Koje infrastrukturne projekte grade Kinezi u Srbiji i odakle uzimamo novac za njih?

Dok je izvođač radova zaista kineska kompanija, sredstva za finansiranje projekta obezbeđuje država Srbija, i to kroz kredite kod domaćih banaka i budžetske transfere. Dakle, kineska strana ima ulogu izvođača, ali ne i investitora ili kreditora, što znači da Srbija ne dobija donaciju niti kredit iz Kine, već sama snosi finansijski teret, piše Nova ekonomija.

Sada već davne 2009. godine tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić potpisao je u Pekingu Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture sa Kineskom Vladom. Tada je zvanično prvi put utvrđeno pravilo da projekti i ugovori sklopljeni po tom sporazumu „ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku roba i usluga“.

To je značilo da javnih nabavki neće biti, odnosno da se putem javnih tendera neće birati izvođači radova na izgradnji infrastrukturnih objekata.

Tako je prvi projekat koji su Kinezi gradili u Srbiji ali i Evropi bio most preko Dunava. Iako su ovaj projekat domaće vlasti predstavile kao kinesku investiciju, 85 odsto sredstava od 260 miliona evra kreditirala je kineska Exim banka, dok je ostatak izdvojen iz budžeta Srbije.

Nakon što je završen most na Dunavu i dogovorena izgradnja termoelektrane, kineski predsednik Si Điping je promovisao inicijativu „Pojas i put“, a 2013. godine se pokreće serija novih poslova.

Za projekte ukupne vrednosti oko 1.000 milijardi dolara, kineske banke i Vlada plasirali su više stotina milijardi kredita za izgradnju saobraćajnica i kapitalnih objekata u Aziji i Africi, a od evropskih zemalja najviše na Balkanu. Projekti koji su dospeli na te liste pratili su nekadašnji “put svile”, vodene i kopnene saobraćajnice kojima bi kineska roba lakše stigla do drugih tržišta.

Koje to sve projekte Srbija realizuje uz pomoć Kine?

Postavlja se pitanje koji su to sve infrastrukturni projekti koje grade Kinezi u Srbiji i odakle se oni finansiraju. U narednim redovima biće nabrojana većina njih. Po modelu bez javnih tendera u Srbiji su sklapani ugovori, a i dalje se ugovaraju novi projekti, uglavnom vezani za izgradnju puteva i železnice.

Tako kineski izvođači, na primer kompanije iz grupacije Shandong, rade autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, zatim Dunavski koridor, modernizaciju niškog aerodroma. Ćerke firme Power China rade obilaznicu oko Beograda, nacionalni stadion, EXPO, beogradski metro, autoput “Miloš Veliki”, sada i novi savski most… China Communications Construction Company (CCCC) gradila je deonicu koridora 11, od Surčina do Obrenovca, put od Preljine do Požege, od Novog Beograda do Surčina…

Na projektima rekonstrukcije i modernizacije srpske železnice, pre svega na pravcu od Beograda do mađarske granice bilo je angažovano pet kineskih firmi, ali koliko je poznato, posao je odrađivala grupa podizvođača odabranih u dogovoru sa državom Srbijom, kako je prema međunarodnom sporazumu i propisano. Tako je China Railway International Co (CRIC) uz CCCC, bila glavni izvođač na trasi brze pruge od Beograda do Kelebije, ali dobila je posao i na obnovi pruge Sombor-Vrbas.

Više pročitajte na LINKU.