Potresi na tržištima energenata zbog zaoštrenog sukoba na Bliskom istoku

Rastući oružani sukob na Bliskom istoku izaziva veliku zabrinutost u celom svetu zbog potencijalne globalne krize u snadbevanju energentima.

Cena nafte se kreće oko 100 dolara po barelu, a neretko je i premašuje, što je najviše još od 2022. godine kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Posle 9. marta, kada su cene barela naglo skočile i premašile 100 dolara po barelu na svetkim berzama, veliki skok je zabeležen i 18. marta nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu u kojem je pogođen iranski petrohemijski kompleks na gasnom polju Južni Pars.

Nekoliko sati kasnije, Katar je izvestio da je na industrijskom lokalitetu Ras Lafan načinjena „velika šteta“ posle napada Irana.

Gađanja velikih gasnih polja na Bliskom istoku izazvala su potrese na globalnom energetskom tržištu.

Cena nafte skočila je iznad 110 dolara po barelu - u jednom trenutku je dosegla 114 dolara - a uporedo je značajno porasla i cena gasa.

Evropske cene gasa skočile su 19. marta za 30 odsto, što je najviše od početka najnovijeg neprijateljstva na Bliskom istoku pre tri nedelje, javila je agencija Frans pres.

Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da nije znao da će Izrael napasti iransku gasnu infrastrukturu Južni Pars, ali je rekao i da je napad Irana na katarski Ras Lafan bio „neopravdan i nepravedan“.

Poručio je Iranu i da će se suočiti sa masivnim napadom na njegovu energetsku infrastrukturu ako nastavi da gađa druge zemlje u regionu, posebno Katar.

​​„Sjedinjene Države nisu znale ništa o izraelskom napadu, a zemlja Katar ni na koji način nije bila umešana u to, niti je imala pojma da će se to dogoditi", napisao je Tramp na njegovoj platformi Istina (Truth Social).

Velikim slovima je nastavio: „Izrael neće ponovo napasti iransko gasno polje Južni Pars, osim ako Iran nerazumno ne odluči da napadne drugu nevinu zemlju, što je u ovom slučaju bio Katar".

Od početka američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara, Iran je blokirao prolaz kroz Ormuski moreuz, uski morski put, jedan od najznačajnijih za prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa.

Kroz ovaj moreuz, širok 34 kilometra, prevozi se 20 odsto celokupne svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Kako bi smirile uzburkana svetska tržišta, sedam najrazvijenijih zemalja (G7) su oslobodile rekordne količine nafte iz strateških rezervi.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Napadi na gasna polja u Iranu i Kataru

Nisu samo prevoz nafte i Ormuski moreuz u centru pažnje, već i najnoviji napadi na velika gasna polja u Iranu i Kataru.

Iranska vojska upozorila je da će preduzeti „odlučnu akciju“ kao odgovor na napad na njenu energetsku infrastrukturu.

„Kao što je ranije upozoreno, ako američko-cionistički neprijatelj napadne energetsku, gasnu i ekonomsku infrastrukturu naše zemlje, pored snažnog kontranapada protiv neprijatelja, snažno ćemo pogoditi i izvor te agresije“, poruka je iranske vojske koju je prenela novinska agencija Tasnim.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da SAD „nisu znale ništa“ o izraelskom napadu na iransko gasno polje Južni Pars u Iranu 18. marta.

U oštro formulisanoj objavi na njegovoj platformi Istina (Truth Social), Tramp je zapretio Iranu da će „dići u vazduh“ veliko iransko gasno polje ako nastavi napade na Katar.

Posle napada na njegovo gasno polje, Iran je gađao katarski energetski kompleks Ras Lafan.

Napad je izazvao „veliku štetu“, ali nije bilo povređenih, kaže katarska državna naftna kompanija.

Ras Lafan je među lokacijama za koje je Iran saopštio da će biti njegova meta posle napada na njegovo postrojenj u gasnom polju Južni Pars.

Iranski Južni Pars je deo najvećeg svetskog polja prirodnog gasa, a i Katar i Iran posluju u tom području.

