Šta se krije iza 'najveće evropske krađe knjiga od Drugog svetskog rata'

April je 2022. godine.

Dvojica muškaraca ulaze u Univerzitetsku biblioteku u Tartuu, u Estoniji, i traže da vide osam knjiga dvojice umetnika iz 19. veka - ruskog pesnika i dramskog pisca Aleksandra Puškina i Nikolaja Gogolja, proslavljenog ruskog književnika ukrajinskog porekla.

Oni govore na ruskom i objašnjavaju bibliotekarki da mlađi od njih radi na jednom istraživanju kako bi mogao kasnije da nastavi studije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tri meseca kasnije, osoblje primećuje da su dve od tih knjiga zamenjene lažnima.

Evidencija u biblioteci pokazuje da su dotične knjige poslednji put izvadila ista dvojica muškaraca u aprilu.

Bibliotekari brže-bolje proveravaju preostalih šest izdanja ruskih klasika.

Nakon detaljnog pregleda, ustanovljavaju da su sve vešto napravljene kopije koje deluju autentično jer imaju bibliotekarski pečat i inventarski broj.

Biblioteka u Tartuu nije jedina koja se našla na udaru.

Nekoliko nedelja kasnije, deset retkih knjiga iz Univerzitetske biblioteke u Talinu, glavnom gradu Estonije, takođe su nestale.

U roku od 18 meseci, veliki broj izdanja ruskih klasika i druga antikvarna izdanja na ruskom ukradena su iz desetina drugih evropskih biblioteka, od Baltika i Finske do Švajcarske i Francuske.

Na nekim mestima, originali su zamenjeni kopijama.

Na drugima su knjige naprosto izvađene iz biblioteke i nikad više nisu vraćene.

U odgovor na sve to, Evropol - Kriminalistička obaveštajna agencija Evropske unije - pokrenula je istragu zvanu Operacija Puškin.

U sklopu te akcije, više od 100 policajaca traga za velikim brojem svojina u nekoliko zemalja.

Do sada je sveukupno pronađeno i uhapšeno devet osumnjičenih.

Svi su gruzijski državljani.

'Čarobnjak sa knjigama'

Prvi je uhapšen Beka Cirekidze (48).

Njemu je suđeno i na kraju je osuđen za tri zločina u dve zemlje odjednom – u Letoniji i Estoniji – među kojima i za krađu iz biblioteka u Tartuu i Talinu.

Cirekidze trenutno služi zatvorsku kaznu od tri godine i tri meseca u Estoniji, gde je zatvorenicima dozvoljeno da pričaju sa novinarima.

Odatle je Cirekidze rekao za BBC da je odlučio da počne da se bavi antikvarnim knjigama — kupujući ih, restaurirajući i preprodajući — 2008. godine, kako bi prehranio porodicu.

Upitan za njegovo formalno obrazovanje kao restoratera, rekao je da je sve naučio u praksi.

„Ja sam vam kao čarobnjak sa knjigama. Mogu da držim knjigu u rukama i odmah da vam kažem koliko ona vredi i koliko bi za nju mogli da plate na aukciji“, kaže on.

Cikeridzeov prvi sukob sa zakonom usledio je 2016. godine kad je osuđen u Gruziji za krađu antikvarnih knjiga iz istorijskog muzeja u Tbilisiju.

Priznao je krivicu tada, za šta je dobio uslovnu kaznu.

• Jedinstvene ukradene knjige vredne 2,7 miliona evra pronađene ispod kuće u Rumuniji
• Provalnik uhvaćen usred pljačke, zaneo se čitanjem knjige
• Osuđen na dve godine zatvora zbog krađe čuvenog Čerčilovog portreta

'Najveća krađa od Drugog svetskog rata'

U oktobru 2023, mladi par sedi u čitaonici Univerzitetske biblioteke u Varšavi: muškarac sa crnim bejzbol kačketom na glavi i jedna crvenokosa žena.

Oni prelistavaju stare knjige.

U jednom trenutku, muškarac ljubi družbenicu u obraz.

Sve ovo može da se vidi na snimku sa sigurnosne kamere u biblioteci.

Mladić je Cirekidzeov sin Mate, a žena je Mateova supruga Ana Gogoladze.

