Porobljavanje Afrikanaca 'najteži zločin protiv čovečnosti' - hoće li biti plaćena odšteta

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila je rezoluciju kojom je porobljavanje Afrikanaca tokom transatlantske trgovine robljem definisano kao „najteži zločin protiv čovečnosti“.

Rezoluciju je predložila Gana, a države članice UN, u kojima je robovlasništvo bilo na snazi, pozvane su da razmotre izvinjenje za trgovinu robljem i da plate odštetu.

Ne pominje se konkretan iznos novca.

Predlog je usvojen sa 123 glasa za i tri protiv - Sjedinjene Američke Države, Izrael i Argentina.

Predstavnici 52 zemlje su bile uzdržani, među kojima Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) i države članice Evropske unije (EU).

Neke zemlje, poput UK, godinama odbijaju da plate odštetu, tvrdeći da današnje institucije ne mogu da budu odgovorne za greške koje su se davno desile.

UK, jedno od glavnih sila uključenih u transatlantsku trgovinu robljem, saopštila je da priznaje štetu i patnju nanetu milionima ljudi tokom mnogih decenija.

Ali njen ambasador u UN, Džejms Karijuki, rekao je u govoru u Generalnoj skupštini UN da je rezolucija problematična u smislu formulacije i međunarodnog prava.

Za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti UN, one koje donosi Generalna skupština zajednice naroda nisu pravno obavezujuće, iako mogu da utiču na stav javnog mnjenja u svetu.

Između 1500. i 1800. godine u Africi je zarobljeno između 12 i 15 miliona ljudi, koji su odvođeni u Južnu i Severnu Ameriku, gde su kao robovi bili izloženi prisilnom radu.

Poslati su u kolonije pod kontrolom evropskih zemalja, kao što su Španija, Portugal, Francuska i Velika Britanija.

Veruje se da je dva miliona ljudi umrlo na ozloglašenim brodovima za prevoz robova.

Posledice vekovne eksploatacije se osećaju i danas.

„Neka ostane zabeleženo da smo učinili ono što je bilo ispravno za sećanje na milione koji su pretrpeli poniženje trgovine robljem i za one koji i dalje trpe rasnu diskriminaciju“, rekao je predsednik Gane Džon Mahama uoči glasanja.

„Usvajanje ove rezolucije je zaštita od zaborava", dodao je on u Generalnoj skupštini UN.

Uoči glasanja, podnosioci predloga rezolucije, rekli su da je ona put ka izlečenju i pravdi.

„Želimo pravdu za žrtve i podršku za ispravne ciljeve poput obrazovanja, obuku ljudi za sticanje veština i za zadužbinarske fondove", rekao je Samuel Okudzeto Ablakva, šef diplomatije ove afričke države, za BBC.

Prilikom sastavljanja teksta rezolucije, Gana nije pokušala da prikaže njen bol većim od bola drugih zemalja, već je jednostavno sakupila istorijske činjenice, dodao je.

• Užasi kolonijalizma: Kako je i zašto osakaćeno telo jednog od najvećih heroja Afrike Patrisa Lumumbe
• Ukradeno afričko blago, beg od nacista i vraćanje duga istoriji
• Zlatne kočije i mračna istorija - simbol holandskih monarha odlazi u istoriju

'Platite odštetu, vratite kulturne artefakte koje ste ukrali'

Gana, jedna od država kroz koju prolaze ključni trgovački putevi, dugo najglasnije govori o odšteti za ropstvo.

„Strukture" i „nejednakost" nastale tokom robovlasničkog perioda postoje i danas, smatra Ablakva.

„Činjenica da mnoge generacije i dalje pate zbog isključenosti, a zbog rasizma, nastalog transatlantskim ropstvom, milioni su odvojeni od njihovog kontinenta i ostavljeni u siromaštvu", dodaje.

Rezolucijom se zahteva i vraćanje kulturnih artefakata u zemlje porekla, jer su tokom kolonijalne ere pokradeni.

„Želimo da nam se vrate svi ti ukradeni artefakti, koji su naše nasleđe, kultura i imaju duhovni značaj za nas.

„Svi ti predmeti koji su vekovima kradeni u kolonijalnoj eri treba da budu vraćeni", kaže šef diplomatije Gane.

Pogledajte raniji video: Povratak kući bebinskih bronzi - hoće li i ostalo ukradeno afričko blago

Ima li primera da je neka zemlja platila odštetu?

Da - najpoznatiji slučaj plaćanja odštete ili reparacije tiče se Nemačke.

Od 1952. godine, Nemačka je isplatila više od 80 milijardi dolara jevrejskim žrtvama nacističkog režima, računajući i isplate Izraelu.

Ali do sada, nijedna zemlja nikada nije isplatila odštetu za ropstvo potomcima porobljenih Afrikanaca ili pogođenih afričkih, karipskih i latinoameričkih zemalja.

Čak i zemlje koje su se formalno izvinile za ulogu u ropstvu, poput Holandije 2022. godine, isključile su direktne finansijske odštete potomcima robova.

