Žene u ,,muškim" zanimanjima

Teretnjakom kroz čitavu Evropu

Jelena Kozar je  vozač kamiona u međunarodnom transportu, koja svakodnevno upravlja kamionom teškim i do 40 tona.

„Malo čudno zvuči da žena vozi kamion, ali nije to ništa strašno – posao je kao i svaki drugi“, kaže Jelena. Sve je počelo iz šale sa suprugom, koji je takođe vozač. „Došao je sa puta, a ja mu kažem: ‘Pa ti samo sediš i voziš’, na šta mi je on odgovorio: ‘Idemo u auto-školu!’ Uplatio mi je časove i tako sam počela da vozim“, priseća se Jelena.

Tek kada je sela u kabinu, shvatila je kolika je odgovornost. „Kada osetite gabarite i shvatite da vozite jednu veliku kuću na točkovima sa 40 tona tereta, tek tada počnete zaista da cenite ovaj posao“, objašnjava. U početku je vozila sa suprugom u međunarodnom transportu, dok nije stekla sigurnost da sama krene na put. Njena prva tura vodila ju je od istovara smrznutog voća u Francuskoj do utovara smrznutog mesa u Barseloni.

Za autobuskim volanom

Sličnu priču ima i Danijela Jotić iz Batovca, koja kao profesionalni vozač autobusa radi još od 1998. godine. Ljubav prema ovom poslu nasledila je od oca.

„Moj tata je 40 godina bio profesionalni vozač u Litasu. Kao dete sam putovala sa njim po celoj bivšoj Jugoslaviji i Turskoj i tada sam znala da ću jednog dana raditi isti posao“, kaže Danijela.

Dodaje da je njen brat Dejan, koji je takođe vozač autobusa, odigrao presudnu ulogu u njenoj odluci da ovo zanimanje odabere kao svoj poziv. Ističe da joj je bio velika podrška i oslonac.

Danijela kaže da je najveći izazov u ovom poslu balansiranje između profesionalnih obaveza i porodičnog života. „Moja porodica zna koliko volim ovaj posao i uvek me podržava. Imam dvoje dece – ćerka studira, a sin je kako navodi krnuo njenim stopama i upisao je saobraćajni smer."

Bez predrasuda

Jelena ističe da diskriminacije gotovo da nema i da su kolege korektne. „Na granici se čak našale da dame imaju prednost. Iskreno, imam samo reči hvale za sve kolege i koleginice“, dodaje.

Kada je počela da radi, Danijela kaže da su se ljudi pomalo čudili što vide ženu za volanom autobusa, naročito putnici. Ipak, nikada nije bilo ničeg negativnog – više je to bilo iznenađenje nego problem. „Starije kolege su me uvek podržavale,  uvele su me u posao i mnogo su me pomogle."

Obe sagovornice su saglasne da svoj posao ne smatraju „muškim“, već ga vide kao svaki drugi posao koji zahteva profesionalnost i posvećenost.

Poruke za mlade devojke

Jelena poručuje mladim devojkama: „Ne ustručavajte se, krenite krupnim koracima ka svojim ciljevima. Ako volite putovanja i odgovornost, ovo je posao koji pruža i jedno i drugo.“

Danijela ih poziva: „Posao vozača je veoma odgovoran i zahteva stalnu maksimalnu koncentraciju. Možda nije fizički težak, ali je psihički zahtevan. Ipak, mladim devojkama bih poručila da, ako vole vožnju i rad sa ljudima, ne treba da se ustručavaju – to može biti veoma lep i ispunjavajući posao."