Kako Tramp može da 'uzme' Grenland

Donald Tramp želi da uzme Grenland, a Bela kuća je potvrdila da su sve opcije u igri, među njima čak i upotreba sile.

Vojna operacija je samo jedna iz dijapazona ekonomskih i političkih opcija koje se razmatraju, budući da bi se radilo o napadu jedne zemlje članice NATO na drugu.

Ali takav potez bi predstavljao košmarni scenario za vojnu alijansu, a vrlo verovatno i egzistencijalni.

Tramp je više puta izjavio da je Grenland od vitalnog značaja za američku nacionalnu bezbednost, tvrdeći bez dokaza da je „opkoljen ruskim i kineskim brodovima sa svih strana".

Pomoću američkih, britanskih i danskih stručnjaka, razmotrili smo razne opcije koje bi američki predsednik mogao da uzme u obzir, kao i moguća opravdanja za svaku od njih.

Vojna akcija

Munjevita operacija za zauzimanje Grenlanda može da se obavi relativno lako, ali bi posledice bile ogromne, ukazuju vojni analitičari.

Iako geografski masivan, Grenland ima oko 58.000 stanovnika - oko trećine je skoncentrisano u Nuku, prestonici, dok ostatak stanovništva živi na zapadnoj obali.

Teritorija nema vlastitu vojsku, a za njenu odbranu je zadužena Danska, koja ima ograničena vazduhoplovna i pomorska sredstva na licu mesta za pokrivanje jedne tako ogromne teritorije.

Ogromni delovi su pod nadzorom samo Sirijus patrole, danskih specijalaca koji se uglavnom oslanjaju na sanke sa upregnutim psima.

Danska je, međutim, u protekloj godini značajno povećala potrošnju na odbranu na Arktiku i u Severnoatlantskim oblastima, a među njima i za Grenland.

Njena ogromna površina, mali broj stanovnika i ograničen kontigent danske vojske čine je lakom metom za SAD, koja ima više od 100 vojnika stalno razmeštenih u bazi Pitufik na severozapadnom kraju Grenlanda.

Taj objekat bi u teoriji mogao da posluži kao logistička baza za buduće operacije.

Baza postoji od Drugog svetskog rata, kad su američke trupe bile raspoređene na ostrvo da osnuju vojnu i radio stanicu blizu Danske pod nacističkom okupacijom tokom sukoba.

Hans Tito Hansen, danski stručnjak za bezbednost i izvršni direktor Risk intelidžensa, objasnio je kako bi mogla da teče američka operacija zauzimanja Grenlanda.

Na Aljasci je razmeštena 11. vazdušno-desantna divizija sa dve arktičke brigade osposobljene za padobranske ili helikopterske misije, ukazuje Hansen,

Ona bi bila „primarna udarna snaga“ u bilo kakvoj invaziji, „uz podršku vazduhoplovnih snaga i pomorskih sredstava“, dodaje.

Njegovu procenu je potvrdio i Džastin Kramp, rezervni oficir Britanske vojske, koji vodi kompaniju za procenu rizika i obaveštajne podatke Sibelin.

„Sjedinjene Američke Države imaju nadmoćnu pomorsku silu i sposobnost da angažuju prilično veliki broj vojnika.

„Lako mogu da pošalju dovoljno vojnika za po jednog pripadnika na svakih nekoliko stanovnika u samo jednom transportu", kaže on.

Ta opcija bi bila nemilosrdna, ali bi i potencijalno mogla da se izvrši bez prolivene kapi krvi uz veliku verovatnoću vrlo malo pruženog otpora, dodaje Kramp.

Pogledajte: Zašto Tramp toliko želi Grenland

Međutim, nekoliko bivših američkih zvaničnika i analitičara odbrane tvrdi da je malo verovatno da će doći do vojne operacije, imajući u vidu njene dalekosežne posledice po odnose SAD i Evrope.

„To bi očigledno bilo protivno svakom međunarodnom pravu“, rekao je Mik Malroj, bivši marinac i agent Centralno obaveštajne agencije (CIA).

„Ne samo da oni nisu pretnja po SAD, već su i saveznici iz iste alijanse", ukazao je Malroj, zadužen za paravojske i zamenik ministra odbrane.

Ako bi Bela kuća počela da se približava vojnoj opciji, Malroj veruje da bi to naišlo na otpor poslanika koji mogu da se pozovu na Zakon o ratnim moćima.

Osmišljen je da ograniči predsednikovu mogućnost pokretanja rata bez odobrenja Kongresa, da bi ga unapred sprečili u tome.

„Mislim da u Kongresu neće biti nikakve podrške uništenju NATO alijanse“, dodao je.

Kupovina Grenlanda

SAD imaju duboke džepove, ali Grenland nije na prodaju, poručuju i iz Nuka i Kopenhagena.

Marko Rubio, državni sekretar, rekao je članovima Kongresa da je kupovina opcija koju preferira administracija, zauzevši potpuno drugačiji ton od Bele kuće, izvestio je CBS, BBC-jev američki medijski partner, pozivajući se na poslanika i izvor upoznat sa raspravama,

Ako bi Grenland i želeo da bude prodat, takva transakcija bi bila izuzetno komplikovana.