Oboje će kasnije biti uhapšeni pod optužbom da su ukrali knjige vredne skoro 100.000 dolara iz biblioteke, a kasnije i osuđeni za isto delo.

Univerzitet poseduje veoma bogatu kolekciju i pre i post-sovjetskih knjiga.

Izdanja su čudom preživela Varšavski ustanak 1944, kad je sama zgrada izgorela.

„Mi smo generacija koja je savršeno svesna da je neko nekada spasio ove knjige za nas“, kaže za BBC profesor Hijeronim Grala sa Univerziteta u Varšavi.

Sveukupno gledano, u periodu od malo manje od godinu dana, iz biblioteke su ukradena 73 retka izdanja vredna skoro 600.000 dolara.

Neki od počinilaca do dana današnjeg nisu uhvaćeni.

„Najveća pljačka od Drugog svetskog rata“, opisao je profesor Grala razmere ovog zločina za medije.

„To je kao da ste iščupali dragulje iz krune“, rekao je on.

Bibliotekari nisu odmah primetili ovakve zamene.

„Postoji šifra, postoji knjiga iste veličine, nema rupe na polici“, rekao je profesor Grala.

„Nema sumnje da je grupa lopova koja je došla na samom početku bacila oko na konkretne knjige i da su bili veoma dobro pripremljeni. Očigledno su napravili lažne verzije veoma visokog kvaliteta“, rekao je za BBC profesor Grala.

Skorašnja reforma uvedena u ovoj biblioteci mogla je takođe da odigra ulogu u skoku broja krađa, istakao je profesor Grala, naročito opuštanje pravila koja dozvoljavaju manje nadziranu upotrebu retkih i starih knjiga.

To je prvobitno uvedeno radi veće pristupačnosti tih knjiga čitaocima.

'Jedan mali pečat'

Tradicionalno gledano, sve biblioteke na svetu obeležavaju knjige pečatima.

Njihova veličina zavisi od zemlje i biblioteke.

Na primer, Rusiju karakterišu „snažni pečati“, rekao je ekspert i kolekcionar retkih knjiga Pjotr Družinin.

U teoriji je moguće identifikovati da je knjiga ukradena po tom pečatu, tvrde eksperti.

Međutim, to nije uvek slučaj.

Biblioteke povremeno rasprodaju knjige kao duplikate, kao što se dešavalo u sovjetska vremena na primer, zbog nedostatka prostora.

Ili je biblioteka mogla biti raspuštena i zatvorena - kao što se dešavalo sa mnogim fakultetskim bibliotekama tokom perioda Perestrojke.

Takođe može biti teško odrediti poreklo knjiga koje sadrže pečate iz 19. veka ili od pre, prema Družininu.

„Ako je pečat iz 18. ili 19. veka, ne znamo šta se desilo sa knjigama. Jeste, primerak potiče iz te biblioteke. Ali kako ju je ona napustila, to niko ne zna.“

Pečati takođe mogu da se uklone hemijski ili da se stare stranice u knjizi zamene novim, ali odštampanim na starom papiru.

Tragove ovih manipulacija često mogu da primete samo kolekcionari ili eksperti.

Retko, stara knjiga u biblioteci nema pečat, zato što je dospela u kolekciju pre nego što je započela praksa obeležavanja svih knjiga.

Hiljade dolara

„Pola kile zlata, vrednog 60.000 dolara, čuvaju 22 naoružana čoveka. Dve knjige, vredne 60.000 dolara, nalaze se negde u biblioteci u Evropi i čuva ih jedna sićušna starica. I vrlo često ne postoji čak ni video nadzor“, rekao je za BBC Cirekidze iz estonskog zatvora.

Šta je, dakle, ono što dovodi do ovih izuzetnih cena, koje, pogotovo za ruske klasike iz 19. veka, postojano rastu poslednjih godina?

Družinin je ukazao na skok retkih ruskih knjiga na tržištu između 2022. i 2024, kad je evropski talas zločina bio na vrhuncu.

Eksperti je trebalo da znaju da se to „ne rasprodaje privatna kolekcija“, rekao je on.

