Društveni aktivizam mladih: „Ako svi uvidimo važnost učešća – promenićemo sve“

Šta je društveni aktivizam?

Mladi sa kojima smo razgovarali izneli su svoje shvatanje pojma „društveno aktivan građanin“.

„Mislim da je aktivan građanin onaj koji javno iznosi svoje mišljenje o trenutnoj situaciji u državi kakvo god ono bilo. Mislim da nije važno da li je on za vlast ili protiv vlasti sve dok iskazuje svoje mišljenje i nije apolitičan i neutralan”, navodi za Boom 93 Bogdan Stanković.

Slično objašnjenje dala je i Ljubica Vukosavljević, dodajući da aktivan građanin nije samo onaj koji izlazi na izbore, već koji učestvuje u različitim političkim i društvenim pitanjima i koji doprinosi rešavanju određenih problema.

„Aktivizam građana je jako bitan, ne samo na nekom osnovnom nivou. Mislim da izlazak na izbore više ne treba da bude pravo, već obaveza svakog građanina i da je to nešto osnovno. Treba da se uključujemo, na primer, u naše zborove, da vidimo šta ne valja, a šta je dobro u našoj zajednici, šta treba promeniti, da se uključujemo u neke aktivnosti, da dajemo ideje i da aktivno učestvujemo u zajednici i njenom poboljšanju”, kaže Đorđe Dimitrijević. 

Nikola Novaković navodi da aktivni građani rade određene stvari za poboljšanje sistema i zajednice, a ne samo gledanje lične koristi i naglašava da u državi svako treba da se pita.

„Društveni aktivizam ne uključuje samo izlazak na izbore, već bilo šta što doprinosi zajednici, i očuvanje kulture, i ekologiju. To je mnogo više od politike”, smatra Sofija Đorđević. 

Definišući pojam društvenog aktivizma, profesorka sociologije Ana Trajković navodi da se aktivizmom smatra svaki vid skretanja pažnje na određeni problem, ali i svaki vid i pokušaj rešavanja istog.

„To podrazumeva niz planiranih aktivnosti sa jasno definisanim ciljem i svrhom. Ciljevi mogu biti politički, ekonomski, ekološki, društveni, mirovni i drugi. Neke od metoda kojima se aktivisti služe su: protesti, peticije, medijski aktivizam, lobiranje, umrežavanje sa organizacijama i drugim akterima koji rade na istoj ili sličnoj problematici”, objašnjava ona.

Govoreći o omladinskom aktivizmu, kaže da on podrazumeva uključivanje mladih u navedene procese, ujedinjenih zajedničkom vizijom koja se obično odnosi na unapređenje položaja mladih u nekoj zajednici, državi.

„Značaj omladinskog aktivizma je neosporan. Od njega benefite imaju kako mladi, tako i društvo u celini. Doprinosi ličnom i profesionalnom razvoju pojedinaca, poboljšanoj vidljivosti mladih i njihovih potreba ali i široj društvenoj zajednici kroz osvešćivanje problema i usvajanja boljih praksi”, kaže naša sagovornica.

Posebno ističe da su društvu potrebni aktivni subjekti.

„Ukoliko smo pasivni, oni koji deluju sa ciljem ostvarivanja ličnog interesa predstavljaće jedine nosioce odlučivanja u društvenim zajednicama”, navodi Trajković.

Koliko su mladi zainteresovani za društveni aktivizam?

Nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i tragične smrti 16 ljudi, krenuo je talas studentskih protesta, koji su i dalje aktuelni, a tiču se i drugih pitanja, poput npr. leks specijalisa za Generalštab.

Ljubica Vukosavljević navodi da je aktuelna situacija uticala na nju uticala tako da je shvatila važnost informisanosti o društvenim temama, ali i o političkoj situaciji u zemlji.

