Gaza mesec dana posle primirja: Domovi sravnjeni sa zemljom i astronomske cene

Kada su pre mesec dana Izrael i Hamas postigli sporazum o prekidu vatre u Gazi, Mona al-Harazin kaže da nije mogla da obuzda suze.

Samo je razmišljala o njenom sinu Jazanu, za koga kaže da je ubijen u izraelskom vazdušnom napadu tokom prvih meseci rata, kada je imao 17 godina.

„Tokom rata nismo imali vremena za tugu.

„Nisam imala vremena da zaista tugujem", objašnjava 36-godišnjakinja koja je pre rata radila u administraciji lokalne elektrodistribucije.

„A čim se rat završi, vraćaju se bol i tuga".

U telefonskom razgovoru za BBC, kaže da se odmah vratila na sever Pojasa Gaze, gde je provela veći deo života.

Odatle je zbog snažnih vazdušnih napada pobegla samo nekoliko nedelja pre stupanja na snagu dogovora o porekidu vatre u oktobru.

Ovo joj nije bio prvi ovakav put.

U januaru ove godine je pešačila iz južnog dela Gaze ka severu, kada je stupio na snagu prethodni dogovor o prekid vatre između Hamasa i Izraela.

Kaže da je tada ponela telo njenog sina, koje je izvukla ispod ruševina gde je bilo zatrpano skoro godinu dana.

Dok je pričala da je želela da ga dostojanstveno sahrani, briznula je u plač.

Ovoga puta išla je kolima.

Putovanje koje je pre rata trajalo 30 minuta, sada se odužilo na skoro tri sata, zbog uništenih puteva i saobraćajnih gužvi, jer su se mnogi uputili ka severu.

Dok je prelazili dolinu iz koje se vidi grad Gaza, Mona kaže da je bila užasnuta prizorom.

„Dokle god sam mogla da vidim, sve je bilo prazno, pusto.

„Bio je to jeziv prizor.

„Sve je bilo prekriveno ruševinama.

„Kao da je zemlja progutala sve zgrade".

Kaže da je pejzaž grada potpuno izmenjen jer su stambeni blokovi i zgrade od 13 spratova nestali.

„Izgledalo je pusto i zastrašujuće.

„Ne umem da opišem taj osećaj. Samo sam plakala", kaže ona.

Znala je da je njen dom u gradu Gazi, u kojem je živela 20 godina, uništen 2024. godine.

Ipak, Mona želi tu da ostane, jer, kaže da je to je njen dom.

Pronašla je trosoban stan za iznajmljivanje, udaljen desetak minuta vožnje od njenog nekadašenjeg doma.

To je jedan od retkih stanova koji mogu da se iznajme u gradu, ali je skup, kaže Mona.

Jedini način da ga priušti jeste da ga deli sa majkom, dve sestre i njihovim porodicama, ali ne zna koliko će dugo moći da plaćaju stanarinu.

Mona kaže da nije dobila nikakvu pomoć niti pakete hrane, i da iako su neke stvari sada dostupne, cene su „astronomske".

Kaže da je pre rata kilogram banana koštao tri šekela (90 američkih centi), a sada je cena oko 20 šekela (šest američkih dolara).

Kesica pita hleba za porodični obrok je ranije koštala sedam do osam šekela (oko 2,50 američka dolara), a sada je cena oko 60 šekela (18 dolara).

Kaže da neke namirnice, poput jaja, još nije uspela da kupi, i dodaje da mnoge porodice i dalje kuvaju na otvorenoj vatri, jer ne mogu da nabave gas.

Objašnjava da vatru lože na metalnim pločama ili u velikim metalnim kupastim posudama na balkonima, kupatilima koja se ne koriste ili pored prozora, da prokuvaju vodu i zagreju hranu.

„Pošto nemamo nikakav nameštaj, sedimo na ćebadima i jastucima na podu", dodaje ona.

Mona kaže da se ljudi u Gazi i dalje ne osećaju ni bezbedno ni sigurno i da ne veruju da će prekid vatre potrajati.

„I dalje čujemo pucnjavu, rakete i bombardovanje", kaže ona.

„Mnogo sam uplašena".

Ali, Mona priznaje da ipak spava malo mirnije, znajući da su joj druga dva sina, 16-godišnji Muhamed i 12-godišnji Bašar, relativno bezbedni zahvaljujući prekidu vatre.

Budućnost joj deluje mračna.

„Nemamo budućnost... Gaza više ne postoji".

„Volela bih da makar jedan dan mogu da se vratim u moj stan, da se istuširam u mom kupatilu... da spavam u mom krevetu, da češljam kosu ispred mog ogledala... da obučem čistu odeću ili da stavim moj parfem.

