Britanija dozvolila Americi upotrebu baza, Vučić kaže da Srbija ima dovoljno rezervi nafte i gasa

Rastući oružani sukob na Bliskom istoku izaziva veliku zabrinutost u celom svetu zbog potencijalne globalne krize u snadbevanju energentima.

Posle napada Izraela na veliko gasno postrojenje Irana Južni Pars, i uzvratnog udara iranskih snaga na gasno polje u Kataru, izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da je prihvatio zahtev američkog predsednika Donalda Trampa da više ne napadaju iransku infrastrukturu.

Netanjahu je rekao da je Izrael „delovao sam" kada je gađao iranski Južni Pars, potvrđujući tako prethodnu izjavu Trampa da on i njegovi saradnici nisu bili unapred obavešteni o planu Tel Aviva o ovom napadu.

Tramp je upozorio Iran da više ne napada energetsku infrastrukturu susednih zemalja „posebno nevinih zemalja, kakav je Katar, koji ništa nije kriv, niti je znao da će Izrael napasti".

Iz Teherana su odgovorili da se neće suzdržavati, ako njegova energetska infrastruktura i dalje bude meta.

Velika Britanija je zbog situacije sa Ormuskim moreuzom promenila prvobitnu odluku i dozvolila Americi da koristi baze na njenoj teritoriji za napade na Iran.

Kao odgovor na napad na Južni Pars, Iran je 19. marta gađao i izraelsku rafineriju nafte u Haifi, a zvaničnici Izraela su rekli da nije bilo ozbiljne štete.

Zbog međusobnih napada na energetska postrojenja na Bliskom istoku, potresla su se svetska tržišta.

Cene nafte i gasa naglo su skočile 19. marta.

Pomalo iznenađujuće, SAD razmatraju ukidanje sankcija na deo iranske nafte, dok se trude da ublaže negativne uticaje rata protiv Irana na energetska tržišta.

'Cena gasa će biti veći problem od nafte': Vučić

Dok cene energenata vrtoglavo rastu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuje građanima da ne paniče, tvrdeći da država ima dovoljno rezervi nafte i gasa za narednih 90 dana.

„Moramo da donosimo bolne mere za državu, ali gledaćemo da ne budu bolne i za građane", rekao je Vučić novinarima 20. marta.

Zahvaljujući intervenciji države, nastavio je, litar dizela neće preći 212 dinara, a cena benzina evropremijum BMB biće 188 dinara za litar.

Litar nafte za poljoprivrednike neće ići iznad 184 dinara, tvrdi Vučić.

Rezerve gasa su 587,5 miliona kubnih metara.

Da sutra stane gas, za stabilnost će biti dovoljno to što imamo u rezervama, kaže Vučić.

Ipak, procenio je da će cena gasa u narednom periodu biti veći problem od nafte.

Benzina, kaže, ima dovoljno za narednih 90 dana, mazuta za 160 dana, a kerozina - goriva za avione - za naredna dva meseca.

Dan ranije, Vučić je novinarima rekao da Srbija „ima oko 270.000 tona nafte samo u državnim rezervama, što je najviše u regionu".

Imao je poruku za stanovništvo.

„Nemojte da paničite i brinete. Imamo ogromne rezerve nafte, nemojte da kupujete u kanisterima.

„Nećemo da trošiti devizne rezerve u novcu, zlatu... Ali ne mogu da garantujem šta će da se dešavati za mesec, dva ili tri", rekao je.

Istog dana, Vlada Srbije je produžila privremenu zabranu izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.

Zabrana je važila do 19. marta, a sada je produžena do 2. aprila.

Zabrana se odnosi na dizel, benzin i sirovu naftu i važi za sve vidove transporta, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Odlučeno je i da iz rezervi bude pušteno 40.000 tona dizela, kao dodatna mera za zaštitu tržišta, dodala je.

Cene goriva i mere u zemljama bivše Jugoslavije

U nekim zemljama bivše Jugoslavije, poput Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, rastu cene goriva, iako su u obe države uvedena ograničenja i strože inspekcijske kontrole.

Cena dizela u BiH kreće su oko 3.30 konvertibilnih maraka (198 dinara) po litru, benzin 2.79 KM (167 dinara), a gas 1.49 KM (90 dinara) po litru.

U Hrvatskoj, evrodizel iznosi 1.55 (183 dinara) po litru, evrosuper 1.50 (177 dinara), a plavi benzin 89 centi (105 dinara) po litru.

Televizija N1 javlja da su pojedine benzinske stanice u BiH povećale cene iznad dozvoljenih marži zbog čega su reagovale inspekcijske službe.

Slovenija je ograničila kupovinu na Mol i Šel pumpama na 30 litara, kako bi se sprečio takozvani benzinski turizam, zbog povoljnijih cena od suseda.

Napadi na gasna polja u Iranu i Kataru

Od početka američko-izraelskog rata protiv Irana 28. februara, Iran je blokirao prolaz kroz Ormuski moreuz, uski morski put, jedan od najznačajnijih za prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa.

Kroz ovaj moreuz, širok 34 kilometra, prevozi se 20 odsto celokupne svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Kako bi smirile uzburkana svetska tržišta, sedam najrazvijenijih zemalja (G7) su oslobodile rekordne količine nafte iz strateških rezervi.

