Snaga, hrabrost i istrajnost: Žene koje su same izgradile svoj poslovni put

Od jedne mašnice do prepoznatljivog brenda

Jelena Stevanović, osnivačica brenda „Gospođica Mašnica“, svoj preduzetnički put započela je iz lične želje da napravi posebnu mašnicu za svoju ćerku. 

„Sve je počelo rođenjem moje ćerkice. Želela sam da njena prva mašnica bude zaista posebna, ali takvu nisam mogla da pronađem. U tom trenutku nisam znala ni da šijem, ali sam odlučila da naučim i sama napravim tu jednu mašnicu. U početku nije postojala ideja o pokretanju biznisa. Sve je nastalo spontano, iz lične potrebe i želje da se stvori nešto drugačije. Međutim, vrlo brzo postalo je jasno da iza tog malog proizvoda stoji mnogo više – emocije, radost i uspomene koje ostaju sačuvane na fotografijama i u srcima porodica.“, kaže Jelena.

Bez jasnog poslovnog plana, ali sa mnogo ljubavi i entuzijazma, nastao je brend koji danas nudi unikatne i personalizovane ukrase za kosu i dekorativne elemente za posebne prilike. Kako kaže, mašna je za nju mnogo više od dodatka – ona je simbol nežnosti, radosti i uspomena.

Na početku je sve radila sama – od izrade do komunikacije sa kupcima. Vremenom joj se pridružio suprug, a podrška porodice bila je presudna za dalji razvoj.

Od tezge na pijaci do sopstvenog lokala

Jelena Ružić godinama je prodavala sopstveno voće i povrće na pijaci u Požarevcu, na Pionirskom trgu. Uslovi rada bili su, kako kaže, izuzetno teški – od kiše i vode pod nogama do visokih temperatura leti, dok je zakup tezge iz godine u godinu rastao.

„Došlo je do toga da je cena zakupa bila kao lokal u centru grada, a vi prodajete na betonu“, priča Jelena.

Tada su suprug i ona odlučili da iznajme lokal i krenu iz početka. Početni period bio je pun izazova – od sređivanja prostora bez dovoljno novca, do nabavke robe i organizacije sopstvene proizvodnje.

Kako se radnja nalazi u delu grada gde pretežno žive penzioneri, bilo je važno uskladiti cenu i kvalitet, kako bi osnovne namirnice bile dostupne svima. Jelena je majka četvoro dece i, kako kaže, u njihovoj kući ne postoji podela „muških“ i „ženskih“ poslova.

„Ako on može da vozi kamion, mogu i ja. Sve radimo zajedno“, ističe.

Žena u zanatu koji se smatra „muškim“

Jovanka Miljković iz Smedereva započela je sopstveni biznis nakon smrti supruga. Pošto nije uspela da pronađe posao, odlučila je da nastavi porodični zanat i postane vulkanizerka.

Prvi koraci bili su izuzetno teški, a izazovi su, kaže, i danas sastavni deo svakodnevnog rada. Podrška porodice joj mnogo znači, ali podršku lokalne zajednice, kako ističe, nije imala.

„Morate mnogo da se date poslu i da se borite za svoj uspeh. Tako sam ja, i moje mušterije to potvrđuju“, kaže Jovanka.

Ordinacija otvorena u trudnoći

Doktorka stomatologije Aleksandra Anđelković Cvetković odlučila je da tokom druge trudnoće da otkaz i otvori sopstvenu stomatološku ordinaciju u Smederevu, gradu u kojem je rođena i osnovala porodicu.

Na tu odluku, kako navodi, uticali su uslovi rada u prethodnoj ordinaciji, ali i želja da se posveti majčinstvu na način koji smatra ispravnim. Administrativne prepreke bile su dodatni izazov, a institucionalnu podršku, kako kaže, nije imala.

"Kada je reč o podršci lokalne zajednice i države, mogu da kažem da ona praktično nije postojala. Naprotiv, svakodnevno sam nailazila na prepreke koje sam morala sama da rešavam iz dana u dan. Situacija je išla dotle da su mi rekli da, pošto sam zdravstveni radnik, neću moći da otvorim porodiljsko bolovanje, pri čemu niko nije umeo da objasni zašto. Žene u Smederevu nemaju nikakve posebne olakšice niti pogodnosti koje bi ih podstakle da se osnaže i ohrabre u pokretanju sopstvenog biznisa. Ipak, verujem da je to problem na nivou cele države. Ženama koje pokušavaju istovremeno da budu majke, domaćice i preduzetnice trebalo bi izaći u susret i pružiti im podršku kako bi istrajale u tome", naglašava ona.

„Najteže je bilo doneti odluku da u drugoj trudnoći krenem u neizvesnost. Bez podrške porodice i prijatelja ne bih uspela“, ističe Aleksandra.

Iako se bave različitim poslovima – od ručne izrade i poljoprivrede do zanatstva i medicine – ove žene povezuje ista osobina: istrajnost.

Sve su saglasne u jednom – sistemska podrška ženama preduzetnicama je nedovoljna, a uspeh dolazi isključivo kroz rad, upornost i ličnu borbu.

Njihova poruka ženama koje razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa je jasna: ne čekajte idealne uslove, jer oni retko dolaze. Potrebno je mnogo snage, strpljenja i hrabrosti, ali uz podršku porodice i veru u sebe – uspeh je moguć.

Ove priče pokazuju da preduzetništvo nije samo posao. To je odluka da se ne odustane.