Akcize rastu, uredba o maržama prestaje da važi: Da li nas čeka novi talas poskupljenja?

Prema podacima objavljenim u Službenom glasniku, akciza na bezolovni benzin iznosiće 72 dinara po litru, dok će akciza na olovni benzin biti 76,55 dinara, prenosi Insajder.

Akcize na alkoholna pića takođe su uvećane - za jaka alkoholna pića iznosiće 57,84 dinara, dok će za niskoalkoholna pića biti 28,81 dinar po litru, a za pivo i pića sa pet ili više procenata alkohola 32,91 dinar po litru.

Povećane su i akcize na kafu, koje će se kretati od 115,75 do 434,08 dinara po kilogramu, kao i na cigare i cigarilose - 30,48 dinara po komadu. Više će se plaćati i akcize na energente: prirodni gas za pogon motornih vozila oporezivaće se sa 1.264,61 dinar po megavat-času, dok će za grejanje akciza iznositi 72,96 dinara po megavat-času.

Akciza na tečni naftni gas biće 56,23 dinara po kilogramu, na biogoriva i biotečnosti 66,99 dinara po litru, dok će akciza na kerozin iznositi 86,31 dinar po kilogramu, a na gasna ulja 74,04 dinara po litru.

Iako su akcize jedan od važnih prihoda budžeta, njihovo povećanje u kombinaciji sa liberalizacijom marži moglo bi da se prelije na krajnje cene osnovnih proizvoda i usluga.

Stručnjaci upozoravaju da će efekti zavisiti od ponašanja tržišta, ali i od kupovne moći građana, koja je već pod pritiskom inflacije.

Gavrilović (Efektiva): Konstantan udar na standard građana

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže za Insajder da će se efekti obe mere svakako osetiti na kućnim budžetima potrošača.

"Što se tiče rasta akciza, matematički može da se proračuna, i u zavisnosti od potrošnje svako može da vidi koliko će ga to koštati. Kada je u pitanju ukidanje Uredbe o maržama, ne možemo da znamo koliko će cene da porastu, ali sam siguran da će i to biti dodatni udar, u zavisnosti od potrošnje, ali i od toga kako će trgovinski lanci da reaguju i koliko da ih povećaju", ističe on.

Pitanje koje se opravdano postavlja je postoji li opasnost da trgovci iskoriste ovu situaciju za još neka neopravdana poskupljenja.

"Ukidanjem uredbe o maržama, mehanizam koji je sprečavao nekontrolisani rast cena, čemu smo bili svedoci u prethodnom periodu, se gubi. Najavljuje se Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama, za koji ja verujem da može da utiče na to i da smanji nekontrolisani rast cena, ali opet ostaje problem sa maržama, gde će trgovci moći da stavljaju na nivo koliko god im se prohte", navodi sagovornik Insajdera.

Gavrilović dodaje kako udar na životni standard imamo godinama unazad, te da to nije ništa novo.

"U svakom gradu ima nekih poskupljenja - lokalne samouprave i lokalna javno-komunalna preduzeća povećavaju cene odnošenja smeća, vode, grejanja, gde god mogu. Na nivou zemlje poskupela je struja, sada nas čekaju i te akcize i ukidanje uredbe o maržama, što znači da će cene hrane opet da odu gore. Konstantno imamo udar na standard građana i to zna svako ko plaća račune i ide u prodavnicu", zaključuje Gavrilović.

Atanacković (Unija poslodavaca Srbije): Dosadašnje mere nisu dale rezultate

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije kaže za Insajder da smo, kao potrošači, svesni da retko kada dolazi do realnog smanjivanja cena, te da se, uglavnom, ako se za neku robu desi smanjenje, za neku drugu cena poveća.

"Mi smo inače pobornici slobodnog formiranja cena, ali na način na koji se trgovcima, odnosno proizvođačima, omogućava da imaju slobodnu konkurenciju i da iz te konkurencije proističe smanjenje cena, a ne njihovo povećavanje", ističe sagovornik Insajdera.

