'Marioneta Kremlja ne može da kupi imovinu Lukoila u inostranstvu': Vašington

Kompanija Gunvor, jedan od najvećih svetskih trgovaca naftom, koju su osnovali švedski biznismen Torbjern Tornkvist i Genadij Timčenko, odustala je od plana da kupi imovinu ruske naftne kompanije Lukoil u inostranstvu, objavio je Rojters.

Odluka je doneta nakon što se Amerika suporostavila sporazumu, nazivajući kompaniju Gunvor „marionetom Kremlja".

Prethodno je Lukoil 30. oktobra objavio da je pristao da proda njenu stranu imovinu Gunvor grupi posle uvođenja američkih sankcija.

Gunvor, čije je sedište u Švajcarskoj, od tada je pregovarao o ovoj kupoprodaji sa Ministarstvom finansija SAD jer je za posao bilo potrebno odobrenje američke vlade.

Američko Ministarstvo finansija objavilo je 6. novembra saopštenje u kojem se navodi da Vašington ne namerava da dozvoli Gunvoru da kupi Lukoil Internešnel GmbH.

„Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da rat mora odmah da se završi.

„Dok god (ruski lider) Vladimir Putin nastavlja besmislena ubijanja, marioneta Kremlja Gunvor nikada neće dobiti dozvolu za rad i profit", saopštilo je američko Ministarstvo finansija.

Nedugo potom, Guvnor je saopštio da odustaje od posla sa Lukoilom, iako su naglasili da se rukovodstvo kompanije ne slaže sa stavovima američkog Ministarstva finansija.

„Saopštenje Ministarstva finansija SAD zasnovano je na lažnim informacijama i nije činjenično", rekao je portparol kompanije Set Pjetras.

Gunvor želi da razjasni „očigledan nesporazum" jer se kompanija distancirala od trgovine ruskom naftom više od 10 godina, prodala je rusku imovinu i javno osudila rusku invaziju na Ukrajinu, dodao je on.

Krajem oktobra, američke vlasti uvele su sankcije Lukoilu i Rosnjeftu, dvema velikim ruskim naftnim kompanijama, i njihovim podružnicama.

Bile su to prve sankcije Vašingtona usmerene na Rusiju otkako se Tramp u januaru ove godine vratio u Belu kuću.

Planirana prodaja međunarodne imovine Lukoila je najznačajniji korak koji je ruska kompanija preduzela od uvođenja zapadnih sankcija zbog rata Rusije protiv Ukrajine, piše Rojters.

• 'Došao je i taj dan': Tramp odložio susret sa Putinom i uveo sankcije ruskim naftnim gigantima
• Šta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode
• Može li jeftina nafta da pomogne Trampu u Ukrajini, kao nekad Zapadu u Hladnom ratu

Nesuđeni sporazum Lukoila i Gunvora odnosio se na međunarodnu imovinu Lukoila u 11 zemalja, među kojima su rafinerije nafte u Bugarskoj, Rumuniji i Holandiji, mrežu benzinskih stanica u Evropi i projekte proizvodnje nafte u Azerbejdžanu, Kazahstanu, Uzbekistanu, Iraku, Egiptu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Africi i Latinskoj Americi.

Lukoil je tada saopštio da su ključni uslovi sporazuma dogovoreni.

Osnovna delatnost Lukoila je u Rusiji, ali kompanija ima veliku međunarodnu imovinu.

Posluje u 30 zemalja i ima više od 5.000 benzinskih stanica.

Ima mrežu benzinskih pumpi i u Evropi.

Od 2003. godine, Lukoil posluje i u Srbiji u kojoj ima 112 benzinskih pumpi i dva skladišta.

U 2024. godini, Evropa je donosila 20 odsto ukupnih prihoda Lukoilovih benzinskih stanica.

Kompanija zadržava proizvodne pogone u zemljama Zajednice nezavisnih država.

Prema finansijskim izveštajima za 2024. godinu, kompanija poseduje i 45 odsto udela u rafineriji u Holandiji.

