Globalna energetska kriza i cene energenata produbljuju ekonomsku neizvesnost u Evropi i Srbiji

Zbog ratnih sukoba na Bliskom istoku, globalna energetska kriza dodatno se produbljuje, a posledice se osećaju širom sveta, kaže predsednik Srbije. Upozorava i da situacija postaje sve kompleksnija, te najavljuje hitne sastanke sa nadležnim timovima kako bi Srbija na vreme obezbedila dovoljne rezerve energenata.

“Pred nama su teška, izazovna vremena, posebno u smislu obezbeđivanja rezervi, jer ako ne obezbedimo sad rezerve, nećemo imati ničega, već tokom leta, a kamoli na zimu.Plašim se da je kancelar Merc apsolutno u pravu.I danas je to bio Kim Bajl, mislim, ministar finansija i zamenik predsednika nemačke vlade, koji je govorio o tome da će evropske ekonomije biti strahovito, strahovito pogođene ovom krizom”, kaže Vučić.

Nasuprot ovakvim upozorenjima, Vlada Srbije donela je odluku o smanjenju akciza na gorivo sa dosadašnjih 25 na 20 odsto. Ipak, stručnjaci smatraju da svetu predstoji ekonomska kriza, te da će stopa privrednog rasta u Srbiji biti niža čak i od prethodnih prognoza MMF-a i Svetske banke.

“Najnovija dešavanja ukazuju da se zapravo kriza nastavlja, i dalje zahuktava. Cene nafte su se ustalile na iznad 100 dolara po barelu, što je izrazito visok nivo i upućuje na smanjeni privredni rast, što u svetu, što u Srbiji. Nedavni izveštaji o inflaciji govore da su te vrednosti iznad očekivanja.Kod nas je to 3,3%, što je prilično visoko, s obzirom da smo tek zapravo u i dalje početnom periodu ove krize. Tako da očekujemo da će to rasti još više”, smatra ekonomista iz Centra za ekonomska istraživanja na Insitutu društvenih nauka u Beogradu Vasko Kelić.

Da neizvesnost sve više utiče na privredu, saglasni su i u Nemačko-srpskoj privrednoj komori. Prema njihovom istraživanju, nemačke kompanije ocenjuju da je poslovno okruženje u Srbiji postalo zahtevnije, ali uprkos tome ne planiraju povlačenje sa tržišta, već su usmerene na opreznije planiranje investicija. Kao ključne izazove izdvajaju usporavanje evropske ekonomije, te rastuće geopolitičke tenzije.

“Naravno da vidimo posledice po nemačke kompanije ovde u zemlji. To uopšte nije sporno. I drugačije ne može ni da bude, jer već nekoliko godina zaredom vidimo ekonomsku recesiju u Nemačkoj. I naravno, centrale, odnosno matične kuće mnogih kompanija koje se nalaze ovde, predstavljaju njihove najveće klijente. To je deo poslovnog modela koji ovde imamo. I to naravno dovodi do toga da situacija postaje teža”, ističe izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Aleksander Markus.

Iako su nemačke direktne investicije u Srbiji u poslednjih nekoliko godina u padu, čak 77 odsto kompanija bi ponovo izabralo Srbiju za ulaganje. U Srbiji trenutno posluje više od 900 nemačkih firmi koje zapošljavaju oko 80.000 radnika, dok je robna razmena između dve zemlje prošle godine premašila 10 milijardi evra, kažu iz Komore. Dodaju da nemački privrednici i dalje imaju dugoročno poverenje u srpsko tržište, koje se zasniva na tri ključna razloga.

“Na prvom mestu sa 30 odsto nalazi se geografski položaj. Mnoge nemačke kompanije danas traže zemlje do kojih se može stići automobilom, posebno mala i srednja preduzeća, kako ne bi zavisila od međunarodnog transporta i pomorskog saobraćaja, već imala sigurne logističke veze. Na drugom mestu je radna snaga sa 29 odsto. Već smo pomenuli značaj dualnog obrazovanja, jer se ovde radi o kvalifikovanoj radnoj snazi. Na trećem mestu su troškovi poslovanja, koji su i dalje povoljni, ali već gube deo svoje atraktivnosti”, kaže Markus.

Međutim, u istraživanju se ukazuje na oblasti u kojima kompanije očekuju napredak na unutrašnjem planu. Reč je o pravnoj sigurnosti, vladavini prava, predvidljivosti ekonomske politike, efikasnosti javne uprave, transparentnosti u javnim nabavkama, kao i političkoj i društvenoj stabilnosti. Nemačke kompanije naglašavaju i značaj nastavka procesa evrointegracija Srbije za dugoročnu poslovnu sigurnost i konkurentnost.