Zašto kitimo jelku i palimo badnjak pred Božić

Pošto sam rođena pred Novu godinu u socijalističkoj Jugoslaviji, živim uz priču da su me kao bebu doneli kući i stavili pod jelku.

I stvarno godinama sam volela da odozdo s poda posmatram ukrase i titraje lampica, dok su iglice svuda okolo.

Ipak, daleko važniji u našoj kući su uvek bili Badnje veče i Božić, nerazdvojni porodični praznici.

Kao što je prirodna jelka, načičkana ukrasima, miris i slika Nove godine, tako mi je pucketanje vatre u kaminu u koji se uz varnice loži badnjak, suvo hrastovo drvo, zvuk Božića.

Dok se širom sveta ukrašavaju četinari i grilande u decembru, badnjak se na Balkanu vezuje za Božić koji neke pravoslavne crkve obeležavaju 7. januara.

Svake godine ove običaje ponavljamo, a znamo li šta simbolizuju?

Odakle su došli i uselili se u naše domove?

Badnjak je deo prethrišćanske religije, koja je kasnije hristijanizovana, objašnjava etnolog Aleksandar Repedžić.

„U narodnom verovanju badnjak simbolizuje žrtvu, žrtvuje se staro drvo na ognjištu da bi se rodilo novo za početak nove godine.

„Hrišćanstvo i Srpska pravoslavna crkva smatraju da je to vatra gde se Hristos prvi put ogrejao kad se rodio (u pećini u Vitlejemu) i zato se pali badnjak“, kaže Repedžić za BBC na srpskom.

Hrast ima veliki značaj u srpskom narodnom verovanju, kao dugovečno i jako drvo, a kod Slovena je bio sveto drvo.

Mnogi odlaze u šumu rano ujutro 6. januara na Badnji dan da iseku drvo, a u gradovima se grane kupuju na pijacama i u radnjama.

Praksa paljenja badnjaka na javnim mestima, danas vrlo popularna u Srbiji, počela je tek u drugoj polovini 19. veka, u vreme kralja Milana, kada su ih oficiri i vojska unosili na trgove, napominje etnolog.

Odakle nam jelka i zašto se baš na nju stavljaju svećice i kugle?

Kao što se badnjak loži vekovima, tako je i upotreba zimzelenog drveća, venaca i girlandi kao simbola večnog života bio običaj još kod starih Egipćana, Kineza i jevreja, piše enciklopedija Britanika.

Obožavanje drveća bilo je uobičajeno među paganskim Evropljanima i preživelo je njihovo preobraćanje u hrišćanstvo.

U skandinavskim zemljama nastavljeno je sa običajima ukrašavanja kuće i štala pred Novu godinu kako bi se uplašio đavo.

https://www.instagram.com/p/DSVXt-pDXrf/

U Veliku Britaniju stiglo je iz Nemačke i dalje se raširilo po čitavom svetu posebno tokom viktorijanskog doba - kraljica Viktorija vladala je od 1837. do 1901.

Ona i njen suprug princ Albert, rođen u Nemačkoj, bili su poznati kao veliki ljubitelji Božića, pisao je BBC.

Međutim, tradicija je počela još ranije.

Potekla je iz Nemačke, gde je princ Albert zapravo rođen, a u Englesku je uvedena za vreme vladavine kralja Džordža Trećeg.

Njegova supruga Šarlot je bila Nemica i veruje se da je ona ukrašavala dom za porodicu 1790-ih.

Ali su kraljica Viktorija i princ Albert proslavili kićenje jelke i doma pred praznike.

U početku su ljudi stavljali grančice na stolove, jer su bile manje i skromnije.

Kada je postalo moguće nabaviti veće jelke iz Norveške, Britanci su počeli da ih stavljaju na pod, sa poklonima ispod koji su se delili na Badnje veče.

Nije slučajno odabrano zimzeleno drveće, jer je jarko zeleno, sa mnogo iglica i usred zime.

Zanimljivo je da Norveška i danas šalje velike jelke u Veliku Britaniju.

Od 1947. svake godine na Trafalgar skveru u Londonu se svetiljkama ukrašava poklon drvo visoko oko 20 metara iz okoline Osla u znak zahvalnosti za pomoć Norveškoj tokom Drugog svetskog rata.

Mada danas kićenje jelke i doma pred praznike nema mnogo veze sa religijom, na vrh se obično stavlja zvezda ili anđeo.

Hrišćani veruju da su trojica mudraca sa istoka pratili zvezdu do pećine u kojoj se Isus rodio i gde su mu darovali zlato, smirnu i tamjan.

Pogledajte video o monasima sa Kosova koji oplemenjuju drevni miris tamjana

Prva jelka na prostoru današnje Srbije, o kojoj postoje pisani izvori, okićena je 1859. u Subotici, pisala je Politika.