Bilo kakva sredstva bi prvo morao da prisvoji Kongres, a kupovina Grenlanda bi prema sporazumu zahtevala podršku dve trećine Senata, što bi bilo teško obezbediti, tvrde analitičari.

Sporazum bi morala da odobri i Evropska unija (EU).

Iako bi Tramp u teoriji mogao da postigne jednostrani sporazum bez uplitanja Grenlanda ili Kongresa, stručnjaci veruju da su verovatnoće za takav scenario vrlo male.

„Čovek može da zamisli situaciju“ u kojoj Danska, SAD i Grenland dogovore uslove transfera teritorije, kaže Monika Hakimi, profesorka međunarodnog prava na Univerzitetu Kolumbija.

„Ali da bi to bilo potpuno u skladu sa međunarodnim pravom, takav sporazum bi verovatno morao da uključi i učešće Grenlanda radi njihovog vlastitog samoopredeljenja“, dodala je ona.

Nije najjasnije koliko bi kupovina ostrva mogla da košta.

Ovo bi moglo da zakomplikuje stvari za Trampa, koji je vodio kampanju na programu „Amerika na prvom mestu“ (America First).

Mogućnost trošenja milijardi ili čak biliona dolara američkih poreskih obveznika na ostrvu, okovanim ledom, moglo bi da prođe veoma loše među pristalicama pokreta MAGA.

Neuspeh kupovine ostrva, međutim, mogao bi da učini vojnu opciju privlačnijom za Trampa, naročito u administraciji podstaknutoj skorašnjom uspešnom operacijom hapšenja Nikolasa Madura u Venecueli, veruje Kramp.

„On će reći: 'Mi ćemo ga samo uzeti'“, rekao je Kramp za američkog predsednika.

Tramp „nije prvi američki predsednik koji je razmatrao ili se bavio time kako možemo da preuzmemo Grenland“, izjavio je državni sekretar Rubio.

Podsetio je na predsednika Harija Trumana, koji je 1946. godine predložio da se Danskoj isplati 100 miliona dolara u zlatu za kupovinu ove teritorije.

• Tramp razmatra kupovinu Grenlanda od Danske: Bela kuća
• Zašto Tramp želi Grenland i šta o tome misle Grenlanđani
• Tramp ne odustaje: Amerika 'mora da ima' Grenland

Kampanja za pridobijanje Grenlanđana

Ankete pokazuju da većina Grenlanđana želi nezavisnost od Danske.

Ali ista ispitivanja pokazuju i da oni ne žele da postanu deo SAD.

Amerika bi mogla da pojača napore da pridobije naklonost ostrvljana kratkoročnim finansijskim podsticajima ili mogućim budućim ekonomskim benefitima.

Obaveštajne službe SAD pojačale su nadzor grenlandskog pokreta za nezavisnost, uloživši napore da prepoznaju ličnosti koje bi podržale ciljeve administracije, nagovestili su američki mediji.

• Danska sumnjiči Ameriku za špijunske akcije na Grenlandu
• Džej Di Vens na Grenlandu: Kritikovanje Danske i poziv na dogovor sa Amerikom
• Ko je 'grenlandski Ilija Čvorović', a ko 'sumnjivi podstanar'

„Kampanja uticaja“ je mnogo verovatnija od vojne akcije, rekao je za BBC Imran Bajouni, geostrateški analitičar pri Atlantskom savetu u Vašingtonu i bivši politički savetnik Ministarstva odbrane.

Ova kampanja bi, objasnio je, mogla da pomogne da se Grenland pogura ka nezavisnosti.

„Kada Grenland proglasi nezavisnost, američka vlada bi mogla da postane njegov partner, a cena vojne akcije je previsoka", ukazao je.

Ove vrste partnerstava nisu bez presedana.

SAD su, na primer, postigle sličan sporazum za pacifičkom zemljama kao što su Palau, Mikronezija i Maršalska Ostrva - sve nezavisne zemlje koje su dozvolile pristup Americi vlastitim pravima na odbranu.

U zamenu za to, stanovnici ovih država su dobili su priliku da žive i rade u SAD.

Ali to možda ne bi zadovoljilo Trampa, koji već ima moć da dovede u Grenland onoliko trupa koliko želi pod postojećim sporazumima.

Ali oni ne bi dali Americi pravo vlasništva nad grenlandskim ogromnim rezervama minerala koje su zakopane duboko ispod arktičkog leda.

Bilo kakva kampanja za „uzimanje“ Grenlanda, ne računajući vojnu akciju, bila bi neuspešna dok god se stanovništvo Grenlanda protivi toj ideji, tvrdi Hansen, danski analitičar.

Za sada nijedna politička partija na ostrvu ne vodi kampanju da postane deo Amerike.

„Mnogo je verovatnije da Grenland ponovo postane član EU.

„Aktuelnoj američkoj administraciji je preostalo tri godine, dok narod Grenlanda pred sobom ima horizont od verovatno 1.000 godina", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Šta se krije ispod leda Grenlanda
• Bolna pitanja za NATO i EU dok Tramp preti Grenlandu
• Tramp želi da preuzme Grenland: Četiri moguća raspleta ove sage
• Kada i zašto je Amerika kupila Aljasku od Rusije
• Koje zemlje bi mogle da se nađu na Trampovom nišanu posle Venecuele
• Šta je Monroova doktrina koju pominje i Donald Tramp