„Dok nije bilo ove situacije ne mogu da kažem da me politika nije zanimala, ali nisam imala naviku da pročitam vesti, da se informišem toliko o političkoj situaciji u našoj zemlji. Znala sam neke osnovne stvari – ko nam je predsednik, šta se generalno dešava, ali nisam se udubljivala jer me nije previše zanimalo. Kada su se desile neke stvari, malo sam sela, razmislila i informisala se šta se sve to dešava u našoj zemlji, ne samo sada već i 13 godina unazad, ali i mnogo pre toga. Mislim da kao adolescenti, treba da se informišemo i zanimamo za ovakve stvari jer to je naša budućnost”, navodi ona.

Dodaje da će, sada kada je punoletna, sigurno izaći na glasanje, ističući da se upravo zbog toga što mnogo ljudi ima strah ili ih samo ne zanima ono što se dešava, sada nalazimo tu gde smo.

Ana Trajković ističe da su mladi i pre tragičnog događaja pokazivali interesovanje za aktuelna dešavanja u društvu, kako u svom neposrednom okruženju, tako i šire.

„Prednost nas koji sa njima radimo i razgovaramo jeste u tome što mnoge teme u okviru pojedinih predmeta dozvoljavaju učenicima da se izraze, iznesu svoja zapažanja i stavove”, navodi ona.

Prema njenom mišljenju, ono što mlade motiviše da budu društveno aktivni jeste želja za ličnim napredovanjem, sticanjem veština koje će im koristiti u budućem pozivu, kao i u svrhu profesionalnog i ličnog razvoja. Kao otežavajući faktor izdvaja to što im, prema njenim rečima, njihovo okruženje ne daje dovoljno podrške u tome, bilo da se radi o porodici, školi ili zajednici.

„Često se čuje u društvu da je aktivizam ’gubljenje vremena’, da mladi treba isključivo da se bave obavezama koje se tiču formalnog obrazovanja. To je obrazac po kojem su mnoge generacije vaspitavane, biti ’pasivan ’, ’trpeti ’, ’ti kao pojedinac ne možeš ništa uraditi’.

Mladi sa kojima smo razgovarali i te kako prepoznaju obrazac koji je profesorka sociologije pomenula i svesni su važnosti toga da se čuje glas svakog pojedinca, bilo da je to na protestima, izborima ili nekoj drugoj aktivnosti.

„Mislim da svako ko izađe i kaže šta misli,bori se za svoju budućnost – i te kako pomaže. Izlaskom na ulicu daje glas, podršku. Svojim prisustvom daje energiju i ljubav onim ljudima i deci koji su već mesecima unazad”, smatra Ljubica Vukosavljević.

Bogdan Stanković mišljenja je da je izlaznost na izborima u poslednjih nekoliko decenija mala upravo zbog mentaliteta da jedan glas neće ništa promeniti.

„Mislim da to treba da se iskoreni iz ovog naroda i da će onda doći do velikih promena”, navodi on.

Istog stava je i Nikola Novaković, koji ističe da svačiji glas menja situaciju, te da iako deluje kao mali, zapravo je veliki.

„Mislim da je ta mantra da ja kao pojedinac ne mogu ništa istrošena. Ako svi tako razmišljamo, nećemo ništa uspeti da promenimo. Ako svi uvidimo važnost učešća – promenićemo sve”, ističe Đorđe Dimitrijević.

Iako i Klaudija Petrović smatra da je glas mladih, kako srednjoškolaca, tako i studenata, veoma važan, ističe da se taj glas ne čuje i gubi svaku moć jer ga druga strana ne sluša.

„Mladi treba da imaju glas i udeo u odlučivanju o situacijama koje i njih pogađaju na neki način. Zašto da sutra idemo na fakultet gde se gaji korupcija? Zašto sutradan da se borimo za neku poziciju ako neko može tek tako da je dobije? Isto važi i za ekologiju i za grad. Ako živimo u jednoj zajednici, treba da očuvamo i taj grad i zajednicu i porodicu i prijatelje. I svako treba da ima udeo i glas u tome. Međutim, smatram da do neke promene neće doći upravo zbog toga što druga strana ne želi da mi imamo glas i moć”, kaže ona.

