Broj žrtava na Bliskom istoku raste, Tramp kaže da operacija 'ide vrlo dobro'

Broj žrtava raste dok američke i izraelske snage nastavljaju uzajamne napade sa Iranom.

Komanda američkih oružanih snaga (Centcom) saopštila je da su tri američka vojnika poginula, a pet teško ranjena u borbama.

Iranske vlasti tvrde da je poginulo više od 150 ljudi posle napada na školu u Minabu, dok portparol izraelskih snaga kaže da nije „upoznat sa bilo kakvom operacijom u tom području“.

Kako se sukob širi regionom, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kažu da je troje ljudi poginulo u iranskim napadima, kao i da je jedna mornarička baza bila meta dron napada.

Posle smrti vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hameneija, ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je za Al Džaziru da novi lider može biti „izabran za dan ili dva" i da je u toku „formiranje privremenog komiteta za vođenje zemlje".

Tramp: Radimo posao ne samo za nas, već za ceo svet

Tramp je za Foks Njuz izjavio da je „48 iranskih lidera ubijeno odjednom“ i da operacija u Iranu „napreduje veoma brzo“.

U odvojenom intervjuu za CNBC rekao je da američka kampanja „napreduje veoma dobro, brže nego što je bilo planirano.

„Radimo posao ne samo za nas, već za ceo svet", rekao je Tramp.

Dodao je da je video proslave iranske dijaspore u SAD posle ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

„Mislim da je fantastično“, izjavio je američki predsednik.

Tramp je ispričao da je iranska strana pokazala spremnost da obnove pregovore koji su prekinuti.

„Žele da razgovaraju, pa ću razgovarati sa njima. Trebalo je to da učine ranije. Trebalo je da daju ono što je bilo vrlo praktično i lako da se učini ranije. Previše su čekali", zaključio je.

Ubijen ajatolah Hamnei

Ajatolah Ali Hamnei ubijen je u napadima, koje su pokrenule Sjedinjene Američke Države i Izrael protiv Irana.

Američki predsednik Donald Tramp pozvao je iranske vojne snage da polože oružje, a narod da se usprotivi vlastima.

Iran je odgovorio ispaljivanjem balističkih projetkila i dronova kao američkim bazama u regionu i državama saveznicama, među kojima su Izrael, Kuvajt, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jordan.

Izrael je je nastavio da izvodi napade ka Teheranu i drugim iranskim gradovima.

Pojavili su se snimci na kojima stanovnici Irana slave smrt ajatolaha, ali i svedočenja da ljudi u javnosti žale za njim.

Međunarodnim novinskim organizacijama često se odbijaju vize za Iran, što ozbiljno ograničava njihovu mogućnost da prikupljaju informacije o tome šta se dešava unutar zemlje.

Pogledajte video: Suze voditelja - Objavljena smrt ajatolaha Hamneija

Kako su napadi počeli

Vašington je u prethodom periodu pojačavao pritisak na Teheran kako bi pristao na novi sporazum o svom nuklearnom programu.

Tramp je u petak izjavio da je „nezadovoljan" pregovaračkom pozicijom Irana tokom nuklearnih razgovora.

Izrael Kac, izraelski ministar odbrane, nazvao je ove napade „preventivnim" kako bi se otklonila iranska pretnja.

Izraelske vojne snage (IDF) angažovale su više od 200 borbenih aviona koji su gađali više od 500 meta.

Agencija Asošiejted pres javila da su izraelske rakete eksplodirale rano ujutru 27. februara u Teheranu u blizini kancelarije iranskog verskog vođe ajatolaha Hameneija.

Stanovnici Teherana svedočili su napadu tvrdeći da su čuli snažne eksplozije u centru grada i da su zatim videli dim.

Državni mediji u Iranu izveštavaju da je napadnuto pet gradova u ovoj državi.

Vazdušni prostor iznad Irana je zatvoren od početka napada, javlja Tasnim novinska agencija.

Kancelarija iranskog predsednika Masuda Pezeškijana u Teheranu je takođe gađana u prvom naletu napada.

Iranska državna televizija izveštava da je predsednik „na sigurnom".

Izraelske vojne snage objavile su da je sedam visoko pozicioniranih vojnih zvaničnika ubijeno, među njima su sekretar iranskog odbrambenog saveta Ali Šamkani, ministar odbrane brigadni general Aziz Nasirzadeh i komandant Iranske revolucionarne garde general Muhamed Pakpur.

U međuvremenu je imenovan novi komandant garde - Ahmad Vahidi.

Pogledajte video: Iran: Zajednički napad Izraela i SAD, uzavreo Bliski istok

Iranski odgovor

Iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost je obećao „žestok odgovor" posle zajedničkih udara Izraela i Sjedinjenih Država, podsetivši da se napadi ponovo dešavaju u toku pregovora s Vašingtonom.

Dodaju da je „neprijatelj pogrešno pretpostavio da će iranski narod popustiti njihovim sitničavim zahtevima, ako preuzmu kukavčke poteze".

Iranske vojne snage su već započele uzvratne napade.

Savet je zamolio građane da ostanu „pribrani" i napuste velike gradove kako bi bili sigurniji.

