Poljoprivredni otpad za nekoga izgubljena dobit, a nekome šansa

Jedna od zapaženih tema bila je “Otpad u poljoprivredi i reciklaža.”Veliki problem predstavljaju goriva, maziva, ulja i iskorišćeni plastični i metalni delovi u poljoprivredi koji završavaju često u vodotokovima i zemljištu.

Na temu otpada u poljoprivredi i reciklaže predavanje je održao dr Vladan Đulaković, direktor ogranka Primenjenih inženjerskih nauka Požarevac, Akademije tehničkih strukovnih studija Beograd. Po njegovim rečima najveći problem predstavljaju goriva, maziva, korišćeni antifriz, ulja i iskorišćeni plastični i metalni delovi u poljoprivredi.

„Posebno veliki problem pri odlaganju nastaje kod potrošenih pneumatika, akumulatora i prečistača.otpadne vode od održavanja mehanizacije i ostalo. Određene otpadne materije spadaju i u opasne materije. Ukoliko takve materije i njihovi nusprodukti dospeju u zemljište, vodu i vazduh, one predstavljaju potencijalnu opasnost po čoveka i njegovo okruženje. Rezultat zagadenja je poremećaj životne sredine lokalne flore i faune koji se i ne mora odmah ispoljiti, all dejstvo može trajati veoma dugo, pa i godinama u slučaju nekih supstanci.“ – navodi Đulaković.

Činjenice: Litar ulja dovoljan da zagadi milion litara vode potencijalno upotrebljive za piće

Najveći deo otpadnih ulja klasifikuje kao potencijalno opasan otpad pošto ima štetan uticaj na ljude i okolinu. Prisustvo otpadnih ulja u rekama, jezerima i potocima ugrožava živi svet u tim sredinama.

U prilog tome u literaturi se često navodi da je  1 litar ulja dovoljan da zagadi milion litara vode potencijalno upotrebljive za piće uzrokujući probleme sa ukusom i mirisom.

• da je količina ulja od 50 do 100 ppm u litri vode dovoljna da ugrozi procese tretmana voda,
• da je 4,5 litra ulja dovoljno da prekrije površinu vode veličine fudbalskog igrališta i
• da veće količine otpadnog ulja daju gladak izgled površine vode i uništavaju živi svet u njoj.

Pneumatici od poljoprivredne mehanizacije predstavljaju takođe veliki problem jer najveća količina pneumatika pripada teškim vanputnim vozilima poljoprivredne mehanizacije. Kako je udeo pneumatika prečnika preko 20″ veći od 50%, to dodatno otežava skladištenje i transport ove vrste otpada.

Reciklažom poljoprivrednog otpada do novih vrednosti

 Đulaković navodi da je  najbitnije je da se vodi računa o tome gde se odlažu ulja i maziva, jer za to treba da postoje posebni sudovi i da se predaju na reciklažu.

Reciklažom poljoprivrednog otpada do novih vrednosti

 U Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se  bave sakupljanjem i reciklažom otpada, a  2009. godine bilo ih je 200.

 Sagledavajući mogućnosti i sadašnje stanje deponovanja određenih vrsta materija, staro gvožđe i čelik, obojeni i laki metali i akumulatori spadaju u najtraženije sekundarne sirovine, te se za njih može reći da se na teritoriji AP  Vojvodine recikliraju gotovo u celini.  Kritičan otpad u oblasti održavanja i eksploatacije poljoprivredne mehanizacije predstavljaju korišćena ulja i pneumatici, iz razloga količina, njihovih karakteristike u smislu uticaja na okolinu i uslova deponovanja.

„ Reciklaža se može vršiti spaljivanjem u određenim gorionicima ili rerafinacijom ulja, koja će moći kasnije ponovo da se koriste u proizvodnji. Interesantno je da postotak reciklaže kod antifriza može da ide do 90 odsto, a za to su potrebni određeni filteri i reaktori koji će izvršiti mešanje sa dodacima i omogućiti da se dobije kvalitetan proizvod a dosta jeftiniji jer je već bio u upotrebi. Reciklažom poljoprivrednog otpada možemo doći do novih vrednosti. Otpad je za  nekoga izgubljena dobit a nekome šanša. “ – kaže Đulaković.

Mere zaštite i učešće države uz subvencije i edukaciju poljoprivrednih proizvođača

Mere zaštite, ukratko, podrazumevaju smanjenje upotrebe zagađujućih materija u poljoprivredi, dobro organizovanje deponija, zasađivanje biljaka koje su u stanju da upijaju zagađujuće materije, pa i otrovne kao i druge akcije koje imaju za cilj očuvanje zemljišta.

On navodi da je neophodno da država uzme učešće kroz određene subvencije, da podrži edukaciju poljoprivrednih proizvođača i na kraju ukoliko se to ne ispoštuje izvrši određeno sankcionisanje.

„Za sve ovo je potrebna dobra volja države, koja u našem slučaju još uvek nije spremna na takve poduhvate pa poljoprivredni otpad završava na komunalnim deponijama.Time bi se otpad u poljoprivredi značajno smanjio, a samim tim smanjilo bi se i zagađenje životne sredine“ ističe dr Vladan Đulaković.

Škola traje tri dana, od 22. do 24. decembra, a predavanja se održavaju u prostorijama Službe.U okviru zimske škole predstavlja se veliki broj renomiranih profesora, agronoma, predstavnika semenskih i hemijskih kuća kao i predstavnika osiguranja.