Društvo

Nemački mediji o rušenju Generalštaba: "Uvreda za nacionalnu istoriju"

FOTO: Printscreen

FOTO: Printscreen

Nemački mediji izveštavaju o demonstracijama protiv odluke Skupštine Srbije da specijalnim zakonom omogući rušenje zgrade Generalštaba u Beogradu.

U Beogradu su hiljade ljudi u utorak, 11. novembra, protestovale protiv građevinskog projekta porodice Tramp, prenosi nemačka Katolička novinska agencija KNA, a prenosi Dojče vele (DW). 
 
"Demonstranti su formirali živi zid oko nekadašnjeg jugoslovenskog Generalštaba, koji Trampov zet Džared Kušner želi da sruši kako bi na tom mestu izgradio luksuzni kompleks", piše dalje.
Agencija navodi da je Skupština Srbije u petak, 7. novembra usvojila zakon kojim bi taj projekat mogao da zaobiđe uobičajene procedure i bude realizovan po ubrzanom postupku.
 
"Na proteste su, između ostalih, pozvali studenti koji već više od godinu dana demonstriraju protiv vlasti predsednika Aleksandra Vučića. Simbolično su iscrtali crvenu liniju ispred zgrade", piše KNA.
Istraga u toku
 
U izveštaju se potom objašnjava istorijat građevine, njena simbolična vrednost i teško oštećenje u bombardovanju koje su izvele zemlje NATO-a predvođene Amerikancima. Na kraju se navodi:
 
"Kušner sada planira da na tom mestu izgradi luksuzni hotel s apartmanima, prodavnicama i kancelarijama. Trenutno se vodi istraga pošto je otkriveno da je zaštićeni status istorijske zgrade navodno ukinut na osnovu falsifikovanih dokumenata", piše u tekstu.
 
"Uvreda za nacionalnu istoriju"
 
Minhenski dnevni list Zidojče cajtung objavljuje tekst pod nazivom "Luksuzni hotel umesto spomenika?". Autor Tobijas Cik beleži:
 
"U utorak tačno u podne, okupljeni su održali 17 minuta ćutanja. Hiljade ljudi okupile su se oko zgrade Generalštaba u centru glavnog grada Srbije, Beograda poručili su da će 'svojim telima braniti ovaj spomenik'. Na tlu su iscrtali crvenu liniju i duž nje formirali 'živi zid'. Sedamnaest minuta ćutanja - jedno za žrtve NATO bombardovanja 1999. godine, a preostalih šesnaest u sećanje na ljude koji su pre godinu dana poginuli prilikom urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Poruka je bila jasna: ovaj protest nije samo borba za istoriju i zaštitu spomenika, već za nešto mnogo dublje - za odnos između građana i države".
 
U članku se objašnjava da je povod okupljanja usvajanje specijalnog zakona u Skupštini na osnovu većinskih glasova vladajuće Srpske napredne stranke, koji omogućava rušenje zgrade Generalštaba. Napominju se i planovi porodice Tramp da se tu izgradi luksuzni kompleks.
 
"Za mnoge građane Srbije, međutim, ti planovi predstavljaju uvredu za nacionalnu istoriju", piše dalje.
 
Nemački novinar piše da zgrada Generalštaba ima "dvostruki istorijski značaj", kao kulturno dobro i kao "spomenik opomene", jer je "tokom NATO bombardovanja u aprilu i maju 1999. godine dva puta pogođena u vazdušnim napadima".
 
Sadašnji izgled građevine opisuje se ovako: "Do danas, ruševina Generalštaba zjapi kao rana u beogradskom pejzažu - i prema mišljenju opozicionih političara tako bi i trebalo da ostane".
Slično kao i "Beograd na vodi"
Iz teksta nemačka publika saznaje i da predsednik Aleksandar Vučić optužuje opoziciju da se protivi "boljim odnosima s Trampovom administracijom".
 
U daljoj analizi podseća se da je na sličan način, specijalnim zakonom, omogućena gradnja Beograda na vodi.
 
"Za mnoge građane Srbije, novi zakon je još jedan dokaz bezobzirnosti vlasti prema sopstvenom narodu", navodi se u analizi.
 
Podseća se da je vlast već godinu dana suočena s protestima zbog pada novosadske nadstrešnice.
 
"Nakon što se početkom novembra 2024. ispostavilo da je smrtonosna nesreća na železničkoj stanici u Novom Sadu rezultat nemara i korupcije u državnim organima, komemoracije su prerasle u široki pokret za vladavinu prava i demokratiju. Vlada je, međutim, često nasilno reagovala - policija je više puta brutalno rasterivala demonstrante. Predsednik Vučić optužio je 'strane sile' da stoje iza protesta, a kritičke novinare nazvao 'teroristima'".
 
Članak se završava konstatacijom da je održavanje skupa oko Generalštaba u utorak bilo "samo jedno u nizu sličnih okupljanja poslednjih nedelja. Prošlog četvrtka, na primer, učenici širom zemlje bojkotovali su nastavu u znak solidarnosti s Dijanom Hrkom, koja je na prvu godišnjicu novosadske tragedije stupila u štrajk glađu. Njen sin Stefan bio je jedan od 16 ljudi koji su poginuli pod ruševinama srušene nadstrešnice".