, „još jedan je primer saradnje Izraela i Amerike", smatra izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Potvrdio je da će Izrael nastaviti sa „snažnim napadima" širom Irana.

Izrael tvrdi da je 26. marta ubio Tangsirija, a izraelski ministar odbrane Izrael Kac kaže da je iranski komandant bio „direktno odgovoran“ za zatvaranje moreuza.

Iran se još nije oglasio.

Ako se ova informacija ispostavi kao tačna to će biti još jedan u nizu visokopozicioniranih iranskih zvaničnika koji je ubijen od početka američko-izraelskih napada na Iran.

Prvog dana napada, 28. februara, u američko-izraelskom napadu ubijen je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei.

Još jedan težak udarac za Iran bilo je ubistvo Alija Laridžanija, jednog od najiskusnijih i najuticajnijih kreatora politike Teherana.

Potom je potvrđeno da su ubijeni i ministar obaveštajnih poslova Ismail Hatib, kao i ministar odbrane Aziz Nasirzade.

Uprkos svim ovim gubicima u vrhu rukovodstva, Iran i dalje pruža jak otpor Americi i Izraelu, napada zemlje u Perijskom zalivu u kojima Amerika ima vojne baze i koje su američki saveznici, a i uspešno blokira Ormuski moreuz.

„Suprotni signali" Irana i Amerike dižu cenu nafte

Kroz Ormuski moreuz prolazi oko 20 odsto svetske nafte za izvoz, ali je transport onemogućen usled rata i zatvaranja tog važnog morskog puta.

To je uticalo na rast cena nafte od početka sukoba na Bliskom Istoku.

Do dodatnog poskupljenja od pet odsto dovele su „protivrečni signali" iz Teherana i Vašintona o mirovnim pregovorima, kao i „uvećana neizvesnost", kažu iz finansijske grupe MUFG.

„Trenutna vojna eskalacija, koja podrazumeva slanje kopnenih trupa, kao i novi napadi i ograničena plovidba tankera pod strogim uslovima irana nastavljaju da pritiskaju globalna tržišta energenata", objašnjava analitičar te grupe Sujin Kim.

Cena barela sirove nafte porasla je za šest dolara za jedan dan i dostigla cenu od 108 dolara.

Ako dostigne 150 dolara po barelu, to će izazvati globalnu recesiju, rekao je prethodno Lari Fink, šef američkog finansijskog giganta Blekrok, za BBC.

Ako cene nafte ostanu visoke, to će imati „duboke implikacije“ po svetsku privredu, dodao je.

Blekrok je finansijski kolos, koji kontroliše imovinu vrednu 14 biliona dolara (10,5 biliona funti) i jedan je od najvećih investitora u mnoge od najvećih svetskih kompanija.

Prethodno je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, upozorio je da bi rat na Bliskom istoku mogao bi da izazove energetsku krizu goru od one iz 1970-ih i uporedivu sa početnim uticajima ruske invazije na Ukrajinu 2022.

„Mnogi od nas se sećaju dve uzastopne krize u snabdevanju naftom 1970-ih... u to vreme, u svakoj od kriza, svet je gubio oko pet miliona barela dnevno, obe zajedno, 10 miliona barela dnevno“, rekao je Birol.

„Do danas smo gubili 11 miliona barela dnevno, dakle više nego dva velika naftna šoka zajedno.“

Nijedna zemlja, nastavio je, „neće biti imuna“ na posledice krize na snabdevanje energentima, jer prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG) kroz Ormuski moreuz, vitalni kanal, i dalje su pogođene delimičnom iranskom blokadom.

Trampove tvrdnje o 'pobedi', Iran odgovara: 'Mi kažemo kad je kraj'

Iz Vašingtona i Teherana stižu različite poruke o mogućnosti sklapanja mira.

Američki predsednik Donald Tramp nastavlja da tvrdi da su pregovori u toku, što Teheran odlučno negira.

U objavi na njegovoj platformi Istina (Truth Social), Tramp je nazvao je iranske pregovarače „veoma drugačijim“ i „čudnim“.

Tvrdi da Iran „moli“ Ameriku da postigne sporazum, kao i da je njihova vojska „uništena“ i da nema „nikakve šanse za povratak“.

Rekao je i ovo:

„Iran je želeo da me postavi za svog vrhovnog vođu, ali sam odbio i rekao ne hvala".

