Tijana Bošković: Šefica na odbojkaškom terenu koja se 'jednom rađa'

„Konačno", izgovara Tijana Bošković, najbolja srpska odbojkašica i, prema mišljenju mnogih, jedna od najvećih igračica u istoriji ovog sporta, sa medaljom osvajačice Lige šampiona oko vrata.

Više izgleda umorno nego srećno posle finala između njenog Vakifbanka i, bivšeg tima, Ezačibašija, koji je rešila sa 33 poena i onim odlučujućim - za titulu.

Pa dobro, za nju je to još jedan dan u kancelariji, pomislio bi svaki laik, jer i takvi znaju da je srpska reprezentativka odavno porušila mnoge rekorde i osvojila brojne medalje i trofeje.

Bila je prvakinja Srbije sa Partizanom, osvajačica više od 10 medalja sa reprezentacijom, dvostruka šampionka Evrope i sveta, srebrna i bronzana olimpijka, ali posle decenije igranja za Ezačibaši, jedan od najboljih turskih i evropskih timova, klupski trofeji su izostajali.

Prethodnog leta je prešla u Vakifbank, najvećeg rivala Ezačibašija, i jedan od najboljih klubova Evrope i Turske, koji sa klupe vodi bivši selektor Srbije Đovani Gvideti, a to je bila dobitna kombinacija.

Bošković je u aprilu postala prvakinja Turske i Evrope, a samo nekoliko nedelja kasnije popela se i na krov Evrope uz titulu najkorisnije igračice Lige šampiona.

„Osećam olakšanje posle toliko godina... Bila sam strpljiva i konačno sam uradila ono što sam želela pre mnogo godina", rekla je Bošković posle finala Lige šampiona.

Tijana je jedna od sportista za koje vam se čini da su oduvek tu, poput fudbalera Lionela Mesija ili košarkaša Lebrona Džejmsa, jer je vrlo mlada postala jedna od najboljih na svetu i tako je već duže od decenije, iako ima tek 29 godina.

Profesionalka je postala 2011. sa 14 godina dolaskom u Partizan, a 2014. je sa 17 godina debitovala za seniorsku reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu u Italiji.

Tada je Suzana Ćebić, dugogodišnji libero srpske selekcije, prvi put zaigrala sa Tijanom, koju za BBC na srpskom opisuje kao „igračicu koja se jednom rađa".

Bošković je bila na početku karijere, ali na terenu nije tako izgledalo, kaže Ćebić.

„Igrala je kao da je ko zna koliko godina već u seniorskoj reprezenataciji, zrelo je donosila odluke, kao da je 10 godina starija, i videlo se odmah da je to vanserijski talanat", priseća se Suzana.

Nije bila jedina koja je Tijani predviđala veliku karijeru.

„Videlo se da će biti jedna od najboljih igračica na svetu, svako je prepoznao to 'nešto' u njoj, odskakala je, ali ispostaviće se da je postala definitivno najbolja", objašnjava Ćebić.

• Zoran Terzić - umetnost trajanja sa medaljama oko vrata
• Generacija koja traje 26 godina - tvorci mita o plavoj četi
• Odbojkašice Srbije odbranile svetski tron: Kao brzi voz protiv Brazila u finalu

Čudo od deteta

Iako je u rodnoj Bileći prvo trenirala karate i fudbal, levoruka Tijana ubrzo je prešla na odbojku uz tri godine stariju sestru Dajanu.

Njena sestra Dajana danas nastupa za Bosni u Hercegovinu, Tijana je u mlađim kategorijama takođe nastupala za tu selekciju, a obe su još kao devojčice imale ponudu Turske da dobiju pasoš i zaigraju za tu reprezentaciju, ispričao je Injihov otac Ljupko za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Tijana je ipak odabrala Srbiju, čiji će seniorski dres obući već sa 17 godina i odmah na prvom turniru, Svetskom prvenstvu 2014, bila je najbolji poenter reprezentacije.

Imala je samo 20 kada je Srbiju kao najkorisnija igračica Evropskog prvenstva dovela do zlata, a godinu dana kasnije nacionalni tim postaje prvak sveta, dok je Bošković ponovo bila najbolja na turniru.

