Izlazne ankete posle izbora na Kosovu: Samoopredeljenje osvojilo najviše glasova

Birališta na Kosovu su se zatvorila u 19 časova.

Ponovo su se održali parlamentarni izbori, ali vanredni, jer vladajuća stranka Samoopredeljenje, Aljbina Kurtija, premijera u tehničkom mandatu, nije uspela da obezbedi većinu uprkos najvećem broju osvojenih glasova u februaru.

Prema izlaznim anketama agencije Pipos najviše glasova na vanrednim parlamentarnim izborima, danas na Kosovu. osvojilo je Samoopredeljenje - 44.1 odsto.

Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova sa 23.9 odsto odsto glasova, dok je na trećem Demokratski savez Kosova sa 16.1 odsto glasova.

Četvrta je Alijansa za budućnost Kosova sa 5.8 odsto glasova dok je na petom mestu Socijaldemokratska inicijativa Kosova sa 1.1 odsto glasova.

Ostale stranke su zajedno dobile devet odsto gasova, navodi se u izaznim anketama koje su večeras predstavljene na televiziji Klan Kosova.

Prema ovim rezultatima izborni prag od pet odsto su prošle sve velike partije Albanaca, sem Socijaldemokratske incijative.

Centralna izborna komisija Kosova (CIK) je danas na veb stranici objavila danas je do 18 časova na vanrednim parlamentarnim izborima glasalo 770.751 glasača, odnosno 38.55 odsto.

U opštinama na severu Kosova do sada je najveća izlaznosti na današnjim izborima, koja se kreće od Zvečana 53,25 odsto, Severna Mitrovica i Zubin Potok 50.54 odsto i Leposavić 51.16 odsto.

U trci za 120 mesta poslanika, 100 iz redova Albanaca, 10 iz redova Srba i 10 iz drugih manjinskih zajednica koje živa na Kosovu, učestvovala su 24 politička subjekta, od toga 18 stranaka, tri koalicije, dve građanske inicijative i jedan nezavisan kandidat. Ukupno 1.180 kandidata za takmičilo se za poslaničko mesto.

Pravo glasanja na ovim izborima imalo je 2.076.290 registrovanih birača, od toga 1.999.205 birača koji glasaju na biračkim mestima na Kosovu i 77.085 koji su registrovani za glasanje poštom van Kosova, iz dijaspore.

Na glasačkom listiću su samo tri političke opcije srpskih predstavnika.

Izbori su se održali u polarizovanoj atmosferi praćenoj višemesečnom političkom krizom.

Kosovo rizikuje da izgubi pristup međunarodnim kreditima u vrednosti većoj od milijardu dolara ukoliko ne bude formirana nova administracija.

Takođe je bilo suočeno sa sankcijama Evropske unije zbog tretmana srpske manjine na severu, iako se očekuje da one budu ukinute.

Dve druge glavne stranke – Demokratska partija Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (DSK) – optužile su Kurtija za korupciju zbog obećanja o davanju pomoći penzionerima i porodicama sa malom decom.

Skoro 18 godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Kosovo ponovo glasa: Između nade, razočaranja i neizvesnosti
• Severna Mitrovica posle izbora: Život između čekića i nakovnja
• Kako nisam ušla na Kosovo da izveštavam o izborima