Kakva je veza klimatskih promena i rasta ljudi

U proteklih 150 godina, ljudi su doživeli neverovatno nagli rast kao vrsta.

Ali ima znakova da bi tome mogao doći kraj, a jedan od mogućih razloga za to čini se da su klimatske promene.

Dobro je dokumentovano da globalno zagrevanje dovodi do ekstremnijih vremenskih prilika, što obuhvata toplotne talase i pojačanu vlažnost.

Sada je tim istraživača za Univerziteta u Kaliforniji, u SAD, otkrio da takvi uslovi možda već sprečavaju rast dece pre nego što su ona uopšte rode.

Tim je sproveo analizu na 200.000 dece mlađe od pet godina u Južnoj Aziji, regionu koji je posebno osetljiv na efekte klimatskih promena.

Istraživači su procenili da će deca koja su, dok su u majčinim stomacima, doživela skokove temperature iznad 35 stepena Celzijusovih u kombinaciji sa visokom vlažnošću u svakom trimestru trudnoće, biti 13 odsto niža nego što je očekivano za njihov uzrast.

Porast visine u vremenskom prozoru od rođenja do pete godine smatra se ključnim pokazateljem celokupnog zdravlja i razvoja deteta.

Mada je koliko ćemo na kraju biti visoki umnogome određeno genetikom i drugim faktorima, kao što su ishrana i zdravlje, „studija sugeriše da povećana toplota i vlažnost pod klimatskim promenama zaista preti da smanji prosečnu visinu dece do pete godine u Južnoj Aziji“, objašnjava vodeća autorka studije Kejti Mekmahon.

„Globalna slika ostaje neizvesna, ali mnogo toga će zavisiti od ublažavanja i adaptacije u dolazećim decenijama“, dodaje ona.

„Razumno je očekivati da vidimo slične rezultate u drugim zemljama sa niskim i srednjima primanjima - okruženjima koja se već suočavaju sa visokim nivoima temperature i vlažnosti."

Prema klasifikacijama Svetske banke, oko 120 zemalja spada u kategoriju niskih do srednjih primanja.

'Efekat harmonike' kod visine ljudi

Naučnici znaju da su ljudi tokom vekova doživljavali periode velikih varijacija u visini, naročito u periodima masovnih promena, kao što je prelazak sa lova i sakupljanja na poljoprivredu pre 10.000 godina, za šta je veliki broj studija sugerisao da je imalo negativan prvobitni efekat na prosečnu visinu.

Skorije, 2004. godine, predavač iz ekonomije na Državnom univerzitetu u Ohaju u SAD, profesor Ričard Stekel objavio je revolucionarnu studiju.

On je prosejao podatke o visini za hiljade skeleta iskopanih iz grobnica severne Evrope, datirajući od devetog do 19. veka, i otkrio da je prosečna visina skakala i padala tokom tog perioda, dostigavši najnižu tačku u 17. veku.

Tokom tog perioda, Evropa je prošla kroz brojne promene, kao što su rast gradova, što je pojačalo širenje zaraznih bolesti, promene u poljoprivrednoj proizvodnji, pa čak i Malo ledeno doba - period hlađenja koje je trajao između 16. i 19. veka.

„Muškarci iz Severne Evrope izgubili su u proseku 6,4 centimetra do 1700-ih, što je gubitak koji nije bio do kraja povraćen sve do prve polovine 20. veka“, napisao je profesor Stekel u studiji.

Pogledajte video o vezi klimatskih promena i visine ljudi

Doktorka Andrea Rodrigez Martinez, istraživačica zdravlja populacije na Imperijalnom koledžu u Londonu, u Velikoj Britaniji, koja je napisala nekoliko studija analizirajući trendove u ljudskoj visini, strahuje da bi klimatske promene mogle izvršiti sličan pritisak na savremena stanovništva.

„Ujedinjene nacije su procenile da je oko milijardu dece iz čitavog sveta 'ekstremno ugroženo' od posledica klimatskih promena.

„Može se slobodno reći da klimatske promene predstavljaju značajnu pretnju po rast i zdravlje dece na razne načine“, kaže ona.

Holandski divovi koji se smanjuju

Kad se pogleda 20. vek u najširem mogućem smislu, životni uslovi zaista izgledaju kao da su odigrali veliku ulogu u visini.

NCD-RisC, mreža zdravstvenih naučnika iz čitavog sveta, objavio je 2017. analizu biometrijskih podatak za muškarce i žene u 200 zemalja rođenih između 1896. i 1996. godine.

Ona je procenila da je, tokom tog vremena, prosečna svetska visina za muškarce porasla sa 162 centimetra na 171.

Kod žena je porasla sa 151 centimetar na 159.

Međutim, neke zemlje su porasle više od drugih.

Iranci su, na primer, postali 16,5 centimetara viši, a žene iz Južne Koreje su dobile čitavih 20,2 centimetra.

Na suprotnom kraju spektra, žene u Madagaskaru su narasle samo 1,5 centimetar tokom jednog veka, a pakistanski muškarci 1,27 centimetara.

Otkud toliki disparitet?

„Varijacije u visini se uglavnom objašnjavaju genetikom, ali su povezane i sa kombinacijom nutritivnih, ekoloških i društveno-ekonomskih faktora“, objašnjava doktorka Martinez.