Već po dolasku u reprezentaciju nije se ponašala kao mlada, neiskusna igračica, kaže Suzana Ćebić.

„Kada ste mladi, želite da samo što jače udarate loptu, da se na taj način dokazujete, ali ona je tačno znala u kom trenutku i koliko jako treba da udari, a kad treba da 'skuva'", dodaje.

Ko je Tijana Bošković?

• Rođena je 8. marta 1997. u Trebinju, u Bosni i Hercegovini, a odrasla u obližnjoj Bileći;
• Karijeru je započela u lokalnom klubu Hercegovac, 2011. prešla je u Vizuru Partizan iz Beograda, gde je igrala do 2015, kada odlazi u turski Ezačibaši i zadržava se do 2025, kada prelazi u redove Vakifbanka;
• Bila je juniorska prvakinja Evrope 2014. i najbolja igračica tog turnira, a iste godine debitovala je za seniorsku selekciju;
• Osvojila je 11 medalja na najvećim takmičenjima sa Srbijom, dva puta je osvojila evropska i svetska prvenstva, uz bronzu i srebro sa Olimpijskih igara;
• Uz brojna druga individualna priznanja, bila je po dva puta najbolja igračica evropskih i svetskih prvenstava, kao i najbolji korektor Olimpijskih igara;
• Sa klubovima je osvajala sve velike trofeje: Ligu šampiona, CEV kup (drugi kontinentalni trofej po snazi), Svetsko klupsko prvenstvo, šampionate Srbije i Turske, kao i nacionalne kupove u tim zemljama.

Svetska zvezda

Posle početnog uzleta, kada je već postala jedna od najboljih na svetu, Bošković nije imala krize u individualnim i timskim rezultatima.

Sa reprezentacijom je u proseku gotovo svake godine osvajala neku medalju, a od prelaska u turski Ezačibaši 2015. konstantno je u vrhu klupske odbojke u Evropi.

Bošković je već duže od deceniju i jedna od najbolje plaćenih odbojkašica planete, a odbojka je jedan od retkih sportova u kojem su ugovori koje potpisuju žene i muškarci u najboljim klubovima približni.

Konstantnost je jedan od njenih najvećih kvaliteta, smatra Suzana Ćebić, koja je dve godine delila svlačionicu sa Tijanom.

„Na svakom takmičenju kada je bilo potrebno da bude tu, davala je maksimum, vukla je sopstvene ekipe uvek koliko god je mogla, nekad i preko granica", opisuje odbojkašica.

„Imamo sreću da igra za našu reprezentaciju i da gledamo ovakvu igračicu, koja je svake godine je osvajala neku medalju, što nije nimalo lako.

„To pokazuje da je stalno imala uzlaznu putanju ili da je dostigla maksimum, ali se na njemu zadržala, nije padala", dodaje Ćebić.

Pored fizičkih predispozicija, visine (195 centimetara), dugih ruku, skočnosti i talenta za odbojku, bivši i sadašnji saigrači i treneri o njoj često govore i kao o velikoj radnici.

To je pomenuo i njen trener Đovani Gvideti, koji je VakifBanku doneo sedmu titulu prvaka Evrope, a Tijani prvu.

„Šefica", kako je nadimak Bošković u svetu odbojke, prva dolazi na trening, a poslednja odlazi, kazao je Italijan posle uspeha.

I Ćebić je smatra „pravim uzorom za sve sportiste".

„Veliki je radnik i još veći profesionalac. Nije dovoljan samo talenat da se postane ovo što je ona postala", zaključuje.

Zbog trajanja na vrhu i svih individualnih priznanja, čini se gotovo nemogućim da do sada nije osvojila Ligu šampiona sa Ezačibašijem, smatra Ćebić.

Sa tim timom dva puta je osvojila CEV kup, drugo po snazi evropsko klupsko takmičenje, bila je dva puta treća u Ligi šampiona, a jednom je izgubila finale.

„Toliko sebe je dala Ezačibašiju, ali nažalost nije uspela da osvoji titulu i Ligu šampiona, ali sada je to uspela sa Vakifbankom i zaokružila klupsku priču posle 11 godina u Turskoj.

„Zaslužila je to, ovo je njeno vreme za trofeje", kaže Ćebić.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]