Kako posmatranje ptica utiče na mentalno zdravlje

Tokom studentskih dana, cimerka i ja smo izlazile na terasu i semenke i mrvice hleba ostavljale vrapcima i golubovima.

Bilo je nečeg prijatnog u tišini koju prekidaju samo brzi pokreti ptica, a uglavnom bih se posle toga osećala bolje.

Studija objavljena u časopisu Scientific Reports pokazuje da nisam jedina.

Samo posmatranje ili slušanje ptica može da poboljša mentalno zdravlje, piše u ovom istraživanju.

Šetnje prirodom u kojoj ljudi sreću veliki broj ptica umanjuju mogućnost depresije, anksioznosti i druge negativne uticaje stresa, pokazuje studija časopisa BioScience.

„U savremenom životu, prepunom obaveza i stalnih stimulacija, jedan od najjednostavnijih načina da uspostavimo mir jeste kroz posmatranje ptica", objašnjava psihijatar Nenad Rudić za BBC na srpskom.

„Kada zastanemo i obratimo pažnju na zvukove i ponašanje ptica otvaramo prostor za nešto što nadilazi svakodnevicu i tako se povezujemo sa prirodom, sa sadašnjim trenutkom i sobom", dodaje on.

U Srbiji je do sada zabeleženo ukupno oko 350 vrsta ptica, a čak 123 vrste suočava se sa rizikom od iščezavanja.

Mir u brzom svetu

U vremenu plavih ekrana, neprekidnih notifikacija i gužvi koje počinju čim izađemo na ulicu, pažnja nam je često rasuta.

U takvom okruženju, emocionalni umor je stalno prisutan, kaže Rudić.

„Posmatranje i hranjenje ptica prirodno izaziva oduševljenje zbog raznovrsnosti i živosti njihovih pokreta i boja.

„Takvi trenuci pomažu nam da se povežemo sa prirodom, uživamo u prisutnosti, često zaboravimo i vreme i svakodnevne brige", ukazuje psihijatar Rudić.

A da li su ptice svesne da ih posmatramo?

„Verovatno", kaže Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Ptice su, od svih životinja, najvidljivije u našem svakodnevnom okruženju i zbog toga lako postaju most između ljudi i prirodnog sveta", dodaje.

• Kako veštačka svetlost gradova utiče na ptice
• Svetski dan lasta: Simboli radosti i sreće vraćaju se u Srbiju
• Jeziv pomor ptica na severu Srbije

One su tokom evolucije „razvile čitav niz ponašanja i signala, između ostalog i da bi međusobno komunicirale, privlačile pažnju i pronašle partnera, ali su istovremeno veoma svesne okruženja u kome se nalaze."

To je posebno izraženo u područjima gde se ptice love.

„Na primer, u dolini reke Jasenice (u srcu Šumadije), koja je i lovno područje, ptice su znatno plašljivije.

„Čim se čovek pojavi, one se postepeno povlače, naročito vrste koje su često na meti lova, poput pataka. One vrlo jasno prepoznaju ljudsko prisustvo kao potencijalnu pretnju", dodaje Stojiljković.

Čime je najbolje hraniti ptice?

Jedna od najčešćih grešaka je što ljudi pticama daju hleb, ostatke ručka i drugu termički obrađenu hranu, kaže Stojiljković.

„Hleb sadrži so, aditive i industrijski je obrađen, zbog čega je štetan za zdravlje ptica.

„Umesto toga, pticama treba nuditi sirovo, neposoljeno zrnevlje, suncokret (ljušten ili neljušten), ovas, lomljeni kukuruz, lomljenu pšenicu, proso, kao i kikiriki bez soli", dodaje on.

Dobar izbor su i takozvane „masne kugle” koje se mogu kupiti ili napraviti kod kuće.

„Prave se tako što se zrnevlje pomeša sa neposoljenom mašću ili lojem.

„Kada se smesa stegne, kugle se mogu okačiti na drveće ili hranilice", dodaje Stojiljković.

