Predizborna retorika i stare tenzije: Hrvatska ponovo u fokusu kampanje u Srbiji

U poslednjih nekoliko godina gotovo pred svake izbore u Srbiji rastu tenzije sa Hrvatskom kroz medije, političke izjave i diplomatske poteze. Tako je i u kampanji za lokalne izbore zakazane za 29. mart, piše Insajder.

Prvo je Hrvatska označena kao destinacija za putovanje samo u slučaju krajnje potrebe, zatim je Toni Cetinski otkazao koncert u novosadskom SPENS-u, da bi srpska kupovina kineskih balističkih raketa dodatno podigla tenzije. Osim toga, vlast od početka studentskih protesta tvrdi da ima dokaze o hrvatskoj umešanosti u kako kažu, organizaciji obojene revolucije u Srbiji.

“Naravno da je njihov strateški interes, to oni utvrđuju, dovoljno su mudri i pametni da ukoliko žele da sačuvaju dominaciju na Balkanu da Srbija ne sme da snaži i jača. I zato im nije potreban Vučić, zato su im potrebni ovi slabići koji će da im se klanjaju do zemlje i ovi koji nikada neće da zaštite Srbiju”, istakao je tokom posete Smederevskoj Palanci predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tako ni lokalni izbori 2024. nisu prošli bez podizanja tenzija s Hrvatskom kroz tvrdnje da Zagreb podržava opoziciju, jer žele slabu Srbiju, ali i kroz stalno otvaranje tema iz prošlosti, poput Jasenovca i Oluje.

“Zašto to i dalje uspeva biti tema na izborima pa, mislim, verovatno zbog toga što još uvek postoje ljudi kojih se to tiče. Dakle, biologija još uvek nije odradila svoje. Još uvek postoje ljudi koji su bili učesnici rata, koji su žrtve rata, u čijim porodicama postoje žrtve i dok god postoje takve porodice i takvi pojedinci, a mnogi od njih su jednostavno nisu se uspeli snaći niti nakon rata, onda su oni publika kod koje zapaljive reči ili pronalaženje krivca u drugom uvek uspevaju”, smatra istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu Hrvoje Klasić.

Retorika nije uvek zapaljiva, nekada predstavlja pokušaj šale, kao u kampanji za parlamentarne izbore u Srbiji 2022. godine, na početku rata u Ukrajini, a nakon incidenta sa padom drona iz Ukrajine u Zagrebu.

“Mi oborili nevidljivog, a ovi Hrvati ne mogu ni ovaj dron da obore. Oni nisu ni za dron spremni, a kamoli za dom”, rekao je tadašnji predsednik Skupštine Srbije i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačića.

Osim na nivou retorike, bilo je i diplomatskih skandala. U novembru 2023. Srbija je proglasila za personu non grata diplomatu Hrvoja Šnajdera, uz obrazloženje da je prekršio diplomatske norme, ali bez iznošenja dokaza za te tvrdnje. S druge strane, hrvatska vlast odbacila je optužbe za špijunažu i uzvratila proterivanjem diplomate Petra Novakovića, ali i ukazala na to da je sve započeo Beograd zbog izbora u Srbiji.

“Očito političari, oni koji nemaju šta ponuditi vezano za budućnost, se vraćaju uvek u prošlost i onda imamo ovakve situacije da se pokazuju mišići time što se protera neko ili što se neko stavi na neku listu. Ali to je u stvari potpuno beznačajno i to nema nikakvog uporišta u realnosti. Svake godine, dakle, 20-30 hiljada Srba radi po kafićima, hotelima, restoranima, svuda, dakle, vozi taksije po Hrvatskoj i drago mi je što je to tako i u principu sve manje i manje ima nekih incidentnih situacija”, navodi Klasić.

U Hrvatskoj se takođe povremeno podižu tenzije prema Srbima uoči izbora, ali to nije ni približno toliko često niti intenzivno kao u Srbiji. Ključna razlika je u tome što se takve teme u Hrvatskoj retko otvaraju tokom lokalnih izbora, osim u specifičnim sredinama poput Vukovara. Narativ o ugroženosti Hrvata uglavnom potencira manji deo političke scene, pre svega Domovinski pokret, dok HDZ češće reaguje na poteze koji dolaze iz Beograda, nego što sam inicira podele.