„Žudim za onim jednostavnim stvarima koje sam nekada radila, a sada više ne mogu".

Džumana

Dok većina ljudi sa kojima smo razgovarali kaže da im je nezamislivo da uopšte razmišljaju o novom životu, neki, poput 26-godišnje Džumane osećaju tračak njihovih starih života.

Njena zgrada je jedna od retkih u gradu Gazi koja nije srušena.

„Stan nam, hvala Bogu, nije teško oštećen", kaže ona za BBC, takođe u telefonskom razgovoru.

„Samo su nam prozori razbijeni i kuhinja je malo oštećena".

U njemu slobodna novinarka sada živi sa dvoje dece i mužem koji se bavi sličnim poslom.

Kaže da njena starija ćerka, šestogodišnja Tulin, koja je žudela da se vrati u školu, sada pohađa privatne časove, prvi put od početka rata.

Njena druga ćerka, dvogodišnja Talija, rođena je manje od nedelju dana posle napada koje je 7. oktobra 2023. godine izveo Hamas na jug Izraela, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 je uzet za taoca.

I Tulin je rođena u oktobr.

Pporodica se nadala da će ove godine konačno moći da priredi veliku proslavu za obe ćerke.

Ali, Džumana kaže da su planovi propali posle pogibije njihovog rođaka u izraelskom vazdušnom napadu na grad Gazu krajem oktobra, dok su se Hamas i Izrael međusobno optuživali za kršenje prekida vatre.

On je jedan od više od 68.000 ljudi koji su poginuli u Gazi od početka rata, prema podacima Ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas, a koje su prihvatile Ujedinjene nacije (UN) i druge međunarodne organizacije.

Izraelska vojska je saopštila da je udarila na „desetine terorističkih ciljeva i terorista" kao odgovor na Hamasovo kršenje sporazuma o prekidu vatre koje je postignuto uz posredovanje Sjedinjenih Država (SAD).

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac optužio je Hamas za napad u Gazi u kojem je poginuo izraelski vojnik, kao i za kršenje uslova o vraćanju tela preminulih talaca.

Hamas je saopštio da „nema nikakve veze" sa tim napadom i da Izrael pokušava da podriva sporazum.

Za Džumanu je ovo bio podsetnik da je život i dalje daleko od normalnog.

„Bez obzira da li je rat ili nije, ovo je postala naša stvarnost, tužna stvarnost", kaže ona ogorčeno.

Ipak je sa mužem izvela devojčice u šetnju gradom.

Podelila je snimak koji prikazuje dve devojčice koje hodaju jedna pored druge, kroz prašinu i ruševine.

Kasnije su otišli u restoran na ručak.

„Jele su picu i šavarmu i pile su koka-kolu.

„Svega toga smo dugo bili lišeni, pa je sve delovalo kao san", kaže Džumana.

Podelila je i fotografije namirnica koje je uspela da kupi: kebab, celo pile, sladoled, voće, i malo jagnjetine.

Ćerke je odvela u supermarket i poslala je slike na kojima se vide police pune slatkiša, čipsa i kafe, ali su neke u pozadini delovale prazne.

„Police se pune samo kada [izraelska] vojska dozvoli da robe uđe u supermarket", kaže ona.

„Nije sve dostupno.

„Ako se prelazi zatvore samo na dva dana i roba ne uđe u Gazu, police se odmah isprazne".

Džumana kaže da njena porodica može da priušti hranu i osnovne potrepštine jer i ona i muž rade.

Ali većina ljudi u Gazi nema posao, a banke ne rade.

Džumana je podelila i snimke i fotografije ćerki koje se kupaju u moru i igraju na plaži.

U pozadini se vide teško oštećene zgrade.

U jednoj od njih živi porodica iako su zidovi i prozori uništeni.

Ta slika govori mnogo o životu u Gazi.

„Ni za nas niti za naše devojčice nema budućnosti u Gazi.

„Pokušavamo da se snalazimo, ali ovo nije normalno", kaže Džumana.

„Nažalost, planiramo budućnost negde izvan Gaze".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Porođaj i majčinstvo u Gazi: 'Moja ćerka je svetlo na zemlji obavijenoj tamom'
• Raseljenja u Gazi 'neuporediva sa bilo čim decenijama unazad'
• Priča o dve porodice: Iseljenici i doseljenici u Izrael posle napada 7. oktobra 2023.
• Ubijen u potrazi za hranom: Smrtonosni sistem humanitarne pomoći u Gazi
• Ko će vladati Gazom - goruće pitanje na koje svi pokušavaju da odgovore
• Kako je rat u Gazi uticao na preraspodelu moći na Bliskom istoku i u svetu