Iz Vašingtona su prethodno izneli predlog primirja Iranu u 15 tačaka, a predsednik Donald Tramp tvrdio je da je njegova administracija pregovarala sa „pravim ljudima" koji žele da se „dogovore".

Međutim, Teheran je odbio plan Vašingtona i nazvao ga je „preteranim", prenela je iranska državna televizija Pres TV, citirajući „višeg političko-bezbednosnog zvaničnika".

„Iran će okončati rat kada sam tako odluči, kada se steknu uslovi koje Iran traži", dodao je zvaničnik.

Amerika „pregovara sama sa sobom" o miru, rekao je prethodno portparol iranske vojske, odgovarajući na tvrdnje Trampa da Teheran „očajnički“ želi sporazum.

„Neko poput nas nikada neće postići sporazum sa nekim poput vas“, poručio je iranski zvaničnik.

U međuvremenu su iz američke vojne komande rekli da će rasporediti i neke kopnene snage na Bliskom Istoku, među kojima je i elitna 82. vazdušna divizija.

Međutim, nije jasno kakav je cilj te moguće akcije.

• Ima li Tramp izlaznu strategiju iz rata protiv Irana
• Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci
• 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti

Šta je predložio Vašington, a šta Teheran?

Amerika je preko posrednika Pakistana, dostavila Teheranu mirovni plan od 15 tačaka, prema kojem bi Iran, između ostalog, trebalo da demontira nuklearna postrojenja, a zauzvrat bi mu bile ukinute sankcija.

Tokom 12-dnevnog sukoba Izraela i Amerike protiv Irana u junu 2025, američke snage su gađale iranska nuklearna postrojenja moćnim bombama.

Tramp je tada tvrdio da je iranski nuklearni potencijal „uništen".

Izrael i Amerika uporno tvrde da Iran godinama nastoji da napravi nuklearno oružje i da stoga predstavlja pretnju, a iz Irana su odlučno uzvraćali da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski.

Mediji su preneli neke od tačaka američkog predloga:

• Civilna nuklearna saradnja
• Smanjenje iranskog nuklearnog programa, što bi nadzirala Međunarodna agencija za atomsku energiju
• Iran da se obaveže da će ograničiti broj raketa i njihovog dometa
• Slobodan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz
• Predaja obogaćenog uranijuma Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju
• Prestanak finansiranja Hamasa, Hezbolaha i Huta
• Ukidanje međunarodnih sankcija Iranu

Iran je odbacio ovaj predlog, nazivajući ga „maksimalističkim" i „nerealnim".

Umesto toga, Teheran je izneo svoje zahteve, koje je prenela državna televizija:

• potpuna obustava neprijateljske „agresije i ubijanja"
• utvrđivanje jasnih mehanizama za sprečavanje novog rata protiv Irana
• garancije da će Iranu biti isplaćena jasno definisana ratna odšteta
• obustavljanje svih ratova na svim frontovima širom Bliskog istoka
• međunarodno priznanje i garancije da će Iran imati pravo suvereniteta u Ormuskom moreuzu

Više od 4.500 žrtava rata, najviše u Iranu

Iako je teško uraditi nezavisnu proveru podataka o stradalima širom Bliskog Istoka, broj poginulih verovatno je nadmašio 4.500.

Najviše ih je u Iranu, gde je stradalo 3.291 lice, od čega je 1.455 civila, prema podacima iranske organizacije za zaštitu ljudskih prava HRANA, čije je sedište u Americi.

Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u toj zemlji poginulo 1.072 u napadima protiv Hezbolaha.

Broj žrtava u Iraku dostigao je 81, a među njima ima najviše članova Hašed al-Šabija, militantne grupe bliske iranskim vlastima.

U Izraelu je stradalo 18 ljudi, najviše u vazdušnim napadima, a dvoje izraelskih vojnika poginulo je i u Libanu.

Ukupno 13 američkih vojnika stradalo je od početka rata, od čega šestoro u avionskoj nesreći u Iraku.

U Kataru je poginulo sedmoro ljudi, a Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili su da je devetoro poginulo - šestoro civila i tri vojnika.

U Kuvajtu je stradalo šestoro, četvoro ih je bilo u Siriji, koliko i u Zapadnoj Obali, a po dvoje u Bahreinu, Saudijskoj Arabiji i Omanu.