Uski krug kupaca skupih knjiga, sugerisao je Družinin, verovatno je doživeo te kupovine kao patriotski čin.

„To je trenutak istorijskog povratka značajnih knjiga u njihovu domovinu“, rekao je on.

Uzmite na primer još jednog gruzijskog državljanina Mihaila Zamtaradzea, koji je u junu osuđen za krađu i prodaju vrednih knjiga iz Univerzitetske biblioteke u Viljnusu, u Litvaniji.

Zamtaradze se prijavio u biblioteku uz pomoć falsifikovanih dokumenata i naručio 17 retkih izdanja - od kojih je većina sadržala pečate.

Potom je zamenio 12 knjiga kopijama, a pet izvadio iz biblioteke i naprosto ih više nije vratio.

Ukupna vrednost ukradenih knjiga procenjuje se na 700.000 dolara.

Zamtaradze je izjavio na sudu da je ukrao knjige po nalogu iz Moskve i da ih je spakovao i poslao autobusom u Belorusiju, za šta je dobio 30.000 dolara u kriptovalutama.

On je tvrdio da su kopije i lažni dokumenti takođe bili poslati iz Moskve.

Zamtaradze je tvrdio da je njegova mušterija bila visoki pripadnik aukcijske kuće u Moskvi.

Ovo nije prvi put da su se aukcijske kuće našle pod lupom.

Najmanje četiri različite publikacije iz Univerzitetske biblioteke u Varšavi prodate su u jednoj aukcijskoj kući - LitFund - u Moskvi krajem 2022. i tokom 2023, prema profesoru Grali.

BBC ima skrinšotove od profesora Grale sa internet stranice aukcijske kuće sa dotičnim knjigama, verovatno iz kolekcije biblioteke.

Jedna od knjiga bila je Puškinova, Belkinove priče, sa pečatom iz 19. veka koji se jasno vidi na fotografijama izdanja.

Drugi kontingent sa iste aukcije sadržao je četiri toma Puškinovih Pesama.

Na slikama na internet stranici aukcijske kuće, koje su sada uklonjene, može takođe da se vidi pečat varšavskog univerziteta.

Direktor LitFunda Sergej Burmistrov rekao je da aukcija radi u zakonskim okvirima Ruske Federacije i da ne prihvata na prodaju knjige sa pečatima aktivnih državnih biblioteka.

Burmistrov je dodao da vlasnici knjiga potpisuju ugovor sa aukcijskom kućom kako bi potvrdili pravno poreklo bilo koje knjige prihvaćene za aukciju.

Svaku knjigu potom ekspert iz aukcijske kuće detaljno analizira da bi bio siguran da nema žigova ili drugih obeležja aktivnih biblioteka.

Stari pečati ne izazivaju uvek pozornost.

„U post-revolucionarnim godinama, ogroman broj knjiga iz biblioteka carske Rusije raspodeljen je širom sveta i završio u mnogim državnim i privatnim kolekcijama, tako da takve knjige koje su završile u privatnim kolekcijama slobodno kruže po svetskom tržištu“, rekao je Burmistrov za BBC.

Profesor Grala je za BBC rekao da je problem starih pečata komplikovan.

„Ako postoji istorijski pečat Univerzitetske biblioteke u Varšavi i istorijska šifra je očuvana, to se smatra artefaktom samim po sebi. Niko neće udariti novi pečat na njih ili staviti im novu šifru. One su živele sa ovim pečatima 200 godina, neće na njih ponovo biti udaren pečat iz poštovanja", rekao je on za BBC.

U međuvremenu, daleko od toga da je Operacija Puškin okončana.

Najmanje jedan osumnjičeni iščekuje suđenje u Francuskoj zbog krađe knjiga iz tamošnjih biblioteka.

A vlasti veruju da su mnogi kriminalci i dalje na slobodi – baš kao i neke od najvrednijih evropskih knjiga.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Knjižare, neodoljive Meke koje ne gube čar
• Redak primerak 'Malog princa' na prodaju za 1,15 miliona evra
• Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
• Klubovi zabranjenih knjiga prkose cenzuri u Americi
• Šta čitate na Svetski dan džepnih romana
• Ima li nade za enciklopedije u eri interneta i pametnih telefona