Privreda i građani zbog kredita stavili pod hipoteku više od 223.500 nepokretnosti vredne - 70 milijardi evra

Kada građani podižu stambeni kredit u banci, u najvećem broju slučajeva pod hipoteku se stavlja upravo stan ili kuća koji se kupuju iz kredita. Ali, garancija za otplatu može da bude i neka druga nepokretnost, poput roditeljske kuće ili drugog stana koju dužnik već ima u vlasništvu, piše N1.

Kada je reč o privrednicima, oni pod hipoteku stavljaju nepokretnosti i za druge vrste kredita - investicione, one za likvidnost, obrtna sredstva.

Ukupna vrednost svih tih nepokretnosti stavljenih pod hipoteku, kojih je trenutno 223.593, iznosi prema oceni procenitelja - gotovo 70 milijardi evra.

U Bazu nepokretnosti, koju je Narodna banka Srbije formirala u oktobru 2015. godine kada je počelo izveštavanje banaka, a zaključno s podacima dostavljenim do 20. marta 2025, uneti su podaci o 223.593 nepokretnosti, čija je procenjena vrednost 8.208,6 milijardi dinara, što iznosi pomenutih 70 milijardi evra.

U Bazi nepokretnosti ne nalaze se informacije o nepokretnostima koje su predmet kupovine iz stambenog kredita - već podaci o nepokretnostima koje su date kao obezbeđenje za taj kredit, pojašnjavaju u NBS.

Reč je o bazi podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i kreditima obezbeđenim hipotekom.

“U Bazi nepokretnosti nalaze se podaci o nepokretnostima koje predstavljaju sredstvo obezbeđenja kredita odobrenih od strane banaka, pri čemu pomenute nepokretnosti obuhvataju kako stambene, tako i komercijalne nepokretnosti. Reč je nepokretnostima koje su date kao sredstvo obezbeđenja različitih vrsta kredita odobrenih i privredi i stanovništvu - ne isključivo stambenih kredita, već i investicionih, kredita odobrenih za likvidnost i obrtna sredstva i dr, pri čemu pomenute nepokretnosti ne moraju nužno biti predmet kupoprodajnih transakcija koje su finansirane iz kredita”, objašnjavaju za portal N1 u NBS.

Baza nepokretnosti ne sadrži podatke o nekretninama čija kupovina nije finansirana iz kredita.

“Treba imati u vidu i da je u pomenutoj Bazi nepokretnosti fokus na procenjenim vrednostima nekretnina, odnosno na vrednostima koje daju ovlašćeni procenitelji za hipotekarne kredite, a ne na kupoprodajnim vrednostima nepokretnosti. S tim u vezi, prilikom obračuna prosečne vrednosti nepokretnosti iz Baze nepokretnosti, treba imati u vidu i dodatne podatke navedene u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2024. godini, prema kojima se od ukupne procenjene vrednosti svih nepokretnosti iz Baze nepokretnosti koja je iznosila 8.208,6 milijardi dinara, 80,8 odsto vrednosti odnosi na komercijalne nepokretnosti, dok se preostali deo odnosi na stambene nepokretnosti (koje čine 75,3 odsto ukupnog broja nepokretnosti unetih u Bazu nepokretnosti - 223.593)”, navodi NBS.

To znači da bi prosečna procenjena vrednost stambenih nepokretnosti iz Baze nepokretnosti bila značajno niža od vrednosti koja se dobija prostim deljenjem ukupne procenjene vrednosti sa ukupnim brojem nepokretnosti.

Više na LINKU.