• Opcije Amerike i Izraela za okončanje rata se sužavaju
• Iranski napadi na američke vojne baze na Bliskom istoku izazvali štetu od 800 miliona dolara
• Zašto zalivske zemlje ne uzvraćaju Iranu

Ormuski moreuz: Iran se pita

Ormuski moreuz, uski morski kanal od 34 kilometra, pod kontrolom je Irana, a od početka sukoba sa Izraelom i SAD, Teheran ga blokira i strogo kontroliše ko prolazi kroz njega.

Upravo je blokada tog važnog pomorskog puta za prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa izazvala velike potrese na svetskom tržištu energenata.

Kako bi smirile uzburkana svetska tržišta, sedam najrazvijenijih zemalja (G7) su oslobodile rekordne količine nafte iz strateških rezervi.

Zbog blokade Ormuskog moreuza, cena nafte je u nekoliko navrata premašivala 100 dolara po barelu, što je najviše još od 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Iz misije Irana pri Ujedinjenim nacijama rekli su 24. marta da „neprijateljski brodovi“ mogu da prođu kroz Ormuski moreuz.

Neki brodovi iz Kine, Indije i Pakistana već prolaze kroz vitalni plovni put.

Poruka u suštini formalizuje situaciju u kojoj su zemlje ili kompanije tiho pregovarale o bezbednom prolazu njihovih brodova kroz jednu od najvažnijih svetskih pomorskih ruta.

Iranska misija u UN je u objavi na mreži Iksu napisala da će brodovi moći bezbedno da prolaze „pod uslovom da ne učestvuju niti podržavaju akte agresije protiv Irana" i dok se „potpuno pridržavaju propisa o bezbednosti“.

Pitanje slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz istaknuto je u planu od 15 tačaka za okončanje rata koji je Bela kuća poslala Iranu preko Pakistana.

Ali dok ne bude postignut dogovor, što se sada čini prilično daleko, Iran jasno stavlja do znanja da će nastaviti strogu kontrolu Ormuskog moreuza.

Iranski Savet odbrane saopštio je ranije da je „jedini način da zemlje koje nisu neprijateljske“ prođu kroz Ormuski moreuz „koordinacija sa Iranom“.

„Svaki pokušaj neprijatelja da napadne iranske obale ili ostrva“ dovešće do toga da „svi pristupni putevi“ u Zalivu i priobalnim područjima budu „minirani raznim vrstama pomorskih mina, među kojima i plutajuće mine koje mogu da se postave sa obale“, saopštili su iz Saveta.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

• Jesu li Trampove neizgovorene reči uticale na cenu nafte
• Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom
• Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg

Cene goriva i mere u zemljama bivše Jugoslavije

Dok cene energenata vrtoglavo rastu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije poručio građanima da ne paniče, tvrdeći da država ima dovoljno rezervi nafte i gasa za narednih 90 dana.

Vlada Srbije je produžila privremenu zabranu izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.

Zabrana je važila do 19. marta, da bi bila produžena do 2. aprila.

Zabrana se odnosi na dizel, benzin i sirovu naftu i važi za sve vidove transporta, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Odlučeno je i da iz rezervi bude pušteno 40.000 tona dizela, kao dodatna mera za zaštitu tržišta, dodala je.

U nekim zemljama bivše Jugoslavije, poput Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, rastu cene goriva, iako su u obe države uvedena ograničenja i strože inspekcijske kontrole.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković objavio je 23. marta nove mere, među njima zadržavanje cena struje i gasa koje će trajati do kraja septembra 2026. godine, a kao razlog je naveo „veoma ozbiljnu situaciju na Bliskom istoku".

Slovenija je postala prva država članica Evropske unije (EU) koja je uvela racionalniju potrošnju goriva kako bi se rešili poremećaji izazvani američko-izraelskim napadima na Iran i njihovom odmazdom na njihove saveznike u Zalivu - većinu glavnih igrača na svetskim energetskim tržištima.

Zbog rasta cena goriva, Slovenija se suočila sa takozvanim „gorivnim turizmom“, jer vozači iz susednih zemalja, posebno Austrije, koriste prednosti nižih, regulisanih cena u Sloveniji.

Prema novim merama, vozači privatnih automobila u Sloveniji mogu maksimalno da kupe 50 litara goriva dnevno.

Preduzeća i poljoprivrednici mogu dnevno da kupe do 200 litara.

Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana
• Jesu li Trampove neizgovorene reči uticale na cenu nafte
• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Mogu li iranske rakete da dobace do Evrope
• Kako rat na Bliskom istoku utiče na mene i na živote ljudi u Srbiji
• Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana