Ekonomija

EP u četvrtak o predlogu da se trgovinske povlastice za zemlje Zapadnog Balkana produže do 2030.

Foto/ Ilustracija Pixabay EU

Foto/ Ilustracija Pixabay EU

Evropski parlament će u četvrtak, 13. novembra, glasati o predlogu da se trgovinske povlastice za zemlje Zapadnog Balkana produže do 2030. godine. Reč je o izmeni postojeće Uredbe EU, kojom se uređuju trgovinski odnosi sa zemljama koje učestvuju ili su povezane sa Procesom stabilizacije i pridruživanja.

Te trgovinske olakšice omogućavaju zemljama regiona - Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji i Kosovu, da određene poljoprivredne proizvode, poput voća, povrća i vina, izvoze u EU bez carina ili uz snižene carinske stope, piše N1.

Autor izveštaja, poslanik EU parlamenta Kris van Dajk, predlaže da se taj režim produži do 2030. godine, bez uvođenja novih povlastica, ali uz zadržavanje postojećih uslova i mehanizama kontrole.

Kao i do sada, povlastice bi važile samo za zemlje koje poštuju demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava. U slučaju ozbiljnih kršenja, Evropska komisija bi mogla da privremeno suspenduje primenu mera.

Van Dajk je ocenio da produženje uredbe predstavlja “signal kontinuiteta i predvidivosti” za partnere u regionu, ali i “jasnu potvrdu da su trgovinske povlastice neraskidivo povezane sa političkim reformama i usklađivanjem sa evropskim vrednostima”.

Na osnovni predlog podneto je više amandmana, među kojima se posebno izdvaja onaj koji se odnosi na Srbiju.

Češka poslanica Zelenih Marketa Gregorova, predložila je da se Beograd izuzme iz režima trgovinskih povlastica zbog, kako je navela, “neusklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i erozije vladavine prava”.

Ne očekuje se da taj amandman dobije podršku u Evropskom parlamentu na glasanju u četvrtak.

Prema podacima Evropske komisije, ukupna trgovina između EU i zemalja Zapadnog Balkana prošle godine iznosila je 83,6 milijarde evra. Evropska unija učestvuje sa 78 odsto ukupnog izvoza regiona i 59 odsto njegovog uvoza. Obim razmene obuhvaćen povlašćenim merama porastao je više od 120 odsto, sa 60,5 miliona evra 2018. godine na 137 miliona evra 2024. godine.