U njih spada pristup hranljivoj ishrani i čistoj vodi, kao i medicinski napreci koji su pojačali našu sposobnost borbe protiv bolesti.

Postoje i podaci koji sugerišu da bi prosečan rast za ljude mogao da stagnira, makar među nekim od najviših svetskih zemalja.

Najviši ljudi na svetu su Holanđani, zahvaljujući istorijskim unapređenjima u životnim standardima, pristupu visoko kvalitetnoj hrani i medicinskom napretku.

„Njihova priča pokazuje jasnu vezu životnog okruženja i zdravijih, viših zajednica“, kaže Kristina Tompson, profesorka zdravlja i društva na Univerzitetu Vageningen u Holandiji.

Ali njihova prosečna visina je opala, prema Holandskom zavodu za statistiku.

Muškarci rođeni 1980. bili su visoki u proseku 183,9 centimetara do svoje 19. godine, ali je to palo na 182,9 centimetara za muškarce rođene 2001. godine.

Za Holanđanke, prosek je opao sa 170,7 centimetara na 169,3.

Jedan od razloga za to, prema saopštenju Zavoda, jeste „imigracija novih populacija niže visine i njihova deca rođena ovde.“

Ali on ističe i da je pad u visini pronađen i među decom sa roditeljima rođenim u Holandiji.

„Još nije najjasnije šta je izazvalo ovo smanjenje“, kaže Tompson.

„Da li je opao kvalitet ishrane?

„Ometa li gojaznost dece rast?“

Ometeni disparitetom

Onda ne bi trebalo da iznenađuje da razvijenije zemlje sveta dominiraju u vrhu svetske rang liste visine.

Ali to rangiranje može da se promeni.

Krajem 19. veka, SAD su bile treća najviša zemlja na svetu, pokazuju podaci NCD-a.

Danas Amerikanci nisu ni u prvih 20.

Imajte na umu da se nisu oni smanjili - Amerikanci rođeni 1996. bili su u proseku šest centimetara viši nego njihovi preci rođeni sto godina ranije.

Ostatak sveta je porastao bržim tempom.

U studiji ljudske veličine tokom vekova, Džon Komlos, američki ekonomista i pionir u antropometričkoj istoriji, upire prstom u društveno-ekonomski disparitete u okviru zemlje koji su se javljali tokom vremena, naročito pristup medicinskoj nezi u skorašnjim decenijama.

„Amerika je zaostala za zemljama koje su usvojile pristup socijalne države prema kom čak i siromašniji ljudi mogu da vode decu kod doktora“, objašnjava on.

Profesor Komlos vidi krivicu i u rastu stope američke gojaznosti od sredine 20. veka, naročito među decom i tinejdžerima.

Iako vladini podaci pokazuju da su se američke prehrambene navike popravile u protekle dve decenije, oni ipak sugerišu da više od polovine Amerikanaca mlađih od 18 godina i dalje jede loše u pogledu hranljivosti njihove ishrane.

„Ono što nam prošlost pokazuje jeste da ako želite da populacija raste stasom ili da nastavi da raste, morate, za početak, zdravo da je hranite“, dodaje on.

Priča o dve Koreje i dve Nemačke

Još jedan upečatljiv primer uloge koju su odigrali životni uslovi u rastu dolazi od Korejaca, koji su bili podeljeni na Severnu i Južnu Koreju u ratu 1950-ih.

Studija iz 2011. koju su sproveli istraživači sa seulskog univerziteta Sungkjunkvan pokazala je da su ljudi rođeni na severu u proseku bili osam centimetara niži od njihovih naprednijih južnih ekvivalenata.

Sličan, mada manje naglašeni disparitet pronađen je u poređenjima između ljudi rođenih u Nemačkoj tokom 41 godine koliko je bila podeljena na dva dela (1949-1990).

Zapadni Nemci su u proseku bili oko centimetar viši od njihovih istočnih suseda.

Da li smo prestali da rastemo?

Ima dokaza da je rast dostigao vrhunac ili da stagnira u nekim razvijenim zemljama, ali to bi mogao biti rezultat toga što ih zemlje u razvoju sustižu.

Ipak, iako socio-ekonomski uslovi i dalje mogu da se poprave u delovima sveta koji zaostaju, sve je veća sumnja u to da za to mogu biti prepreka promene koju izazivaju ljudi na našoj klimi.

„Ljudi koji žive sa najvišim i najbržim stepenom toplote i vlažnosti često se suočavaju sa većim preprekama u adaptaciji na klimatske promene“, primećuje Kejti Mekmahon.

„Kod onih koji rade napolju, kao što je rad u poljoprivredi, i sa vrlo malo ili nimalo pristupa klimatizaciji, velika je verovatnoća da će klimatske promene pojačati negativne efekte koje smo primetili.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Misteriozni načini na koje se naše telo menja sa vremenskim prilikama
• Beli medvedi na norveškom ostrvu deblji i zdraviji uprkos manjku leda
• Može li hrana da utiče na klimatske promene
• Kako ekstremne vrućine 'tope' naš DNK i ubrzavaju starenje
• Može li bacanje kamenčića da podigne nivo mora
• Da li klimatske promene smanjuju životinje