Prikupljanje potpisa kao novi vid borbe: Koji su efekti studentske akcije i da li smo bliže izborima?

Studenti u blokadi organizovali su akciju širom Srbije tokom koje su u više od 100 gradova i opština, na gotovo 500 štandova, prikupljali potpise građana za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Akcija je održana tokom celog dana, uz veliki odziv građana u brojnim sredinama, među kojima su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Čačak i Novi Pazar.

Studenti su saopštili da je interesovanje prevazišlo njihova očekivanja, da su na pojedinim lokacijama morali da štampaju dodatne listiće, kao i da su se građani odazivali i u manjim mestima i prigradskim naseljima. Objavili su da su u akciji 28. decembra skupili 393.045 potpisa.

Iako je izgledalo da je u pitanju jedan vid narodne inicijative, studentska akcija „Raspiši pobedu“ u suštini se razlikovala od formalne procedure.

Naime, narodna inicijativa podrazumeva da građani svojim potpisima pokreću zakonodavnu ili političku akciju, a potpisi moraju biti overeni i predati nadležnim organima ili vladi kako bi se inicijativa zvanično razmatrala.

Politikolog Nikola Parun ocenjuje za Insajder da studentska akcija prikupljanja potpisa održana u nedelju nema stvarnu političku težinu, već je prema njegovom mišljenju, poslužila za prikupljanje podataka koje će studenti moći da koriste u svom daljem političkom delovanju.

“U tom smislu to se ne može nazvati narodnom inicijativom jer ona zahteva overene potpise, potpisi neće biti predati institucijama, što su studenti i potvrdili. To su potpisi koji su ponuđeni ljudima, da se kao traže vanredni izbori, ali suštinski se radi o tome da se poklonici studenata zbliže povežu i da budu još kompaktnije skupljeni na jednom mestu”, kaže Parun.

On ovu akciju studenata naziva “belom laži”, ali smatra da je to jedan vrlo pametan potez jer će studenti tako lakše moći da dođu do ljudi i da ih organizuju za predizborne, izborne i postizborne aktivnosti.

"Izbori najverovatnije sledeće godine"

Što se datuma izbora tiče, Parun smatra da će, iako se čini da predsednik Srbije Aleksandar Vučić vrlo lako može sačekati redovne izbore, oni ipak biti održani 2026. godine.

“Bilo bi vrlo neobično da Aleksandar Vučić sačeka redovne izbore. Očekujem da će izbori biti održani naredne, 2026. godine, s obzirom na to da postoje kapitalni projekti koji bi do tada trebalo da budu završeni ili su pred završetkom”, kaže Parun.

Parun podseća na projekat EXPO, koji vidi kao Vučićev pokušaj jednog krovnog projekta vladavine, ali ističe da je on naišao na veliku odbojnost opozicione javnosti zbog svojih potencijalno koruptivnih elemenata.

Zbog toga, kako ocenjuje, ne veruje da će Vučić čekati redovne izbore, već smatra da je realno da se izbori održe pre kraja naredne godine.

“Politički je racionalno da se čeka najbolji trenutak za onoga ko raspisuje izbore, i mislim da trenutno nema razloga da to učini ranije, osim ako ne proceni da mu takav potez odgovara. Naravno, uvek treba imati u vidu da neke događaje prosto ne možemo predvideti, dovoljno je da se setimo šta se desilo 1. novembra 2024. godine”, kaže Parun.

Prema njegovom mišljenju u ovom trenutku izbori ne odgovarajju ni jendoj ni drugoj strani, jer kako kaže, ni jedna strana ne deluje kao da može da pobedi velikom razlikom.

“Naredni izbori moraće biti takvi da pobednik osvoji značajnu razliku, bez obzira ko to bude, jer inače neće biti postignuto ono što je ovom društvu preko potrebno, a to su politička katarza i smirenje”, navodi Parun.

Vlast pokazala da je imuna na pritisak

Programski direktor Centra za savremene politike Nikola Burazer smatra da je studentska akcija prikupljanja potpisa pre svega imala za cilj da pokaže građanima da protesti i dalje postoje, da studentski pokret ostaje aktivan i da igra ključnu ulogu u borbi protiv režima, pružajući ljudima priliku da ga podrže.

Međutim, veruje da ova akcije ne doprinosi približavanju datuma izbora, jer to, kako navodi, zavisi isključivo od vladajuće Srpske napredne stranke.

“To može zavisiti od raznih razloga, bilo zato što misle da im stanje stoji dobro, ili zato što se plaše da će imati još veće probleme u budućnosti, pa im je to manje zlo. U svakom slučaju, do SNS-a je odluka da li će biti vanrednih izbora ili neće”, kaže Burazer.

Pozitivni efekti ove akcije, prema Burazerovom mišljenju, mogu biti pritisak na vlast, jer skupljanje ptopisa doprinosi jačanju javnog poziva za vanrednim izborima, a može i da uplaši vlast, jer, kako navodi, Studentski pokret se na ovaj način predstavlja kao snažan protivnik koji treba da se ceni.

Ipak, dodaje da je negativna strana to što se vlast pokazala imunom na ovakvu vrstu pritiska.

“Da bi zbog legitimiteta i demokratske kredibilnosti ispunila zahteve građana, morali bi biti raspisani izbori, ali to prosto ne funkcioniše, vlast to ne interesuje, njima je isključivo stalo da ostanu na vlasti po svaku cenu. Svaka njihova kalkulacija je u svrhu toga”, naglašava Burazer.

"Rano je reći da li će izbora biti 2026. godine"

Burazer ističe da činjenica da studenti traže izbore, a vlast ih ne raspisuje, pokazuje ranjivost vlasti i pred njenim biračima i pred članovima stranke.

“Nije to isključivo pitanje koliko mogu odoleti političkom pritisku, nego koliko vlast trpi štetu što se kontinuirano pokazuje kao slaba, što utiče i na njenu izbornu snagu i motivaciju članova Srpske napredne stranke i drugih povezanih struktura”, navodi Burazer.

On navodi da, ukoliko SNS tako odluči, naredni izbori mogu biti tek 2027. godine. Po zakonskom roku, predsednički izbori biće održani na proleće te godine, dok bi parlamentarni trebalo da budu organizovani do kraja 2027.

On dodaje da se očekuje da vlast odluči da spoji predsedničke i parlamentarne izbore, bilo u aprilu 2027. ili eventualno ranije, tokom 2026. godine.

“Znači, čini se izvesno da će na proleće 2027. biti parlamentarni izbori. Da li će biti ranije, isključivo zavisi od toga da li vlast proceni da im to više odgovara ili ne. Ja potpuno odvajam njihovu kalkulaciju od narativa – oni govore ono što im odgovara, a ne nužno obećanja koja će se ostvariti. Da li će izbora biti 2026. mislim da je rano reći. U ovom trenutku vlasti odgovara da kaže da hoće, kako bi javnost bila primirena i stekao se utisak da nema potrebe za ubrzanjem procesa”, zaključuje Burazer.