Mršavljenje pred leto: Koliko su "prolećne" dijete bezbedne?

Danas, 4. marta, se obeležava Svetski dan borbe protiv gojaznosti  sa ciljem podizanja svesti o sve većoj rasprostranjenosti ovog javnozdravstvenog problema i poziva na zajedničku akciju. Ovogodišnji slogan glasi: „Osam milijardi razloga za borbu protiv gojaznosti“.

Skoro milijardu ljudi u svetu ima prekomernu telesnu težinu, a do 2035. taj broj bi mogao biti četiri puta veći. Posebno zabrinjava porast gojaznosti među decom – sa 4 odsto 1975. godine na 20 odsto 2022, naročito u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Stručnjaci upozoravaju na rastući problem prekomerne telesne težine širom sveta. 

Tim povodom razgovarali smo sa nutricionistkinjom iz Nutri studija "Promena" o značaju pravilne i sezonske ishrane, naročito u prolećnom periodu, kada je organizmu potrebno više svežih namirnica, vitamina i lakših obroka kao podrška zdravim životnim navikama i kontroli telesne težine.

Govoreći o značaju sezonske ishrane, nutricionistkinja ističe da je „jako bitno koristiti isključivo sveže sezonske namirnice zbog bolje iskoristljivosti vitamina, iz razloga što je vitamin C jako bitan našem organizmu kako zbog jačanja imuniteta, tako i zbog apsorpcije gvožđa, jer gvožđe ne može da se apsorbuje u organizam bez vitamina C, a on se lako gubi dužim stajanjem. Namirnice koje nisu sezonske su uglavnom tretirane kako bi uopšte opstale.“

Kada je reč o najvažnijim namirnicama u prolećnoj ishrani, Pupović Trifunović naglašava: „To je svakako voće i povrće u vidu salata i naravno variva, kako bismo očistili organizam od teške zimske hrane.“

Proleće je, kako kaže, i period kada bi trebalo obratiti pažnju na unos određenih vitamina i minerala. „To je vitamin C zato što je organizam posle zime iscrpljen, a vitamin C, pored svih njegovih dobrobiti, takođe smanjuje osećaj umora. Vitamin D iz razloga što smo zimi manje na suncu, pa nivo vitamina D opada. Gvožđe iz razloga što je proleće često period kada se najčešće oseća umor. Magnezijum takođe protiv prolećnog umora, iscrpljenosti ili nervoze. Cink je koristan protiv alergija, a proleće je poznato po tome da sve cveta i da su alergije učestalije.“

Na pitanje o jednostavnom, a nutritivno bogatom obroku ili užini, objašnjava: „Kod redukcionih dijeta se koristi uglavnom kao doručak, a kod osoba koje žele da povećaju telesnu težinu kao užina, a to su kaše sa žitaricama (ovsene pahuljice, kinoa, ječam), sa crvenim voćem (jagode, trešnje, maline, višnje) i sa biljnim mlekom (sojino, bademovo, kokosovo).“

Jedna od najčešćih grešaka, prema njenim rečima, jeste pogrešno shvatanje laganije ishrane. „Tako što zamenjuju obrok samo salatama. Salata nije obrok, to je samo prilog.“

Govoreći o popularnim dijetama u proleće, poput detoksa ili povremenog posta, navodi: „Što se detoksa tiče, naravno da je poželjno praviti i konzumirati detoks sokove koji će pročistiti vaš organizam, ali koristiti ih isključivo za užinu i oni naravno ne mogu zameniti ceo obrok.“

Za zaposlene koji žele da uključe više svežeg voća i povrća u svakodnevnu ishranu, savetuje: „Kod kuće napravite voćnu salatu ili ponesite voće za užinu. Kada je obrok u pitanju, možete praviti salate sa mesom ili jajima."

Za kraj, poručuje: „U proleće je fokus na nadoknadi nutrijenata iscrpljenih tokom zime kroz hranu bogatu vitaminom C, gvožđem, magnezijumom, a ako želite da izgubite kilograme, najzdravija prolećna promena nije nagli gubitak kilograma, već postepena promena navika u ishrani.“