U njihovom saopštenju stoji da su vlasti „pripremile sve što je stanovništvu potrebno unapred i da ne treba brinuti o snabdevanju najosnovnijim namirnicama".

Savetovano je građanima da izbegavaju gužve i tržne centre.

Škole i univerziteti će biti zatvoreni, banke će raditi, a kancelarije različitih vladinih službi radiće skraćeno.

Izraelska vojska je obajvila da su iranski projektili krenuli ka Izraelu.

Eksplozije su se čule u blizini grada Haifa, a trenutno nije poznato da li su u pitanju iranski udari ili presretnuti projektili koje su izraelske snage oborile

Državna novinska agencija Bahreina objavila je da je „napadnut" komandni centar američke mornaričke pete flote, koji se nalazi u ovoj državi.

Ova objava je usledila posle sirena, koje su se oglasile, pozvavši stanovnike ove države da potraže sklonište.

Katarsko ministarstvo odbrane objavilo je da su vojne snage „uspešno presrele projektile koji su bili upućeni ka teritoriji ove države", javljaju državni mediji posle eksplozija u prestonici Katara, Dohi.

U ovoj zemlji se nalazi najveća američka vojna baza - Al Udeid.

Ujedinjeni Arapski Emirati su osudili napad Irana na svoju teritoriju u kome je poginula jedna osoba, zbog pada ruševina nastalih padom presretnutog projektila. Navodno je još nekoliko projektila presretnuto.

U Izraelu su zabranjeni svi skupovi, škole su zatvorene, a ljudi idu na posao, samo ako se bave profesijama koje su neophodne za funkcionisanje države. Ova pravila važe do ponedeljka do 8 sati uveče, saopštile su vlasti ove zemlje.

Vazdušni prostor iznad Izraela je zatvoren za sve civilne letove, prenose mediji u ovoj zemlji.

• Кakvi su odnosi Srbije i zemalja Bliskog istoka
• Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
• Šta treba da znate o bazi Al Udeid u Kataru

Kako svet reaguje na napade?

Volker Tirk, visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija, oštro je osudio napade i pozvao sve strane da pokažu uzdržanost, prekinu eskalaciju i vrate se pregovorima.

Evropska unija, preko svoje visoke predstavnice Kaje Kalas, opisala je situaciju kao „opasnu" i naglasila da EU već primenjuje snažne sankcije protiv Irana, kao i da podržava diplomatske napore, posebno u vezi sa iranskim nuklearnim programom. Kalls je takođe istakla da je prioritet zaštita civila i poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.

Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc i britanski premijer Sir Kir Starmer u zajedničkom saopštenju pozvali su Iran da potraži pregovaračko rešenje, obustavi nuklearni program i prekine represiju nad sopstvenim stanovništvom. Naglasili su da njihove zemlje nisu učestvovale u napadima, ali da podržavaju diplomatsko rešavanje krize.

Velika Britanija je saopštila da joj je prioritet bezbednost britanskih državljana u regionu i da stoji spremna da zaštiti svoje interese.

Nemačka je navela da je ranije obaveštena o napadu i da u bliskoj koordinaciji sa partnerima procenjuje situaciju.

Saudijska Arabija je osudila iranske napade na Bahrein, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Jordan i Kuvajt, opisujući ih kao „očiglednu iransku agresiju". Rijad je poručio da pruža punu solidarnost „bratskim zemljama“ i da je spreman da svoje kapacitete stavi na raspolaganje za njihove dalje mere.

Oman, čiji je ministar spoljnih poslova Badr Albusaidi posredovao u američko-iranskim nuklearnim pregovorima, izrazio je razočaranje i ocenio da su „ozbiljni pregovori ponovo potkopani“.

Upozorio je Sjedinjene Države da se ne uvlače dublje u sukob, poručivši: „Ovo nije vaš rat.“

Katar i Jordan su takođe osudili eskalaciju, pri čemu je Katar posebno reagovao nakon što je iranska raketa pogodila njegovu teritoriju.

Italija je nakon konsultacija premijerke Đorđe Meloni sa ministrima i obaveštajnim sektorom najavila koordinaciju sa saveznicima kako bi se doprinelo smirivanju tenzija.

Australijski premijer Entoni Albaneze podržao je američke napore da se spreči Iran da razvije nuklearno oružje i da se zaštiti međunarodni mir i bezbednost.

Rusija je oštro osudila napade SAD i Izraela, nazvavši ih „nepromišljenim potezom“. Moskva je kritikovala to što se napadi izvode „pod izgovorom ponovljenog pregovaračkog procesa“, misleći na nedavne američko-iranske nuklearne pregovore, i pozvala međunarodnu zajednicu da proceni postupke koji podrivaju mir i stabilnost u regionu.

Pogledajte video: Zašto su Amerika i Iran gorki neprijatelji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta je ostalo od iranskog nuklearnog programa i da li je zaista pretnja
• Prvi veliki antivladini protesti studenata u Iranu od smrtonosnog sukoba u januaru
• Zašto bi Iran mogao da izabere sukob umesto 'predaje'