Takođe smatra da bi trebalo da postoji grupa studenata ili mladih ljudi koja bi mogla da donese neke nove ideje i promene u sistem.

„Mnogo promena koje se dešavaju dešavaju se na taj način da mi ne možemo da utičemo na njih zato što ih ljudi koji imaju moć sprovode bez konsultacije sa ostalim grupama ljudi. Mogu da dam specifičan primer. Recimo, čula sam za sečenje šuma u Parku Ušće kako bi se napravio prostor za EXPO, što je jedna stvarno ružna stvar po mom mišljenju. Ali mi mladi, iako idemo na proteste protiv te seče šume, opet ne možemo ništa da uradimo da bismo je zaustavili jer je ta odluka – već doneta”, navodi Klaudija. 

Društveni aktivizam i obrazovanje

Profesorka sociologije Ana Trajković kaže da je, pored aktivizma važno formalno i neformalno obrazovanje.

„Danas je bavljenje društvenim aktivizmom otežano. Brojne obavezne aktivnosti sa kojima se mladi suočavaju i koje zahtevaju kontinuiran period učenja, deluju odvraćajuće od pojedinca da se tokom tog perioda odluči za druge vidove aktivnosti. Plan i program koji se realizuje u školama ne ostavlja puno prostora, osim par predmeta, da se mladi upoznaju sa ovim temama, a posebno sa tim šta sami mogu da urade i kako da se organizuju. U savremenom društvu, koje se dinamično razvija, mladi u većoj meri iskazuju svoje društveno opredeljenje za promene, oblikujući na taj način i sebe i društvo u kojem žive”, navodi naša sagovornica.

Dodaje da politička apatija koju mladi ponekad ispoljavaju može biti samo prividna.

„Društvo, a i država, treba da shvate značaj aktivnog delovanja mladih jednako važnim kao i formalno obrazovanje, kao i da ih motivišu da se lično usavršavaju i stiču znanja i na ovakav način. U suprotnom, takvo formalno obrazovanje neće imati preterano veliki značaj, niti će doprineti društvu i njegovom razvoju”, smatra Trajković.

Uloga društvenih mreža

Organizacija protesta studenata i srednjoškolaca je sprovođena kroz rad različitih radnih grupa, a jedna od njih bila je radna grupa za medije. Njen glavni zadatak bila je komunikacija koja se pre svega vodila putem društvenih mreža.

Upravo su društvene mreže su, prema rečima Ane Trajković, novi vidovi povezivanja mladih.

„To je medij koji oni prate i koji im pruža mogućnost da se povežu i organizuju. Preko njih veliki broj mladih i saznaje o raznim akcijama koje su u sferi njihovih interesovanja”, kaže ona.

Ipak, ističe da i tu treba biti obazriv.

„Koliko ih društvene mreže povezuju i otvaraju mnoge mogućnosti, tako često dovode i do polarizacije između njih samih”, navodi Trajković.

„Dok je mladih, sigurno će biti i aktivizma”

Na pitanje kako mladi mogu da razviju dugoročno održiv aktivizam, a ne samo reakciju na trenutne događaje, Ana Trajković navodi da je i trenutnom prethodilo nešto drugo.

„Promene su stalne, konstantne, ali spore. Aktivan pojedinac se ne sme baviti samo trenutnom situacijom već mišlju da svojim delanjem i ponašanjem može da utiče na svoje okruženje. A za to je potrebno vreme”, smatra ona.

Ističe da će, dok je mladih, sigurno biti i aktivizma. Ipak, kaže da je na pitanje da li će on rasti, stagnirati ili menjati formu teško dati odgovor.

„Ne možemo pretpostaviti sa kojim ćemo se izazovima u budućnosti suočavati. Međutim, bez obzira na izazove, mladi ostaju nosioci društvenih promena”, zaključuje Ana Trajković.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.