UMesto toga, holandska vlada je osnovala fond od 230 miliona dolara za „društvene inicijative i projekte za rešavanje nasleđa ropstva“.

„Najvažnije je razumeti da niko ne pokušava da promeni prošlost, već da se pozabavi njenim posledicama u sadašnjosti“, objašnjava dr Selest Martinez, istraživačica koja je specijalizovana za španski kolonijalizam u Africi.

„Nasleđe ropstva i danas traje u obliku rasizma i nejednakosti.

„Priznavanje prošlosti je ključno ako želimo pravednija i demokratskija društva“, kaže ona.

• Koliku odštetu će Nemačka platiti Namibiji za genocid
• Izvinjenje belgijskog kralja u Africi: Naš kolonijalni režim je bio rasistički
• Zašto roman Čiča Tomina koliba „belci vole, a crnci preziru"

O kojoj sumi novca je reč?

Ko treba da plati odštetu za ropstvo Afrikanaca i koliko tema je o kojoj se najviše diskutuje.

UN je pozvala firme, institucije i porodice koje su držale robove da plate nadoknadu.

Ali u većini predloga, odgovornost se zaustavlja na nivou vlade.

Karikom, blok od 15 karipskih zemalja, objavio je 2013. godine Plan od deset tačaka za reparativnu pravdu.

Bilo je predloženo otpisivanje spoljnog duga tih zemalja do ulaganja u iskorenjivanje nepismenosti i javno zdravlje.

Deset godina kasnije, isti blok je predstavio studiju u kojoj se tvrdi da bivše kolonizatorske zemlje duguju najmanje 33 biliona dolara grupi od 15 karipskih zemalja.

„Država je uvek odgovorna, jer je stvorila okruženje u kojem su pojedinci, institucije i preduzeća učestvovali u ropstvu i kolonijalizmu“, kaže Verena Šeferd, profesorka na Univerzitetu Zapadne Indije i potpredsednica Komisije za reparacije Karikoma.

Patrik Robinson, vodeći sudija Međunarodnog suda pravde, iste godine (2023.) izneo je još veću brojku - 107 biliona dolara ukupno koje duguje 31 zemlja, među kojima su i Brazil i SAD, koje su imale koristi od ropskog rada posle sticanja nezavisnosti od Portugala i Velike Britanije.

Jedan od glavnih problema u vezi sa odštetama za ropstvo je protok vremena.

Većina prethodnih slučajeva, poput isplata žrtvama Holokausta, rešena je dok su preživeli još bili živi.

Podrazumeva se da su proračuni uvek složeni i često sporni.

Pravni stručnjak Luk Mofet, predavač na Univerzitetu Kvins u Belfastu, smatra da te brojke jednostavno nisu primenljive.

„Pravno, to je ogromna planina koja se ne može preći, ali to ne znači da uključene strane ne bi trebalo da sednu i pregovaraju“, kaže on.

• Potraga za ostacima antikolonijalnih heroja Zimbabvea, trag vodi u Veliku Britaniju
• Da li je film „Američka istorija iks" nagovestio preporod belog nacionalizma
• Grci traže povratak drevnih skulptura, iz Britanije poručuju: „Na sigurnom su"

A šta je sa izvinjenjima?

Kampanje, poput grupe 15 kaprišskih zemalja, ne odnose se samo na novac i odštetu.

Jedna od glavnih primedbi karpiskog bloka je da većina zemalja koje su finansijski profitirale od ropstva nisu objavile nikakva zvanična izvinjenja.

„Proces oporavka žrtava i njihovih potomaka zahteva da evropske vlade izdaju iskrena formalna izvinjenja“, kaže Veren Šeferd.

„Neki su umesto toga samo uopšteno izjavili da žale, a takve izjave impliciraju da žrtve i njihovi potomci ne zaslužuju izvinjenja.“

Sara Hamud, službenica za ljudska prava u Kancelariji visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR), kaže da je takvo priznanje ključni deo svakog procesa restorativne pravde.

„Finansijska strana je samo deo ovoga.

„Više puta smo rekli da se nijedna zemlja nije u potpunosti suočila sa nasleđem ropstva ili sveobuhvatno objasnila uticaje na živote ljudi afričkog porekla.

„Zvanična izvinjenja, govorenje istine i obrazovanje su deo širokog spektra mera“, kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

PROČITAJTE I OVO:

• Velika Britanija samo pozajmljuje Gani ukradeno blago naroda Asante
• Duhovi prošlosti Južnoafričke Republike: Masovni ubica koji je „lovio” crnce
• „Oprostite nam za 300.000 ubijenih": Nemački predsednik o užasnim zločinima u Tanzaniji tokom kolonijalizma
• Mračna prošlost čoveka po kome je nazvan Univerzitet Jejl: Ko je zapravo bio on
• Ropstvo i Afrika: Žena koja se borila protiv robovlasnika na sudu i pobedila
• Francuzi opljačkali, pa vratili posle više od veka: 'Sveti bubanj' stigao kući