Katar takođe upravlja postrojenjima na gasnom polju, koje naziva Severna kupola.

Ali ova zemlja, koja proizvodi petinu svetskog tečnog prirodnog gasa, obustavila je proizvodnju ranije u martu zbog sukoba na Bliskom istoku.

Portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed el Ansari rekao je da napadi na energetsku infrastrukturu „predstavljaju pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti“.

Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte

Prethodni skok cena nafte

Cena nafte je 9. marta prešla 100 dolara po barelu, prvi put posle četiri godine, izazivajući opštu zabrinutosti da bi eskalacija američko-izraelskog rata sa Iranom mogla trajno da poremeti snabdevanje kroz Ormuski moreuz.

Međutim, cena barela nafte je od tada opala, ali se konstantno kretala oko 100 dolara.

Neki analitičari smatraju da bi, ako moreuz ostane zatvoren do kraja marta, cene nafte mogle da dostignu rekord i pređu 150 dolara po barelu.

Već zabeleženi rast verovatno će dovesti do daljeg povećanja cene benzina, kao i drugih derivata, poput avionskog goriva i ključnih komponenti za proizvodnju đubriva.

Azijska tržišta glavni su potrošači nafte i gasa iz zemalja Persijskog zaliva.

Pogledajte video: 'Reke vatre' u Teheranu posle napada na naftna skladišta

Srbija zabranila izvoz nafte i svih naftnih derivata

Odmah posle prvog skoka cene nafte iznad 100 dolara, vlasti u Srbiji su privremenu zabranu izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.

„Zabrana se odnosi na izvoz dizela, benzina i sirove nafte svim vidovima transporta do 19. marta, a potom ćemo donositi dalje odluke", izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, prenela je Radio-televizija Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 10. marta da Srbija ima sigurne rezerve dizela i benzina za 90 dana.

On se 19. marta sastao se predstavnicima nadležnih ministarstava i institucija u vezi sa situacijom na tržištu goriva i stanjem rezervi.

Za sada nije saopšteno kakav je epilog sastanka.

U Hrvatskoj poskupeli benzin i gas

Prema odluci hrvatske Vlade, od 10. marta do naredne dve nedelje benzin će poskupeti za četiri centa, a dizel za sedam centi po litru.

Prema novim cenama, benzin eurosuper će od 10 marta koštati 1,50 evro po litru, što je za četiri centi više nego sada.

Bez vladinih mera koštao bi 1,55 evra po litru, rekao je premijer Andrej Plenković.

Eurodizel poskupljuje za sedam centi, na 1,55 evra po litru, a bez vladinih mera koštao bi 1,72 evra, dodao je.

Dosadašnja cena bila je 1,48 evra za litar.

Plavi dizel za poljoprivrednike i ribare koštaće 89 centi, što je devet centi više nego do sada.

Nova cena gasa od 10. marta biće 2,40 evra za kilogram, što je dva centa više nego do sada.

Pogledajte video: Širi se sukob Izraela i Amerike protiv Irana

https://www.youtube.com/watch?v=8jfixnUtMEE

Nestašice goriva na pumpama u Crnoj Gori

Premijer Milojko Spajić izjavio je da Crna Gora sada ima strateške rezerve naftnih derivata koje, zajedno sa zalihama privrednih subjekata, omogućavaju stabilno snabdevanje i normalnu potrošnju oko dva meseca.

Međutim, podgoričke Vijesti pišu da se osećaju nestašice goriva na najmanje 16 pumpi u zemlji.

Prema saznanjima lista, Ministarstvo energetike odbilo je da ustupi gorivo iz strateških rezervi naftnim kompanijama koje su ostale bez eurodizela ili su im ostale minimalne količine.

Pogledajte nekoliko fotografija gužvi na benzinskim stanicama u Severnoj Makedoniji posle prvog skoka cene nafte

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana
• Kako rat na Bliskom istoku utiče na mene i na živote ljudi u Srbiji
• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana
• Tramp želi venecuelansku naftu, hoće li mu plan uspeti
• Ko se u Venecueli uzda u Trampa da će doneti oporavak naftne industrije