Kompaniju Gunvor osnovali su 1997. godine švedski biznismen Torbjern Tornkvist i Genadij Timčenko, koji se smatra članom užeg kruga ruskog predsednika Vladimira Putina.

Pošto je Rusija anektirala Krim 2014. godine, Timčenko je prodao Tornkvistu njegov udeo u kompaniji kako bi izbegao sankcije.

Ministarstvo finansija SAD je tada saopštilo da ruski predsednik „ima investicije" u Gunvoru i da „možda ima pristup sredstvima kompanije".

Iz Gunvora su za BBC to negirali i rekli da kompanija nikada nije bila pod sankcijama vlade bilo koje države.

Nakon što je objavio planove za kupovinu međunarodne imovine Lukoila, Tornkvist je za Blumberg TV rekao da bi međunarodna trgovina i rafinerijski posao ruske naftne kompanije mogao da ojača poziciju Gunvora u izazovnom trenutku za naftnu industriju.

Tornkvist tada nije želeo da kaže kolika je vrednost sporazuma.

Ni Lukoil nije želeo da otkrije kupoprodajnu cenu.

Po uvođenju američkih sankcija, nekoliko energetskih kompanija obratilo se Lukoilu zainteresovan da kupi njegovu međunarodnu imovinu, ali su ponude odbijene, objavio je ranije Blumberg.

Isti izvor je izvestio i da je Gunvor u pregovorima sa američkim vlastima, jer kupovina zahteva odobrenje vlade SAD.

Iako postoji izvesna zabrinutost zbog uticaja Rusije na kompaniju, zvaničnici kažu da je Gunvor imao konstruktivne odnose sa Vašingtonom po pitanjima kao što je ograničenje cene nafte koje su nametnule zapadne zemlje kako bi ograničile prihode Moskve, rekli su izvori Blumberga.

Prema izvorima Blumberga, predstavnici američkih vlasti su od Gunvora tada zatražili informacije o odnosima kompanije sa Kremljom.

Šta je rekao Vučić o prodaji imovine Lukoila?

Po Srbiju će biti dobro ako je Lukoil rešio problem američkih sankcija prodajom imovine u inostranstvu, rekao je ranije šef srpske države Aleksandar Vučić.

„Već sam video primedbe u zapadnim medijima kako to pripada opet ne znam kome. Mi smo srećni ako je Lukoil time završio stvari", dodao je.

Lukoil uvozi u Srbiju oko 100.000 tona naftnih derivata, kaže Vučić.

„Jedan mali problem bi time bio rešen. A da li će ili ne, ostaje da vidimo.

„Nama ostaje mnogo veći problem od toga, rafinerija u Pančevu, Naftna industrija Srbije, nadam se da ćemo to uspeti da rešimo u danima koji su pred nama", rekao je Vučić novinarima u Uzbekistanu, gde je u višednevnoj poseti.

Amerika je 9. oktobra uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je u većinskom ruskom vlasništvu.

NIS je ključno preduzeće za snabdevanje građana Srbije naftnim derivatima, ali i jedno od najvažnijih za bruto društveni proizvod i državni budžet.

Lukoil nema drugu mogućnost osim prodaje imovine u inistranstvu

Piše: Oljga Ivšina, urednica u BBC na ruskom

Prodaja imovine kompanije Lukoil Internešnel direktna je posledica američkih sankcija.

Od uvođenja sankcija, međunarodno poslovanje ovih kompanija postalo je gotovo nemoguće.

Sankcije blokiraju transakcije sa američkim bankama, a svaka interakcija sa ovim kompanijama preti sekundarnim sankcijama za bilo koje poslovanje.

Prodaja međunarodne imovine kompanije stoga deluje kao logičan potez.

Prodaja Lukoilove međunarodne imovine je jedna od glavnih tema u Rusiji.

Nije sasvim jasno da li Lukoil poseduje svu stranu imovinu preko podružnice Lukoil internešenel.

Kompanija može da poseduje određenu stranu imovinu preko drugih podružnica.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Amerika uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije
• Šta za Srbiju znači predlog Brisela o ruskom gasu
• Sankcije NIS-u: Kako će uticati na mene