Zbog blokade Ormuskog moreuza, cena nafte je u nekoliko navrata premašivala 100 dolara po barelu, što je najviše još od 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Ali nisu samo prevoz nafte i Ormuski moreuz u centru pažnje, već i najnoviji napadi na velika gasna polja u Iranu i Kataru.

Izrael je 18. marta pogodio iranski petrohemijski kompleks na gasnom polju Južni Pars, a nekoliko sati kasnije Katar je izvestio da je na industrijskom lokalitetu Ras Lafan načinjena „velika šteta“ posle napada Irana.

Gađanja velikih gasnih polja na Bliskom istoku izazvala su potrese na globalnom energetskom tržištu.

Cena nafte skočila je iznad 110 dolara po barelu - u jednom trenutku je dosegla 114 dolara - a uporedo je značajno porasla i cena gasa.

Evropske cene gasa skočile su 19. marta za 30 odsto, što je najviše od početka najnovijeg neprijateljstva na Bliskom istoku pre tri nedelje, javila je agencija Frans pres.

Tramp je izjavio da nije znao da će Izrael napasti iransku gasnu infrastrukturu Južni Pars, ali je rekao i da je napad Irana na katarski Ras Lafan bio „neopravdan i nepravedan“.

Poručio je Iranu i da će biti ​​„razneto" najveće gasno polje na svetu ako nastavi da gađa druge zemlje u regionu, posebno Katar.

​​„Sjedinjene Države nisu znale ništa o izraelskom napadu, a Katar ni na koji način nije bio umešan u to, niti je imao pojma da će se to dogoditi", napisao je Tramp na njegovoj platformi Istina (Truth Social).

Velikim slovima je nastavio: „Izrael neće ponovo napasti iransko gasno polje Južni Pars, osim ako Iran nerazumno ne odluči da napadne drugu nevinu zemlju, što je u ovom slučaju bio Katar".

Iranska vojska upozorila je da će preduzeti „odlučne akcije“ kao odgovor na napad na energetsku infrastrukturu Irana.

Potom je izraelski premijer Netanjahu rekao da je prihvatio Trampov zahtev da obustavi napade na iransku energetsku infrastrukturu.

Pogledajte video: Napad na iransko gasno polje Južni Pars

Posle napada na njegovo gasno polje, Iran je gađao katarski energetski kompleks Ras Lafan.

Napad je izazvao „veliku štetu“, ali nije bilo povređenih, kaže katarska državna naftna kompanija.

Ras Lafan je među lokacijama za koje je Iran saopštio da će biti njegova meta posle napada na njegovo postrojenje u gasnom polju Južni Pars.

Iranski Južni Pars je deo najvećeg svetskog polja prirodnog gasa, a i Katar i Iran posluju u tom području.

Katar takođe upravlja postrojenjima na gasnom polju, koje naziva Severna kupola.

Ali ova zemlja, koja proizvodi petinu svetskog tečnog prirodnog gasa, obustavila je proizvodnju ranije u martu zbog sukoba na Bliskom istoku.

Portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed el Ansari rekao je da napadi na energetsku infrastrukturu „predstavljaju pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti“.

Neobična ideja Amerike

Ministar finansija Skot Besent izneo je ideju da bi SAD mogle da ukinu sankcije na deo iranske nafte u intervjuu za Foks, rekavši da bi to moglo da bi kupcima širom sveta tako bilo dostupno više nafte.

Ako ideja bude sprovedena u delo, taj potez bi označio zapanjujući preokret dugogodišnje američke politike - i to sa veoma neizvesnim rezultatima.

Stručnjaci su rekli da bi ovaj potez imao ograničen efekat na cene i da bi mogao da poveća zaradu iranskom režimu protiv koga SAD ratuju.

Pogledajte video: Zašto je Ormuski moreuz toliko važan za svetsku trgovinu

Prethodni skok cena nafte

Cena nafte je 9. marta prešla 100 dolara po barelu, prvi put posle četiri godine, izazivajući opštu zabrinutosti da bi eskalacija američko-izraelskog rata sa Iranom mogla trajno da poremeti snabdevanje kroz Ormuski moreuz.

Međutim, cena barela nafte je od tada opala, ali se konstantno kretala oko 100 dolara.

Neki analitičari smatraju da bi, ako moreuz ostane zatvoren do kraja marta, cene nafte mogle da dostignu rekord i pređu 150 dolara po barelu.

Već zabeleženi rast verovatno će dovesti do daljeg povećanja cene benzina, kao i drugih derivata, poput avionskog goriva i ključnih komponenti za proizvodnju đubriva.

Azijska tržišta glavni su potrošači nafte i gasa iz zemalja Persijskog zaliva.

Pogledajte i ovaj video: Zašto su nam potrebne različite vrste nafte

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana
• Kako rat na Bliskom istoku utiče na mene i na živote ljudi u Srbiji
• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Američko-izraelski napad: Gde su Rusija i Kina, saveznici Irana
• Tramp želi venecuelansku naftu, hoće li mu plan uspeti
• Ko se u Venecueli uzda u Trampa da će doneti oporavak naftne industrije