Nasilje obesmišljava ODIHR preporuke: Izbori pokazali da Srbija ima veće probleme od izbornih uslova

Ocena dela udruženja koja prate izborni proces u Srbiji glasi da izbori u tri lokalne samouprave ne mogu da se smatraju ni fer, ni slobodnim.

Ovakvu kovanicu iskoristio je Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA u obraćanju na sednici Specijalnog odbora „Štit demokratije“ i Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu.

„Ono što se prošle nedelje dogodilo u tri opštine ne može se nazvati izborima. Posmatračka misija Crte bila je primorana da se povuče iz jedne opštine nakon što su dve mlade posmatračice fizički i verbalno napali kriminalci povezani s režimom. Policija, udaljena tek nekoliko metara, nije reagovala. To je treći put da je Crta morala da prekine misiju zbog ugrožene bezbednosti posmatrača. Nije ovde više reč o neregularnostima. Na delu je kriminalizacija izbornog procesa. Umesto demokratske utakmice, izbori donose organizovano nasilje i demonstraciju moći onih koji su iznad zakona“, kazao je Nedeljkov apelujući na evroposlanike da su „Srbiji hitno potrebni principijelni saveznici, posvećeni odbrani demokratije“.

U sličnom tonu oglasio se i Nacionalni konvent o EU, grupa organizacija civilnog društva koja analizira proces evrointegracija Srbije. Oni su istakli da izbori od 30. novembra ne mogu biti smatrani ni slobodnim, ni fer, jer su bezbednost učešća građana i sloboda njihovog opredeljenja bili ozbiljno ugroženi.

„Tokom izbornog dana zabeleženi su nasilje, zastrašivanje i organizovano ometanje izbora, uz više slučajeva u kojima prisutna policija nije reagovala. Istovremeno, prisustvo specijalnih jedinica u punoj opremi je dodatno stvaralo atmosferu straha i moglo je uticati na odluke birača. Ističemo da policija nije obavestila javno tužilaštvo o incidentima kojima je prisustvovala, a koji imaju elemente krivičnog dela, iako je na to zakonom obavezna. Usled toga je tužilac, tek nakon informacija iz medija, morao samoinicijativno da preduzme predistražne radnje, što potvrđuje da je institucionalna koordinacija između policije i tužilaštva faktički prekinuta“, naveli su iz Nacionalnog konventa.

Ni najbolji zakoni ne pomažu ako policija ne reaguje

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa za Insajder ističe da su u EU veoma zaniteresovani za stanje izbornih uslova u Srbiji.

„Sve aktivnosti koje su vezane za unapređenje institucionalnog okvira se nalaze u Reformskoj agendi. U EU se interesuju da li je moguće u nekom inkluzivnom dijalogu raditi na unapređenju izbornih uslova. Ali naš stav je da prvo moramo da osiguramo primenu postojećih propisa i onoga što nema veze sa tim tehničkim stvarima“, kaže Selaković.

Ona dodaje da u aktuelnim okolnostima ispunjenje jedne ili više ODIHR preporuka ne bi bitnije promenilo stanje.

„Ovo više nema veze sa izbornim zakonima kao takvim, ovde govorimo o potpunom slomu vladavine prava, nepostojanju principa podele vlasti, o integritetu policije i pravosuđa. To uopšte nije predmet izbornih zakona, tehničkih uslova i ODIHR preporuka. Možemo mi da menjamo još 50 zakona i da usvojimo najbolje zakone na svetu. Međutim, ako mi imamo problem reakcije tužilaštva i policije, to obesmišljava čitavu tu priču“, ističe Selaković napominjući da je jako bitno da se poveća međunarodno prisustvo na budućim izborima u Srbiji.

O incidentima tokom biračkog dana oglasila se i Evropska unija, saopštivši da očekuju „brzu i transparentnu istragu“ svih događaja i incidenata.

"Očekujemo brzu i transparentnu istragu nadležnih državnih organa povodom izveštaja o incidentima i nepravilnostima, uključujući i prijave nasilja i zastrašivanja nezavisnih posmatrača", rečeno je iz EU za Radio Slobodna Evropa uz dodatak da su pomno pratili događaje.

Iako se o integritetu izbornog procesa u Srbiji govori već godinama, tek je od poslednjih parlamentarnih izbora ta priča podignuta na viši novi zahvaljujući izveštaju ODIHR-a.

Jedini opipljiv napredak u ispunjavanju ODIHR preporuka napravljen je nedavno usvajanjem izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Onda su, međutim, usledili lokalni izbori koji su pokazali da se napredak na papiru ne preslikava i na terenu.

Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju navodi za Insajder da kvalitet izbornih uslova u Srbiji ne zavisi ni od zakona, ni od pritiska spoljnih aktera, kao ni od domaćih institucija.

„Oni zavise isključivo od nivoa straha vladajuće stranke. U ranijim situacijama kada su bili relaksirani, kada su znali da je opozicija slaba i razjedinjena, i da sigurno pobeđuju, izborni uslovi su bili nešto bolji. I dalje to nije bilo sjajno, ali barem niko nije otvoreno tukao ljude po ulicama. Sada, kada je režim u paničnom strahu, da mora da pobedi po svaku cenu, jer i najmanji izborni poraz u najmanjoj opštini bi signalizirao ljudima širom Srbije da im se bliži kraj, mi imamo izborne uslove koji ne mogu uopšte tako da se nazovu“, navodi Bursać.

Lokalni izbori u senci zahteva za parlamentarnim

Da su dešavanja iz Mionice, Negotina i Sečnja otvorili daleko ozbiljniji problem nego što je pitanje izbornih uslova, saglasan je i politikolog Ognjen Gogić.

„Izborni uslovi se odnose na tehničke stvari, a ovo što smo videli pre nekoliko dana se tiče osnovnih ljudskih prava, bezbednosti i vladavine prava. Ovde nisu bili ugroženi samo izborni uslovi, bila je ugrožena bezbednost građana. Posle toga, ODIHR preporuke postaju bespredmetne, pošto je njihova pretpostavka da će u slučaju akta nasilja, policija da reaguje“, ističe Gogić.

Lokalni izbori u tri opštine održani su u senci studentskog zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima. I dok je datum tih izbora i dalje predmet spekulacija, nužno se postavlja pitanje kako će oni izgledati jednom kada budu bili raspisani.

Gogić smatra da zbog logističkih okolnosti parlamentarni izbori ne mogu da liče na izbore koji su organizovani 30. novembra.

„Mislim da je onakva atmosfera moguća u mikrosredinama, kada se celokupna stranačka mašinarija sruči na nekoliko malih opština. To nije moguće preslikati na nacionalni nivo. Naprosto ne postoji dovoljna količna represije da bi to moglo da bude primenjeno na svim biračkim mestima. To ne znači da nema razloga za zabrinutost jer na proleće dolaze sledeći lokalni izbori“, ističe Gogić.