Pored hrane, važno je obezbediti i vodu.

„Dobro je ostaviti plitku posudu sa svežom vodom, jer ptice moraju da piju, a neke će se čak i kupati i tokom zime", kaže on.

Važan je i kontinuitet u ostavljanju hrane.

„U periodima jakih hladnoća prekid u prihranjivanju može biti posebno opasan, jer se ptice naviknu da to mesto doživljavaju kao stabilan izvor hrane, ako ona izostane, to može da dovede do iscrpljivanja, pa i uginuća", zaključuje Stojiljković.

Pogledajte: Spektakl na nebu - ptice selice napravile 'talas'

Od krivolova do petardi - koji su problemi ptica u Srbiji?

Sneg, mraz i hladno vreme nisu jedini period godine kad su ptice ugrožene, kaže Stojiljković.

„Većina vrsta koje su ugrožene - ugrožene su tokom cele godine.

„Zima sama po sebi nije neprirodan ili izuzetno težak period za ptice, jer su one evolutivno prilagođene sezonskim promenama".

Međutim, zima može postati dodatno otežavajući faktor kada se udruži sa drugim pritiscima koje je stvorio čovek.

„U gradovima je to nedostatak zelenih površina i način na koji se one održavaju - parkovi sa malo rastinja, bez žbunja i prirodnih slojeva u kojima ptice mogu da se okupljaju, hrane i zaklone.

„Kod vrsta poput vrabaca, upravo taj gubitak staništa, u kombinaciji sa hladnim periodom, može značajno da oteža opstanak", dodaje.

Pored toga, značajan problem predstavlja i svetlosno zagađenje.

Svetlosno zagađenje je prekomerna, nepravilno usmerena ili nepotrebna veštačka svetlost koja remeti prirodni mrak.

Veštačko osvetljenje noću menja ponašanje, migraciju i preživljavanje mnogih ptičijih vrsta širom sveta, pokazuju istraživanja.

Javlja se kada osvetljenje ulica, reklama, zgrada, automobila, kao i veliki svetlosni snopovi sa diskoteka ili turističkih atrakcija narušavaju prirodni ciklus dana i noći i utiče na životnu sredinu, ljudsko zdravlje i energetsku efikasnost.

„Svetlost utiče na sva tri mehanizma kojim se ptice orijentišu - praćenje kretanja Sunca, zvezda i magnetnog polja zemlje.

„Posledice toga su dezorijentisanost kod određenih vrsta, a samim tim i mogućnost usmerenog kretanja, pa uginu zbog udaranja u zgrade i ostale objekte" rekao je ranije Dimitrije Radišić sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu za BBC na srpskom.

Tu su i drugi oblici zagađenja - vazduha i buke.

„Vatromet i ostala pirotehnika izuzetno su stresni i mogu imati pogubne posledice po ptice u gradovima.

„Ako problem posmatramo šire, na nivou cele Srbije, ključni izazovi za ptice su gubitak staništa, trovanje ptica otrovima, ilegalno hvatanje i krivolov", dodaje Stojiljković.

Čuvajući ptice, štitimo prirodu, ali i sami sebe, pisao je ranije BBC.

Zvuci prirode mogu pomoći mentalnom zdravlju ljudi, pokazali su podaci prikupljeni za istraživanje od više od 7.500 ljudi u okviru BBC serije Forest 404.

„Priroda nam omogućava da imamo živopisnija sećanja i da svesnije živimo", zaključuje psihijatar Rudić.

Pogledajte video: Kako je ribar Moca spasio orlove belorepane na Tisi

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Hotel za vrapce u Kikindi čeka prve posetioce
• Šta dživdžan u Beogradu zbori na Svetski dan vrabaca
• Šta ubija podgoričke vrapce
• Mogu li ptice da poprave što su ljudi pokvarili
• Da li su ugrožene ptice na vojvođanskim njivama
• Otkud majstorica noćnog lova, sova utina u Kikindi