Subotičanin Lajoš Velđi, osnivač jednog od prvih obdaništa u ovom gradu u tadašnjoj Austrougarskoj, okitio je mališanima veliko Božićno drvo kako bi proslavili rođenje malog Isusa.

Sva deca su dobijala poklone: u papirnoj kesi smokve i orahe, šećer u raznim oblicima, lutku obmotanu „sjajnim zlatom", što im je pričinjavalo veliku radost, piše na sajtu Grada Subotice.

„Tek posle Prvog svetskog rata kada se Srbija ujedinila sa Vojvodinom kod nas dolazi kićenje jelke.

„Jelka je posebno bila popularna u vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije kada su je svi domovi imali i svi smo se tome radovali“, kaže etnolog.

Decenijama se ovi običaji prepliću na Balkanu.

U nekim delovima Srbije se badnjak kiti poput jelke i stavlja na voćnjake ili štale, a simbolika je ista, čuva se do Malog Božića ili Nove godine (14. januara) kako bi nagovestio dolazak rodne godine i boljitka, dodaje Repedžić.

Za pravoslavne vernike badnjak je i simbol Hrista, njegovog ulaska u svet i njegove ljubavi.

„Badnjak je simbol novog života u nade. Ima još jedno tumačenje: badnjak je nagoveštaj Hristovog stradanja i njegovog krsta.

„Ime badnjak povezano je sa rečju bdeti, jer se na taj dan bdilo čekajući rođenje Gospoda Isusa Hrista“, piše na sajtu SPC.

• Novčić za sreću, dren za zdravlje - sve što treba da znate o božićnoj česnici
• Sedam neobičnih božićnih običaja
• Božić se slavio i pre Isusa - zavirite u hodnike istorije

Korinđanje, pijukanje... ali svuda boljitak i pokloni

Pokloni i radost su u srži Božićnih praznika.

Jedan od brojnih običaja koji se zadržao u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji je pijukanje.

Na Badnje veče, kada se u kuću unesu badnjak, slama i pšenica, darovi za decu se sakrivaju u slami.

Pre svečane, tradicionalno posne večere, deca prvo obilaze slamu pijučući kao pilići dok majka kokodače, a tek potom vade poklone i slatkiše.

U Banatu deca darove dobijaju od suseda, ali tek posle korinđanja.

Korinđaši uoči Božića po komšiluku pevaju pesmice, a domaćini izlaze iz kuća i nagrađuju ih.

Ovaj običaj se zadržao u Banatu i u mnogim delovima Srbije, ali sa različitim nazivima.

Negde su to koledari, u Sremu su vertepi koji predstavljaju mudrace koji su došli da se poklone Isusu.

„Za Božić u Homoljskim mestima ima koledara, koji pevaju pesme od kuće do kuće.

„Ranije su išli mladi momci i ukoliko ih neko ne bi darovao, oni bi šaljivom pesmom nagrdili domaćina“, kaže etnolog Aleksandar Repedžić.

U selima Laznica i Vukovac postoje slični običaji samo se zovu profakuc i starci.

„Pošto je Laznica vlaško selo, profakuc je vlaška reč za prepravljanje, tu mladići prave maske i u centru sela plaše meštane i devojke, napadajući ih i u šali simulurajući snošaj.

„Božićno maskiranje ima za cilj da otera zle duhove, zaštiti selo i donese plodnost“, dodaje etnolog koji je o njima radio i kratki film.

„Nažalost, ovi običaji nestaju, jer je sve manje ljudi u selima“, kaže Repedžić.

Pogledajte arhivski video: Proslava pravoslavnog Božića u izbegličkom kampu u Londonu 1950-ih

Kod nas u Valjevu se i dalje u mnogim kućama pijuče, a neko stavlja i novac u slamu.

Mi decenijama bratski podelimo slatkiše i uživamo u večeri i filmovima.

Ujutro na Božić dočekamo položajnika, jedemo obrednu pogaču - česnicu u kojoj se skriva srebrnjak i svinjsko pečenje.

Najlepšu grančicu badnjaka čuvamo cele godine, a jelku dok ne raskitimo, čak i plastičnu, i dalje gledam iz svih uglova.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Deda Mraz u Srbiji - od opaklije i praporaca do crvenog kaputa
• Sva lica Svetog Nikole: Između istorije i verovanja
• Ko je Krampus, zla verzija Deda Mraza
• Zemlja u kojoj godina traje 13 meseci
• Mamul - slatki kolačić koji povezuje hrišćane i muslimane
• Zašto se životinje žrtvuju u islamu, judaizmu, hrišćanstvu i hinduizmu