Atanacković dodaje i kako se poslodavci nisu slagali sa ograničavanjem marži, a da pritom, ili zajedno sa tom merom, nije bilo ograničavanja ulaznih veleprodajnih cena.

"Videćemo šta će biti i od ovoga. Čini se da će sezonsko povećavanje akciza, koje dolazi po zakonu automatski na početku svake godine i vezuje se za razliku, odnosno povećanje veleprodajnih cena, sigurno izazvati određeni rast. Koliki će on biti i šta će zvanično biti prihvaćeno kao stepen rasta, to u ovom trenutku ne znamo". ističe on.

Atanacković ocenjuje da je kretanje cena u Srbiji posledica i strukturalnih problema na tržištu, a ne samo aktuelnih fiskalnih mera.

„Kod nas je veliki deo roba opterećen ili potencijalnim smanjenjem cena ukoliko se izvozi, ali i povećanjem cena na domaćem tržištu. Imajući u vidu potencijal i mogućnosti naše industrije, imamo na neki način sreću, mada nisam siguran kolika je to sreća, da kurs stranih valuta u odnosu na dinar miruje. Zbog toga su uvoznici već godinama u povoljnoj poziciji, pa se pojedine svetske cene roba kod nas i ne povećavaju“, navodi Atanacković.

Ističe da inflacija u Srbiji najvećim delom dolazi iz sektora prehrane, gde domaća proizvodnja nije dovoljno konkurentna.

„Umesto da budemo veliki proizvođači i da imamo snažnu konkurenciju, mi to nemamo, pre svega zato što održavanje kursa dinara destimuliše izvoznike, dok istovremeno ide na ruku uvoznicima“, objašnjava Atanacković.

Prema njegovim rečima, zbog nedovoljno razvijenog tržišta i slabe konkurencije, često dolazi do situacije u kojoj neko u lancu snabdevanja koristi prostor da dodatno poveća cene.

„Zato je teško precizno proceniti kako će se nove mere dalje odraziti na tržište i koliko će biti moguće ograničiti rast cena. Dosadašnje mere, poput ograničavanja marži, očigledno nisu dale željene rezultate“, zaključuje Atanacković.

"Nedostatak radne snage dodatno pritiska privredu"

Atanacković upozorava da se privreda u Srbiji nalazi u sve težoj situaciji, pre svega zbog nedostatka radne snage, koji je postao izražen tek poslednjih godina.

„Posle mnogo godina došli smo do realnog tržišta rada, u kojem nema dovoljno ponude radnika. Cene rada, koje za privredu predstavljaju čisti trošak, izuzetno rastu, a domaće tržište nema dovoljno mladih ljudi“, navodi on.

Prema njegovim rečima, za fizički zahtevne poslove, poput građevine, sve češće se angažuje uvozna radna snaga iz Azije, Turske i drugih zemalja, dok je u zanatskim i stručnim zanimanjima problem još izraženiji, jer adekvatne domaće ponude gotovo da nema.

„Visoke cene rada direktno utiču na efikasnost privrede i jedan su od razloga zbog kojih pojedini strani investitori odustaju od poslovanja u Srbiji, navodeći da je radna snaga kod nas postala preskupa. Za razliku od njih, domaća privreda nema mogućnost da se ‘preseli’ na druga tržišta“, ističe Atanacković.

On dodaje da je situacija posebno teška u ruralnim delovima zemlje, naročito na jugu i jugoistoku Srbije, gde su slabe mogućnosti plasmana robe, što dodatno podstiče migracije stanovništva ka većim gradovima poput Beograda i Novog Sada.

„Zbog svega toga, veliki deo privrede danas ima ozbiljan problem da obezbedi radnike, što se jasno vidi i na tržištu - od trgovine do uslužnih delatnosti, gde su oglasi za zapošljavanje postali svakodnevica“, zaključuje Atanacković.